Ђукановић господар гладних – Моја генерација је твој пораз

Пише: Лука Вукадиновић

Три деценије глади, три деценије лажи, три деценије страха.
Човјече колико мислиш још да јашеш кичму народа?
Човјече да ли мислиш да си направио људе без кичме, људе без идеје, да ли мислис да си угасио једину живу искру поноса овога ојађеног и осакаћеног народа?

Прије свега хвала ти, што си ту био од дана мога рођења и заједно уз мене растао и јачао до ево ових дана кад сам ја одрастао у момка а ти израстао у звијер.
Хвала ти што си ми показао какав не ваља бити, јер си ми од ситних година био слика будућности, дао си ми својим примјером пут којим никада нијесам желио да идем.
Ишли су људи путем који си ти табао годинама, ишли и саплитали се на утабану стазу судбине, падали па се исправљали, стајали па размишљали па поново те слијепо пратили до данас.

А данас мислиш да си најјачи и да ништа не може да те заустави.
Кога си водио све ове године и коме си уништавао будућност уз осмјех и „топлу“ ријеч пажње, која данас јеца у стомаку људи који су те слијепо пратили.
Јеси ли можда некад био сам са собом и себе питао, питање које ти се поставља тридесет година а оно гласи “ Зашто си убио нашу будућност „.
До кад мислиш да ћеш моћи да јашеш?
До кад мислиш да ћеш моћи да хараш, харач узимаш, до кад мислиш да ће ти се дозволити?
Знаш, био сам дијете као и читава моја генерација, а ти у тим годинама јачао и растао, ко зна шта си све чинио да би био ђе сад јеси.

Али ђеца су одрасла и сад имају тачно онолико година колико си ти имао кад си почео да пустошиш и јашеш кичму наших родитеља, рођака, пријатеља, родбине старих и млађих.
Да ли мислиш да ће ти ова генерација опростити?
Моја генерација је твој пораз и у то буди убијеђен, јер управо генерација са којом си растао је одрасла а будућности нема.
Моја генерација у држави коју си правио три деценије нема будућност.

Стави се на наше мјесто у нашу позицију, шта би Ти урадио да си сад мојих година и да знаш да немаш ђе?
Вјероватно као што и јеси покушао би да нешто урадиш да не буде тако.

Зато желим да знаш да моја генерација доноси побједу не за нас, већ за нашу ђецу.

Замисли да још моје дијете расте уз тебе уз кога сам ја растао, мислиш ли да ће ти се то дозволити?
Неће, то ти се неће дозволити!
Шта мислиш зашто неће?
Па једноставно због тога што смо запамтили само тебе и твоја зло(дјела) зато што смо свједоци страдања, зато што нијесмо заборавили!
Ти си учинио да будеш запамћен, али како.
Бићеш запамћен као диктатор, као човјек о коме ће генерације причати, ти нијеси само ушао у историју , Ти си човјече ушао и у будућност.
Будућност си о јаду забавио!

Тек ће се у будућности полако откривати ко си ти заправо био.
Питање је ко си ти човјече?
Генерације ће о теби говорити, књиге ће се писати о твојој улози која ће сигурно обиљежити читав двадесет први вијек.
Да ли си свијестан шта си урадио?

Увијек сам желио да те питам гризе ли те савјест, заплачеш ли понекад над нашом судбином?

Боли ли те са обзиром да си свјестан шта си урадио?
Је ли теби жао младих људи који немају ђе, који су у двадесет петој години стали и немају куд даље? Је ли ти жао твоје генерације, оне генерације коју си ти испратио и коју и даље пратиш а која ће на крају бити твоја ноћна мора и која ће тебе испратити.

Испратио си генерацију која ће тебе испратити.
Ову генерацију ћеш добро запамтити.
Видиш о томе нијеси мислио, то си заборавио.
Морао си недје направити грешку.

Али грешка звана младост не жели да те слуша, не жели да те гледа, не жели да буде роб система и твој властити кмет.
Доста је било!

Грешку си сам направио. Можда можеш да нас побијеш, да нас окујеш у тамнице да нас једноставно удаљиш, тихо, нечујно без гриже савјести. Али запамти, остаће онај последњи који бива први, па тај први остаје последњи.
Вараш се ако мислиш да ћеш моћи још дуго да јашеш, дошао је крај твоје тираније.
Али нећеш се дати тако лако, опасан си ти играч и неће бити лако поразити “ вјечитог побједника “ биће тешко. Нас води вјера и побједа, тебе води мржња и похлепа.

Надам се да си се довољно наждерао свих укуса и тјелесних и духовних, имао си све што ми нијесмо, зато ћеш морати да одговараш.

Колико си породица довео до руба егзистенције, колико си породица довео до глади?
Други су постили док си Ти мрсио.
И мислиш да ћеш проћи без казне.
Чека те казна, гладних!

Народ је гладан, а знаш да гладна маса нема краја.
Гладан човјек нема граница, млад и гладан нема страха, млад гладан и без будућности нема милости.
Ти си господар гладних.

Ти ћеш бити осуђен од гладне масе којој си одузео слободу.
Твоје се завршило кад је моје почело, славно почело мучки се завршило, није се завршило него је почело, теби се завршило а мени је почело.
Што се почне мора се свршити, мора се завршити твоја тиранија.

Немој да мислиш да је неко мутав, почни да мислиш шта ћеш даље, почни да кујеш нове планове и буди сигуран да овај пут не водиш битку са твојом генерацијом, овај пут битку бијеш са младошћу без будућности. Са младим људима које си довео до глади, до пропасти.

Остали су они најчвршћи они најбољи и најистрајнији, остали су они који доносе побједу за будућност.

Ја сам се вратио да се борим, вратио сам се у своју државу, на своје огњиште у своју кућу са својим народом да се борим против тебе. Дошао сам да предводим гладну младост заједно са пријатељима, са браћом, дошао сам са једним циљем, дошао сам да се борим против тебе.

Мене можеш лако убити, то ти неће правити велики проблем али идеју коју браним нећеш моћи, са првом жртвом коју направиш идеја ће бити јача а твој пораз тежи.
Моју браћу и пријатеље си оћерао далеко од куће у туђе земље да копају туђе њиве како би прехранили своје породице, таквих има много.
Вратиће се и они да бране своје од тебе, да бране границе које си продао и поклонио.
Дајеш нешто што није твоје, дајеш крв предака, дајеш крвљу брањену земљу!

Ко си ти човјече, бојиш ли се?
Предводиш и залажеш се за демократију а упражњаваш аутократију, ти си последњи примјер тиранина.
Ти си толико огрезао у гријеху да више не можеш да се зауставиш.

Ја не знам ништа добро што си ти урадио за овај народ. Од првог дана твоје владавине почео си да лажеш и то наравно и данас радиш.
А што је најгоре разумијем те.
Разумијем да мораш тако и да ти је то једини излаз али не још дуго.

Знам да ако не будеш слушао шта ти кажу они који ти леђа чувају од тамнице и судије, знам да би ти то био крај и без нашег великог напора.
Жао ми је твоје судбине, али жао ми је и хиљада гладних. Па сад кад би ставили на кантар тебе и хиљаде гладних, младих без будућности, шта мислиш ко би превагнуо?

Гладни смо Човјече!
Зашто више нијеси битан, нијеси битан због тога што си дозволио да будемо одбачени, гладни и у мислима неспособни.
Нијеси битан због тога што тебе не брине како ћеш сјутра дан почети а видиш нас брине.
Ми не знамо како ћемо даље.

Знамо само да си ти крив и да мораш сносити последице.
Замисли човјече како је тешко кад си гладан, замисли како је тешко кад немаш и кад мислиш хоћеш ли моћи да прехраниш дијете.
Боли то господине Дјукановићу, много боли кад гледаш себе у очима других и много боли кад гледаш дјецу без оброка.
Зато мораш да одговараш!
Крив си за глад наше ђеце, крив си за глад будућности, за глад пришлости и за тренутну глад младих који више не могу да гладују.

Ти млади људи живе у држави гладних, Ти си господар Гладних. Двијеста хиљада гладних, човјече да ли си нормалан?
Зашто си битан.
Битно је да сносиш последице, битно је да да будеш у затвору, битно је да служиш за примјер како се више не смије радити.
Тек кад Ти будеш осуђен за ко зна шта, тек онда може почети нешто да се ради на обнови срушене државе.
Крив си због сваког гладног и болестног ђетета, крив си због смрти људи који нијесу могли да се лијече јер нијесу имали од чега.
Крив си за све.
Тридесет година си крив.
Тридесет година и Бог зна колико дана си крив.
Тридесет година си гледао патњу а нијеси урадио ништа да то зауставиш.
Крив си за много тога што смо заборавили, јер си народ научио да заборавља.
До тренутка кад се присјети сваки појединац.

Владаш више него Петровићи до Краља Николе а и њему си се примакао.
Можда би требао да се прогласиш Царем.
Нијеси вала гори од ових Петровића.
Чак сам и ироничан, толико си инспиративан да би човјек о теби могао да пише за сваку годину по пар томова књиге.
Е замисли сад, рецимо за годину по два тома, Ти за Тридесет година имаш шездесет књига о твојим злодјелима.
Вријеме је да идеш.

Дошло је вријеме да напустиш политику добровољно, јер си се уморио и мораш да се одмориш а чека те лијепо опремљена тамница ђе ћеш дуго и срећно одмарати.
И да будеш срећан ако тако буде.

Али остаће неизбрисив траг твоје лошости и дуг пут чишћења прљавштине која се таложила тридесет година.
Довео си нас у ситуацију безнађа, младом човјеку није лако, млад човјек мора да се развија и да своје амбиције усмјери ка неком циљу.

Новим младим људима једини циљ си Ти.
Сањамо један сан који ће се брзо објавити, сањамо да те срушимо са грбаче народа.
Нијеси Ти Власт, Ти си јахач кичме народа.

А власт долази са новим генерацијама, које ће бити у стању да очисте бруку твоје тираније и изграде нови пут демократије.
Гладни смо, тражимо слободу.
Тражимо ли много Господаре?
Долази дан слободе у којем ћеш са силном снагом ударити.
Зато са тобом нема договора, ти си наш једини проблем, са тобом нестају проблеми.
Крај твоје политичке каријере је почетак живота Црне Горе.
Ти си Црној Гори окинуо главу а држава без главе није наша него свачија.
Зато, младост мора да те врати у заборав, младост мора да очисти прљавштину коју си оатавио иза себе.
Твоја похлепа је пробудила нашу глад, Теби ће судити гладни људи.
Ти не знаш како је тешко бити гладан.
Човјече ти си симбол симбиозе бившег и садашњег режима. Почео си као Србин, представљао се као Српски витез, бранитељ народа, хушхаш војске. А данас Монтенегрин, створио си лажну државу, лажну заставу, лажну химну, Ти си уништио идентитет једног народа. Створио си амбијент у којем се браћа мрзе и убијају.

Ти си одавно осуђен.
Човјек би могао помислити да си бесмртан, да ти се ништа не може, али може ти се, јер никад нијеси био слабији неко што си данас.
Ово је генерација која ће се борити са тобом и то желим да знас.
Ово је генерација која ће донијети побједу и настојати да оживи државу коју си ти уништио.
Ову генерацију добро запамти!

Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом.

(аутор је предсједник ОО Праве Црне Горе у Никшићу)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: