Ђукановић de facto повриједио Устав: Није звао све партије на консултације, није предложио мандатара – довољан разлог за његову смјену!

Јавност Црне Горе са правом је узнемирена након што предсједник Црне Горе Мило Ђукановић није додијелио мандат за састав нове 44. Владе Црне Горе лидеру Демоса Миодрагу Лекићу.

Наиме, све очи јавности су у овом тренутку упрте у различите правна тумачења – је ли крива стара парламентарна већина или је крив сам Ђукановић.

Ђукановић тај који је прекршио Устав тиме што није на вријеме предложио мандатара за састав нове Владе, јер је, према писању медија, био на сахрани краљице Елизабете у Лондону.

Поред тога што је обавио консултације само са појединим партијама, чиме се крши не само Устав, већ и повеља УН-а о неселективности приликом политичког дјеловања највиших државних инстанци, предсједник Црне Горе је дао паушалне политичке квалификације како наводно није убијеђен да Миодраг Лекић има парламентарну подршку.

По Уставу Црне Горе, предсједник државе је тај који предлаже мандатара након „консултација са парламентарним партијама“. На консултације се, подсјећамо, нису одазвали представници УРЕ, СНП-а, ДФ-а и Демократа.

Предсједник државе се састао само са својом партијом (ДПС), СД-ом, СДП-ом, ЛП-ом и партијама националних мањина, на којима су му исти пренијели своју политичку поруку да од њега очекују да распише ванредне парламентарне изборе.

Оно што јесте спорно јесте чињеница да је Ђукановић селективно звао партије – и то их чак није све ни позвао. Наиме, парламентарни представници Радничке партије, Праве Црне Горе, Уједињене Црне Горе али и Демоса, из чијих редова и долази мандатар за састав нове Владе нису ни позвани на консултације чиме је Ђукановић у потпуности игнорисао изборну вољу људи који су за ове партије гласали, иако су се исти нашли у редовима коалиција За будућност Црне Горе и Мир је наша нација.

Уколико би се водили парламентарном логиком, тиме је Ђукановић игнорисао 4 посланика, а с тим у вези очигледно је мишљења да Парламент нема 81 представника већ 77.

И поред свега овога предсједник Црне Горе је писмом обавијештен да постоји парламентарна већина која би подржала лидера Демоса Миодрага Лекића за мандатара. То је достављено, подсјећамо, без потписа посланика у Скупштини Црне Горе. Управо се ова чињеница користи као разлог зашто Ђукановић није био увјерен да та већина и постоји.

А погледајмо шта пише у Уставу…

Дакле, као што се може и видјети, предсједник државе предлаже Скупштини мандатара за састав нове Владе, након обављеног разговора са представницима политичких партија заступљених у Скупштини. Овдје, по Уставу, не постоји ставка која прецизира јасно доношење потписа подршке од 41 посланика који би стали иза имена човјека кога би подржали као мандатара.

На крају, Ђукановић јесте обавио консултације са партијама, али је морао уважити и чињеницу да су поједине партије имале политички разлог због чега нису дошли на консултације.

Устав је испоштован у домену доласка на консултације од стране других парламентарних партија, али је и предсједник државе обавијештен да парламентарна већина постоји. С тим у вези, одлука о недавању подршке Миодрагу Лекићу евидентно није валидна.

Борба

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: