Ђеду на част, вери на понос!

У манастиру Стањевићи код Будве прошле недеље су завршени Дани Митрополита Амфилохија посвећени годишњици смрти једног од највећих духовних горостаса Српске православне цркве 20. века, за кога се с правом каже да је вратио веру у Црну Гору.

У склопу овог догађаја представљено је и идејно решење Задужбине Митрополита Амфилохија – библиотеке и духовно-просветног и научно-истраживачког центра у коме би требало да се нађе око 25.000 наслова из његове богате библиотеке.

По узору на Биљарду

Управник архива Митрополије црногорско-приморске др Павле Кондић, сабрат манастира Стањевићи, коме је Митрополит Амфилохије поверио бригу о својим рукописима, необјављеним и објављеним списима и књижевним делима из његове библиотеке истиче за “Вести” да је Митрополитов богати легат сведок духовног, менталног и интелектуалног профила владике Амфилохија, кога су у народу звали Ђедо.

– Сведок сам кроз године које сам као монах провео уз њега да он на путовања у својим коферима није носио ништа осим архијерејске одежде и књига. Већ десетак година пре упокојења, Митрополит Амфилохије је определио да у овом манастиру буде његова задужбина и отпочео је са депоновањем књига. Још приликом освештања обновљеног манастира Стањевићи, септембра 2018. је објавио да ће ту бити његова библиотека и најавио оснивање богословско-патролошког института – каже др Павле Кондић.

Објашњава да легат Митрополита Амфилохија према до сада пребројаним књигама и часописима садржи више од 25.000 примерака књига и часописа, али да то неће бити и коначни број јер још није завршено с прегледом комплетне Митрополитове заоставштине. Кондић каже да је већ урађено идејно решење ентеријера библиотеке по замисли архитеката, брачног пара Станка и Дајане Ловрић, и њиховог сина Игора Ловрића.

– Узор за обликовање полица за књиге је Његошева библиотека у Биљарди на Цетињу. Кад буде изведен пројекат, Амфилохијева библиотека ће бити уникатан духовно-просветни центар у Српској цркви.

Дар Солжењицина

Павле Кондић, који је дуги низ година био Митрополита Амфилохија лични архивар и библиотекар, наводи да ће се у овом легату наћи и Митрополитове бележнице из богословских дана, педесетих година прошлог века, али и бројне књиге које је он сакупљао целог свог живота.

– Књижни фонд Амфилохијеве библиотеке сачињавају књиге које је сакупљао целог живота и са свих страна кугле земаљске куда је проходио, а поготово интелектуалних центара где се образовао: Београд, Берн, Рим, Атина, Париз… Велики део књига је и добио на поклон од особа свих социјалних и интелектуалних профила. Највећи део су књиге из свих грана друштвених наука и поготово књижевности. Књиге су на српском, руском, грчком, француском, италијанском, латинском, немачком, словеначком, пољском и другим европским језицима – наводи др Кондић.

Открива да су најстарије и духовно највредније руске богослужбене и духовне књиге с краја 18. и почетка 19. века које је добио на поклон од последњих руских монаха испосника на Светој Гори, током боравка 1973. године.

– Посебна вредност су књиге са посветама аутора, од готово свих поглавара православне Цркве, папе Јована Павла Другог, папе Бенедикта и папе Франческа, кардинала и интелектуалаца, политичара, али и књижевника попут Александра Солжењицина. Верујем, ипак, да су му најдраже биле књиге које му је са посветом даривао његов духовни отац Ава Јустин Ћелијски. Када је реч о лепој књижевности, мислим да нема песника и писца из Црне Горе, од оних који су објавили првенце, до оних најзнаменитијих и најугледнијих, али и оних најозоглашенијих, који му нису дали своје књиге и збирке поезије са посветом. Али, све су то сведоци времена и огледала моралног лика аутора.

Капут за Библију

Наш саговорник, један од најбољих савремених црквених историчара, истиче да највећи део књижевног легата Митрополита Амфилохија припада књигама из области теологије, а затим и друштвених и природних наука, као и књижевности. Та пасија је започела још док је 1959. године студирао класичну филологију код познатог професора Милоша Ђурића.

– Једном нам је испричао да је своју прву књигу на латинском језику – Библију набавио тако што се заменио са својим колегом Марком Вишићем. Ристо је дао Марку свој зимски капут, а овај њему Вулгату – Библију на латинском језику! Митрополит је био полиглота, па је отуда и читао на многим светским језицима. Под старе дане је, као оснивач и први владика Јужноамеричке епархије, научио шпански, па је много читао књиге на шпанском и бринуо о преводу и штампању “Охридског пролога” на тај језик – открива Павле Кондић.

Према његовим речима, много више од чињенице да ће се у манастиру Стањевићи наћи све књиге које је Митрополиот Амфилохије сакупио током свог живота јесте чињеница да ће овај манастир постати духовно-интелектуални центар и место сусрета и стицања знања.

– Биће то нови интелектуални извор сазнања за нове генерације богослова, филозофа, историчара, историчара уметности и књижевника. Митрополит Амфилохије није имао никакве личне имовине и једину вредност коју је сакупљао целог живота, а то су књиге, завештао је српском народу и свим људима добре воље широм кугле земаљске. Сви они ће убудуће долазити у Стањевиће и пребирати по листовима књига његове задужбине – библиотеке – истиче на крају Павле Кондић, управник архива Митрополије црногорско-приморске и један од оних монаха који су духовна деца покојног Ђеда.

Библиотекар Дечана

Кондић каже да је Митрополит Амфилохије са једнаким интересовањем читао књиге и часописе:

– То интересовање је започело још од студентских дана када је био библиотекар у Богословији Светог Саве и сређивао библиотеку манастира Дечани, до последњих дана живота у болничком кревету у КЦ Подгорица.

Симболика

Павле Кондић открива и својеврсну симболику. Наиме, последње књиге које је ставио у своју библиотеку била су три тома издања Митрополије поводом 70 година од упокојења Патријарха Гаврила Дожића – мемоари, списи и животопис.

– Ова библиотека настала трудом и бригом Морачанина Риста Амфилохија Радовића, а окончана је списима Морачанина, Патријарха Гаврила Дожића. Обојица су били знаменити духовни поглавари српског народа у 20. и почетком 21. века.

Духовна тврђава

На свечаности на којој је представљен план изградње Задужбине Митрополита Амфилохија говорио је један од његових дугогодишњих пријатеља, али и највећих српских песника, академик Матија Бећковић.

“Последњи Лучиндански дани МитрополитаАмфилохија указују се као оно најчудесније и оностраније у његовом још ненаписаном житију. Као што мрак чини да се звезде јасније, виде тако су и садашње црногорске прилике учиниле да буде виднији Митрополит Амфилохије који је из гроба подигао убијену Црногорско-приморску митрополију и населио је војском у монашком образу. Данас је Митрополија црногорско-приморска једна једина универзална вишенационална институција у Црној Гори, чији су духовници Христови војници исте вере, а различитих нација. Окамењена српска вера у наше дане више личи на прешегану колевку”, казао је Бећковић, подсећајући уједно на строг и подвижнички монашки живот који је водио блаженопочивши Митрополит Амфилохије.

Он је у свом, песничком стилу, објаснио и да манастир Стањевићи није одабран без разлога.

“Ко је то више заслужио него манастир чији је ктитор био пјесник ‘Слова љубве’, деспот Стефан Лазаревић. На оближњем брду Ђурђевац, Ђурађ Црнојевић је подигао утврду Светом Ђорђу, а Стањевићи су били резиденција митрополита Петровића и престоница Црне Горе, тако да није случајно што је Митрополит Амфилохије с игуманом Димитријем, монахом Јефремом и осталом братијом обнављао светињу и припремао је за нешто велико. То значи да се не претули свећа која је овде горела вековима, и не прекине традиција као ланац који не окива, него лепоту чува, а манастир остане оно што је вековима био – духовна тврђава Српске православне цркве”, поручио је Бећковић и подсетио да су у овој српској светињи боравили и Вук Караџић и Доситеј Обрадовић.

Подршка добронамерних људи

Митрополит црногорско-приморски Јоаникије је током свечаности у манастиру Стањевићи поручио да је “блаженопочивши Митрополит био човек књиге, молитве, труда, рада и стварања све службе Божје због чега смо дужни да његово богато наслеђе чувамо”.

Он је најавио да је у плану да се у Стањевићима оснује и Научно-истраживачки центар који ће бити везан за библиотеку Митрополита Амфилохија чиме бити заокружена потпуна обнова овог манастира. Митрополит Јоаникије подсећа да је манастир Стањевићи познат по “Петровићима, људима књиге, слова и духа Божјег, као место у којем су написане посланице и велика дела”.

“Оснивањем ове библиотеке у први план ставља се духовни значај манастира Стањевићи, а за реализацију пројекта требаће велика подршка свих добронамерних људи, а пре свега представника општинских власти у Будви, Котору, Тивту и Херцег Новом”, казао је Митрополит Јоаникије.

Извор: Вести.онлајн

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: