Ђорђу Михајловићу, чувару српског гробља Зејтинлик орден српске заставе другог степена

Предсједник Републике Србије, Томислав Николић  поводом 15. фебруара, Дана државности потписао је указе о одликовању људи и институција. Међу разним инстуцијама и личностима, нашао се и Ђорђе Михајловић, чувар Српског гробља Зејтинлик у Грчкој.

Он је одликован орденом српске заставе другог степена, за нарочите заслуге у очувању културног и историјског наслеђа Србије, као и развијању и учвршћивању сарадње и пријатељских односа између Републике Србије и Републике Грчке.

Орден српске заставе је одликовање Републике Србије установљено 26. октобра 2009. године „Законом о одликовањима Републике Србије“.  Аутор идејног решења Ордена српске заставе је академски вајар Митар Петковић, руководилац умјетничког студија у Заводу за израду новчаница и кованог новца – Топчидер.

Животну причу Ђорђа Михајловића знају сви.  Његова историја припада чуварима гробља, и то је постала његова традиција, коју највјероватније нико неће наставити јер му Бог није дао мушког наследника.

Први чувар гробља био је Саво Михаиловић који је био на челу групе која је била задужена за есхумацију српских војника и њихово премјештање на подручје будућег војничког гробља,

 Саво, Србин из Грбља, сакупио је своје мртве другове и саборце, а потом их је чувао до своје смрти 1928. године живјећи у кућици саграђеној за њега и његову породицу у склопу гробља. Након смрти  придружио својим саборцима, сахрањен је на Зејтинлику.

Њега је наследио његов син Ђуро који је током Другог свјетског рата сачувао гробље и његове реликвије од нацистичке пљачке. Ђуро је умро 1961. године и такође је сахрањен уз оца на Зејтинлику.

Данас је чувар, домаћин и водич српског војничког гробља  Ђорђе Михаиловић, Ђурин син и Савин унук, који живи у чуварској кућици са женом и ћерком. О Ђорђу Михаиловићу је 2013. године снимљен документарни филм „Последњи чувар“.

Ђорђе више од пола вијека дочекује и испраћа потомке српских ратника страдалих на Солунском фронту у Првом свјетском рату. Показује им гдје су похрањене кости њихових предака и чува хумке свих осам хиљада српских страдалника.

Старац у српској војној униформи са шајкачом на глави, већ педесет година чува гробље српских ратника у Солуну и свакодневно подсјећа посјетиоце на заборављена свједочанства о херојству и жртви спајајући идеолошки подијељене Србе.

Постоји прича коју он исприча сваком поклонику и посвећује се у потпуности било једном човјеку или групи од 50 људи. Посјетиоци стално траже да се сликају с њим, па ако се деси да неког одбије, за неколико тренутака потрчи за њим јер се покајао што ће тај неко отићи незадовољан. Увек рецитује стихове Војислава Илића млађег, и говори о краљу и отаџбини, чак и кад је то било врло непопуларно .

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: