Ђинђић, па Вучић

Пише: Јован Лакићевић

Сада, када је постало очито да  планирани атентат на Предсједника Србије није дио предизборног маркетинга, него тужне (гео)политичке збиље, прилика је да се подсјетимо  неких  збивања у минулим годинама, која су могла  битно утицали на судбину Балкана, односносно државица на том простору.

У овој најновијој, већ споменутој епизоди, са планом за ликвидацију првог политичког човјека Србије у изведби Кавачког клана, блиског Поглавнику,  тек стидљиво се спомиње  учешће једне моћне западне  обавјештајне организације.

Пошто немам таквих инхибиција, рећи ћу да је у питању енглески  МИ 6., чији се човјек, који је годинама држао под својом  контролом  безбједносне структуре Србије, и војне и цивилне, недавно  „преселио“ из Београда у Подгорицу . Име у овом часу није важно, али ћу га, ипак, рећи – Ентони Вотсон , кога сам већ помињао  на  Порталу.

Говорећи о  ликвидацији З. Ђинђића, кога уважавам  као интелектуалца,(за ову прилику не бих о другом)  својевремено сам споменуо учешћре „САСоваца у његовој  погибији.  Није у питању само околност да су наши „пријатељи“ Енглези покровитељи, да не кажем творци, Сурчинског, а нешто касније Земунског клана, чији су чланови  оптужени, па осуђени за ликвидацију З. Ђинђића.  Оно што је и до данас остало српска срамота у презентацији овог случаја, јесте околност да нико није, а имало се кад, покушао у Србији да утврди  ко је, заиста, и с каквим разлозима убио  Зорана Ђинђића.   Судбина „трећег метка“ који је лишио живота тадашњег српског премијера и до данас је остала мистерија.

А чињенице су, многима,  одавно познате.  Међутим, још нема јавног  одговора на питање шта су тијех дана радили енглески специјалци у Београду и ко је био пуцач „трећег метка,   пресудног  у убиству З.Ђинђића.  Њих 19 енглеских САСоваца је, заједно са „пуцачем“, одмах након атентата напустило  Београд  својим, специјалним авионом .

Нећу ни да прогнозирам, ни да сугеришем, али ова најновија епизода са А.Вучићем, могла би да буде  повод за обнову суђења за атентат на З.Ђинђића.  Изгледа да су наши „пријатељи“ и „савезници“ Енглези,  не само иницијатори, него и извршиоци у ликвидацији њихових „непослушних“ фаворита. Ђинђић је ликвидиран кад се, као Србин, сјетио да спомене судбину Косова. А. Вучић им је на нишану као предводник просперитетне Србије, која је у њиховој вишевјековној агенди предвиђена  не само за разбијање, него и нестанак са лица земље.

Ово је, можда, прилика и да кажем нешто о подвалама   које су Предсједнику Србије ,  несумњиво по налогу МИ 6,   учинилили Милови лауфери  у обавјештајним структурамља Србије.  Био сам ужаснут када се прије шест година Предесједник Србије огласио поводом „Државног удара“ у Црној Гори“ изјавом да то јесте био државни удар са  учешћем „иностраног“ фактора,( тј Руса), чиме је  судбину својих земљака предао у руке  србомрсцу  и Поглавниковом  човјеку  од повјерења, М. Катнићу. Наше посјетиоце не треба подсјећати да је тим фингираним, добро испланираним чином, Поглавник са својом кликом тада  добио парламентарне изборе.

Рекао сам већ, на овом Порталу, да му је та изјава – подметнута.  Очекивао сам да ће и Предсједник у некој прилици то рећи. Не знам зашто се то није десило.

Друга подвала  Милових  кадрова у  безбједносним службама Србије, да се послужим њиховим рјечником – „уз помоћ иностраног фактора“ била је уочи сусрета српског Предсједника и Путина у Сочију,  прије двије године, када је  руски потпуковник  оптужен да је  плаћао неког шпијуна за  важне   обавјештајне податке! Требало је, наравно, овај важан сусрет минирати.

Ми који мало боље познајемо  функционисање обавјештаних служби, били смо напросто згранути  злоупотребом једне крајње баналне епизоде – плаћања водоинсталатеру за учињене услуге од стране руског чиниоца, то јест  „шпијуна“. И то је представљено као врхунска контраобавјештајна операција!! Занимљиво је да је ову смијешну, дозлабога  аматерску представу,  коментарисао, не неко из Централе БИА, већ извјесни шеф Аналитике из  Н. Сада…

Околност  да наводи из овог провидног  „шпијунског“ водвиља   нису касније  демантовани,  оставила  је све нормалне  пратиоце ових догађаја  у тешкој недоумици.

А то је,  понављам,  био  факат који је могао,  не само  да угрози исход сусрета Путина и Вучића, већ да озбиљно доведе у питање односе Србије и Русије.  Зна се коме би све то ишло на руку.    Оно што ми није јасно јесте – зашто се Вучић никад  није оградио од својих тадашњих  информатора.   Ваљда му је данас јасно ко га је и  због чега  тако информисао, да не кажем насамарио,  као и у случају „државног удара“ у Црној Гори. С много разлога могу да сумњам да је и то урађено по савјету, и уз ангажман  наших „пријатеља“ Енглеза.

Оно што сам хтио на крају још једном  да саопштим,  садржано је у неколико ријечи.  Црна Гора је заробљена држава,  и  с поља, али и изнутра, којој судбину кроје двије атлантистичке обавјештајне службе уз припомоћ НАТО сајбер тима.  Чини се то, наравно, уз сарадњу  одговарајућих амбасада у Подгорици. Односе између двије братске државе Србије и Црне Горе,  довели су на најнижи ниво од када постоје. Чини се то у функцији разбијања Православља, на чему се ради, по плану нашег (и руског)  злодуха  З.  Бжежинског,  готово педесет година. Зар о томе не свједочи и одсуство размјене амбасадора у Београду и Подгорици? А то у овим актуелним међусобицама  зараћених политичких чинилаца у енглеском живом блату, готово нико и не спомиње!

За мене  је кључно питање:  да ли је, након ових , благо речено чудних  најава о  тзв  мањинској влади  пројектован братоубилаки рат у Црној Гори  („пуштање крви“), оно што је пропуштено својевремено  у црној  „октобарској револуцији“ у Србији, а чему су се Енглези  искрено надали). И шта   Срби, послије свега,   могу  очекивати?

У  сабирању расположивих факата, треба се надати да  Србија и Црна Гора неће до краја  ићи  на руку  наших провјерених непријатеља, Атлантиста, који хоће  да нас коначно подјарме и  упрегну  у   монструозни пројекат  разбијања  српског корпуса и Правослвљва,  и, недао Бог,  увуку  у вртлог могућег, несумњиво трагичног братоубилачког рата, као што су то, преко Броза, учинили 41. године.

Учешће МИ 6, стидивљо споменуто у припреми  атентата на Предсједника Србије, требало би да  буде фактор коначног отрежњења, кад су у питању крајње намјере Атлантиста.

Прочитајте ЈОШ:

Јуриш „Заштитника грађана“ на српски језик

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: