Ђукановић као симбол зла

Имали смо лажну акцију „Сабља“ а одавно је било време за праву. Без ње се Србија неће ослободити унутрашње окупације. Сумњам да за њу сада има политичке храбрости и воље, али не значи да се околности пре или касније неће променити набоље. Зашто се разне Чеде Јовановићи очајнички плаши да до тога дође?

Синтеза најгорег

Одговор на текст „Ко у Србији брани Мила?“ у коме сам се бавио, између осталог, отужним лобирањем ЛДП за рачун Ђукановића, појавио се у „Новостима“ (Ђорђе Жујовић: „Излив мржње у мозак“). Без обзира што је политичко предузеће Чедомира Јовановића готово банкротирало, ипак је ту преостао још по неки сеиз, па су могли да напишу пар незграпних и бесмислених редова. Чеда и његови су формално склепали некакав одговор упућен мени, заправо ради се о томе да су проценили да је време да се огласе па су искористили мој чланак као основ за салву удворичких и, с друге стране, мржњом испуњених квалификација. А обраћају се примарно некоме другом а не мени или српским читаоцима. Разуме се, све се врти око њиховог господара Мила – митског бића српског (укључујући црногорски сегмент) отпадничког и криминалног дна.

Ђукановић је симбол најгорег из наше прошлости. Уједно је и узор па и предмет дивљења људи који су му у погледу душевног црнила слични, али су од њега мање способни. Он оличава својеврсни постмодерни – срамни али за људе без трунке морала коњуктурни – спој ратног профитерства и криминала из деведесетих, разноврсних транзиционих марифетлука, непринципијелних идеолошких и националних метаморфоза, распродаје државних интереса ради лично-партијске користи. Ту се у идејној и практичној сфери мешају криминализовани делови ДБ братства, стране службе, Хаг, дуван, ислужени и актуелни политичари, кокаин, отимачине прерушене у приватизације, медијски магнати, класична мафија (домаће и страна). А ту је негде, стиче се утисак, и Чедомир Јовановић. „Земунци“, контроверзна дружења и бизниси, црногорске званичне и подземне везе, до данас велика сенка сумње над званичном верзијом убиства премијера Ђинђића.

Разобличени преваранти

Мило Ђукановић је од Црне Горе направио базу балканског мафијашког октопода чији краци су великим делом стационирани у Србији (а мозак му је разливен од Подгорице до Београда). Од „српске Спарте“ је, макар делимично, направио разбојничко гнездо. Сада је та политичко-криминална синтеза угрожена тамо где јој је јазбина и одскочна дасака. Ђуакновићев режим, макар за сада на персоналан начин асиметрично, почиње да се љуља. Ојађени народ се све гласније буни а они који хоће Црну Гору у НАТО, не желе Мила. Ако не они, бар њихова јавност има извесне хигијенске стандарде. Због њих морају да га се отарасе, а Ђукановић зна да после неког времена све безбедносне гаранције могу да се вежу мачку за реп. Можда га – гле парадокса – баш ухапси његов пулен и прижељкивани наследник на премијерском месту Душко Марковић. У тотално криминализованим круговима уцењеним од стране моћних странаца, све је могуће када се уће у фазу спашавања сопствене коже.

Тога је Јовановић потпуно свестан а изгледа има разлоге да се плаши. Иако маргиналан и даље је на политичкој сцени јер је вешт у сфери политичких и неких других шибицарења. Њему и данас прибегава помишљајући да је можда Србија на корак од одлуке да крене у обрачун са балканском мафијашко-политичком хидром. Питање је да ли за тако нешто постоји храброст. Тешка је и ризична то битка, али никада се не зна. Уместо лажне Сабље чији је и Јовановић био део, можда добијемо и праву, уз развезивање вреће лажи о разним аспектима прошлости. Вероватно у страху од тога, Јовановић је кренуо у офанзиву.

Заклиње се у евроатлантске вредности, сикће због јачања улоге Русије на Балкану, омаловажава српске националне интересе. Поново видимо старо, на мах заборављено, аутошвинистичко лице ЛДП. А у Србији се оно скоро никоме не допада. Када је ЛДП добијао око 5 посто гласова, то се није дешавало због антисрпске понуде. Напросто, у лошем систему као што је наш, многи су били толико револтирани да су гласали за онога ко им је деловао у највећој мери антисистемски. За њихово привлачење ту су биле приче о модернизацији, напретку, европским стандардима, обрачуну за мрачном прошлошћу.

Неспособни квислинзи

Проблем за Јовановића је наступио када је критична маса његових бирача схватила да је ЛДП заправо маскирани део системског муља. Последица је била да је спао на мизерне политичке гране а у парламент је поново успео да уђе у завађеној коалицији која се окупила на пар дана да би политички преживела (збирно је добила тек да прескочи цензус). Да би га и ту примили, Јовановић је пре уложио нечију подршку (финансијску, мафијашку, обавештајну?) него скоро нулти рејтинг. Да не заборавимо, бедно се додворавао и Вучићу и СНС, нудећи им се као „пета колона“ у опозицији само да му дарују мало ветра у леђа како би поново, макар на самом дну, ушао у озбиљну политичку лигу. Како год било, успео је у намери и поново се прави да се у неком ћошку велике сцене бави политиком.

Да би ту или бар на неки други начин остао у игри која му прија (а избегао неку која му не прија), сада се хистерично држи за Ђукановићев балкански клан и паралелно обраћа својим западним заштитницима. Поручује им да ће радити све што затраже, као што је чинио у јеку њихове отмице Косова. Да је спреман да буде у Србији оно што је Милов ДПС у Црној Гори, само да га заштите ако пригусти. Али проблем за Чеду је то што ЛДП ипак није ДПС (а и ту се не зна шта ће већ средњорочно бити са Милом).

Друга организација је ма колико мрачна ипак озбиљна, док је прва тек микс квислиншке претенциозности и практично-политичке неспособности (не мислим на лично-шибицарске капацитете којих има на свакој пијаци). ЛДП је пропала инвестиција оних који су на нас извршили агресију 1999, те ће изгубити сваку заштиту ако после америчких избора спољнополитички приступ те земље постане рационалнији. Могућност да се то догоди као и да у Србији коначно почне да функционише правна држава, Јовановића а и много озбиљније играче од њега, сада озбиљно плаши. Зато су неки у том друштву плачљиво-свадљиви а други јако, јако опасни!

(Дужа верзија текста „Чеду плаши права Сабља“, објављеног у листу Новости)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: