Ђукановић: ЕПЦГ нема проблема са прикључењима, води се рачуна о интересима државе

Електроприверда Црне Горе (ЕПЦГ) нема проблема са прикључењима, а компатибилност хидро и солораног потенцијала, са техничко енергетског и метеоролошког аспекта је изваредна, саопштио је предсједник Одбора директора ЕПЦГ, Милутин Ђукановић.

Он је, на панелу “Одговор на енергетску кризу у региону и ЕУ”, који је организован у оквиру Симпозијума енергетике ЕПЦГ НЕТ 2023, а који је организовала Електропривреда Црне Горе, казао је да је евидентно да свако ко води рачуна о интересу енергетске компаније, води рачуна о енергетској стабилности државе.

“Суштински се води рачуна о интерсима државе и да се не угрози њена енергетска стабилност, привредна, економска, социјална политика…”, навео је Ђукановић.

Он је казао ЕПЦГ нема проблема са прикључењима и та компатибилност хидро и солораног потенцијала, са техничко енергетског апскета је изваредна, а са методолошког још боља.

Према његовим ријечима, стручни кадрови у енергетским компанијама раније нијесу “имали довољно храбрости да политичарима наметну енергетику као област од виталне важности”.

“Мислим да је то проблем, јер је немогуће да су сви “спавали” и да 40 година није направљен ниједан енергетски објекат. Не мислим ништа лијепо о претходном режиму, али не може нико да ме убиједи да се десило да је неко из ЕПЦГ на прави начин отишао и снажно објаснио колико је то важно, они би то прихватили”, сматра Ђукановић.

Ђукановић је рекао да је “ЕПЦГ способна у овом тренутку да се ухвати у коштац са новим пројектима”.

“Да тачно кажем, некад сам убијеђен да може, а некад не. Оно што засигурно знам јесте да је иделано да измјеримо хидроелектрични потенцијал и енергетску инфраструктуру”, рекао је Ђукаовић,

Поручио је да је неопходно овладати технологијама изградње конструкција и онда, како је истако, нема дилеме да ће успјети у реализацији инвестиционог плана.

Представница секретаријат Енергетске заједнице, руководитељка сектора за електричну енергију, Јасмина Трхуљ, казала је да су свакакако у овој области важни млади људи и усмјеравање на рјешавање кризе.

“Зато овај панел треба да се фокусира на енергетску транзицију и мислим да је енергетска криза иза нас”, казала је Трхуљ.

Подсјетила је да је све више приче о ниским цијенама и негативним цијенима о одређеним сатима и то је кључна тема којом сви треба да се баве.

“Имаћемо велике осцилације у цијенама, и то једна тема која врло важна и у том смислу мислим да је пакет мјера који смо децембру усвојили у потпосности проучава тај правно регулативни оквир како би се на исправан начин адресира флексибилност и да постигнемо стабилне цијене електричне енергије”, казала је Трхуљ.

Она је истакла и да је врло важан финансијски сегмент када се говори о енергетској транзицији и ЕК је донирала милијарду еура као пакет енергетске помоћи за земље Западног Балкана.

“Обавезе земаља су све веће и веће, недостаје кадрова и Фонд за праведну транзицију, који је значајан за ваш регион”, казала је Трхуљ и додала да је неопходно израдити и Национални енергетски климатски план.

В.д. директор Електропривреде Србије, Мирослав Томашевић, је у првом дијелу обраћања подсјетио на кризу који су имали у Србији, али коју су, како је истакао, успјешно прошли.

“Ја сам рекао да смо прошли тежак период, који смо пребродили захваљући ангажованим стручњацима из система, који су једини могли да ријеше овај проблем. Наравно, на руку нам је ишла и блага зима и добра хидрологија”, казао је Томашевић.

Истакао да је интеграције важне и да они раде на томе.

Према његовим ријечима, сви говоре о праведној транзицији, коју он види само кроз праведну подјелу средстава и уз помоћ Европе,

Директор развоја и инвестиција ЕСМ, Благој Гајдарџиски, одговарајући на питање да ли је Национални енергетски климатски план, који су донијели, преамбициозан, казао је да је тај план донесен прије неколико година, односно прије корона вируса, енергетске кризе и рата у Украјини.

“Тако да планови који су у њему били тада нијесу у складу са реалности, најблаже речено и потребно је да се направи ревизија тог плана.”, поручио је Гајдарџиски.

Он је истакао и да се у Сјеверној Македонији отворила берза.

“Тако да смо успјели да наша компанија, учетвујући као главни носилац на нашој берзи, има профит”, додао је Гајдарџиски.

Извршни директор за техницке послове МХЕРС, Иван Копривица, упитан да ли регион има капацитете и знања да оствари енергетску транзицију, казао да је велики проблем одлив људи из региона и да је потребно међусарадња земаља региона.

Потпредсједник Међународног сектора ЕДФ-а, Јан Гуинард, казао је да су сви имали високе цијене на енергетском тржишту.

“Ми смо имали високе цијене, плус смо били погођени и сушом, а негативно је утицало ситуација по питању вјетра. Ипак, све то нас је довело до тога да сад будмо и више него опрезни и тежимо интегарцији евроспког тржишта”, рекао је Јан Гуинард.

Поручио је да не би требо да државе да ослањају на обновљиве, већ на флексибилне изворе.

Директор за производњу и трговину електрицном енергијом, Ералд Елези, рекао је да су главне препреке са којима су суочавају њихове енергетске компаније бројне и да зависе од различитих фактора утицаја.

Према његовим ријечима, Француска и њене ЕУ комшије се суочавају са различитим изазовима. Он је поручио да земље Западног Балкана треба да се одруже како би лакше превазишли постојеће изазове.

Поручио је да су привлачење приватних инвеститора у Албанији организовали аукције, гдје су представљхали добру слику о обновљивим изворима енергије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: