Ђукановић, Божовић и покушај „државног удара“
1 min read
Прича око америчких избора и наставак европске нестабилности, довели су питање Балкана у други план, упркос томе што је вријеме огромне несигурности и дестабилизације.
То показује стање након црногорских избора 16-ог октобра ове године када је, у жалби преваре и изборне корупције представљен од стране опозиције, направљен начин хипотезе диргованог удара против актуелног премијера.
Због овог случај полиција је ухапсила 20 српских држављана предвођене бившим шефом жандармерије Министарства унутрашњих послова Србије, Братиславом Дикићем под оптужбом да су створили терористичку групу која је планирала државни удар против Ђукановића.
Међутим, упркос изјавама премијера о постојању „српске завере“ нема доказа за то, у ствари, постоји један, и то је онај који доводи до веома познатог имена бившег премијера: Радојице Раја Божовића.
Према обавјештајним изворима, Божовић је имао одлучујућу улогу у припреми државног удара. Штета што је такође добар пријатељ са Ђукановићем, којем се тражило да организује лажан пуч и стави кривицу на Србе и супротстављене режиму. То је бивши командант „Црвених беретки“ или специјалним снагама Министарства сигурности Југославије чије су руке натопљене крвљу.
Његово име, као и да су добро познате балканске правде, је цитирано у судници Хашког трибунала, Међународног кривичног суда за бившу Југославију за догађаје од тих година. И 1998. године Божовић са групом својих сарадника је формирао јаку везу са својим Милом Ђукановићем, постајући њен референт.
Божовић није међу 20 Срба оптужених за покушај државног удара и још увијек је на слободи. У међувремену, медији у Црној Гори цитирају ухапшене Србе који признају детаље о терористичком покушају и контакте са руским националистима. Али само под контролом медија уз пратњу одлазећег премијера.
Резултат избора у Црној Гори, сумње и лажи, представља јасан знак колико су људи уморни од Ђукановића и желе промјене. Владајућа странка ДПС-а је освојила 36 од 81 места у парламенту, док је цијела опозиција и 39. Сада су ангажовани у разговору са мањинским странакама за стварање коалиције. И док Ђукановић се позиционира у Европској машти као поуздан прозападни лидере (само на папиру), а свијет види изборе у Црној Гори као избор између опозиције проруске и прозападне ДПС, реалност на терену је веома различита и сложена.
Препознаје се канцеларија црногорског тужиоца који је добио на стотине жалби у вези куповине гласова, док субјекти који су укључени у борбу против корупције, као Центар за мониторинг и истраживање (ЦЕМИ) и Центар за демократску транзицију (ЦДТ ) ћуте.
Ауторски текст италијанског новинара Франческа Де Пало, који је објављен на порталу „Il Fatto Quotidiano“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ja ne znam što je muka. Ovoga Raja Božovića čas uzdiže narod kao „brata Srbina“, „heroja iz rata“ (čak se i u prvim sezonama crnogorske lige pričalo kako je Zeta srpski klub), a čas je on „UDBA-š“, „Milov igrač“, „poltron“ itd. Odlučite se više.
Bozovic radojica obicni poltron i sluga ove vlasti.
Питам се, питам се, зашто Франческо Де Пало јевно упире прстом у Раја Божовића, а о томе ћуте режимски теријери: ТВ ПИНК, РТВ ЦГ, ИНФОРМЕР, ДНЕВНЕ НОВИНЕ, ПОБЈЕДА, АНАЛИТИКА-ИНФОРМАТИВНИ ПОРТАЛ и остала Ђукановићева гласила укључујући и Катнића ?
Sve je ovo ziva istina gospodar je u stanju haos da izazove sa svojim slugama samo da bi ostao na vlasti.
Nista ti ne zna ovi Francesko.
Svileni talijancic : te ovo, te ono.
A svi znaju, da su Srbi, kao i uvijek bas Srbi, i dva ruska nacionalista, jedna baba, jedan bivsi policajac, jedna Sindja, bas oni, nego ko, grickalicom za nokte htjeli da lise zivota premijera, koji je jedva ziv ostanuo zahvaljujuci, valjda, Vucicu i Novom svjetskom Poretku, strva mu se ne bi znalo, kako je ona baba uz N.Sada posebno opasan placenik, niko joj do dana danjeg nije preteko vec ovo Milo, kako je to pravo cudo, pa ovaj italijancic nema kud nego smislja ovo i ono … pored zivijeh Srba, on nesto smislja!?