Ђукановић маштао на Твитеру: Црна Гора призната од НАТО савезника као озбиљан и поуздан партнер
1 min read
Мило Ђукановић (Фото: Facebook, Milo Đukanović, printscreen)
Предсједник ДПС Мило Ђукановић имао је литерално надахнуће равно фантастици Р. Р. Мартина или Џ. К. Роулинг.
У налету инспирације, Ђукановић је написао да је Црна Гора „током три године чланства у НАТО, дијелећи вриједности тог савеза, призната од савезника као озбиљан и поуздан партнер“.
https://twitter.com/predsjednik_cg/status/1268862568027828224
Осјећамо се сигурније уз НАТО
Настављајући Твитер тред, Ђукановић пише:
„Уз подршку Савеза, јачали смо унутрашњу безбједност и сигурност, вођени важношћу мира и стабилности своје земље, региона и добросусједских односа, осјећајући се сигурније уз подршку НАТО и у борби против Ковид 19.“
Додао је да је Црна Гора поносна што је дио евроатлантске породице и поручио да ће тим путем наставити и у годинама које долазе.
https://twitter.com/predsjednik_cg/status/1268863042139426818
Подсјећамо, у јеку епидемије Ковид 19, након подугачког захтјева потрепштина који је упутила Црна Гора, НАТО је послао неколико хиљада сапуна, пешкира и чаршава свом „равноправном партнеру“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Молебан
Ноћас, гледам, сва се српска свита,
и мантије часне под бакљадом свиле,
те јунаци са славнога Крита,
гроб до гроба дрхти, сваки би да пита:
Гдје си, Пилате, неМило ти име,
куд те злоба у децембру скроји,
крену јадно, пут светије тмине,
сјевну Српство, „таквог се не бојиˮ.
И из брда све су горске виле,
и са мора, сирене из даха,
у једноме гласу молебане свиле,
да те, Пилате, доведу до краха.
Срам те било, а за сраме не знаш,
из очију твојих крвник вреба,
не знаш, муко, ни за „оче нашˮ,
не знаш, туго, шта народу треба.
Из камена живог, гујама не дамо,
све светиње што одувијек знамо,
не дира нас корјење бесмисла,
када нас је туга из дубине стисла.
У болу се нисмо ни труна предали,
опхрвани њиме још јачим се звали,
кад лијева страна, затегне, пробада,
а десна се бори у пô таквог јада.
Изникли без срама у камену вјечном,
дичили се лозом, од претка човјечном.
Из стијене клија све у своме сјају
тамо гдје су брда непредана крају.
Када вјера небски народ разгори,
Светославље прековјечно збори.
Те се тако л´јепо међ горама сјаји,
а погледи вуку там’ гдје су бескраји.
Твојој жеђи без правца и реда,
Измишљеној цркви ни по прста не да
ено, соко птица са висина кличе,
зорама се плави, са росама свиће.
Е тамо се, Пилате, траг живота прати,
јунаци ти педаљ никад неће дати,
Низ ћилиме свете кренуле су стопе,
са небеса ледници се топе.
Угријало Сунце са Комовске косе,
а рâне се слане праскозорјем росе,
славна црвен слова, искону приносе,
и уз себе саме све мире узносе.
Један пупољ красни што напрасно крену,
и својему цвату напредно окрену,
развио је чашке међ ружама дивљим
међ ст’ј̕енама древним, далеким и сивљим.
Спустиле се але да борјима хитну,
у једноме трену обапашу ситну
ону вјечну жељу што је вазда грезла
у српство се бујна, напредно увезла.
Па се Богу даје у смрчама касним,
да осјети смолу мирисима сласним,
несрећниче јадни, старини се предај,
и времена давна забораву не дај.
Ти ,изроде бож’ји, оправи све мисли,
када су те, злоћо, сви немири стисли,
мислио си, Пилате да венемо млади,
а ми смо ти ХРИСТОМ запјевали ради.
Десетерце ткамо и слогове свете,
да се милни катрен Метохијом крете.
Даривајмо душу годовима касним,
предајмо се жудњом, насладама сласним.
Лијепог ли дана а још љепше ноћи,
када ћу се,срећна, Литије, домоћи.
Нô ти ноћас, све душеке спреми
и некоме св`јету друкчијем опреми.
Кад потечем тихо и кâ ушћу кренем,
са Богом се једним зорна заодјенем.
К’о р`јечица мила из крша покренем
ка тробојки славној, обданицом кренем.
Погледима блудим пут зелених гора
тамо гдје ми свиће најљепшија зора.
Кад сам, Мило црни, покрај Лима сјала,
крај Ступова вјечних два живота дала.
Поткрадао дане и године дуге
штитио се лажом, далеко од руге.
Имао си Гору, чинио је својом
дичио се пјесмом и љепотом „којом.“
Е једнога часа навреле су сузе
што ми света слова под своје обузе.
Јасиковац памтим али давно пођох,
неком истом св’јету опијена дођох.
Вратисмо се, Срби, планинама својим,
гдје је Сунце здраво, гдје зраком постоји.
Међ брдима светим гдје светиње поје,
у гајима лисним старине НАМ стоје.
И ову сам пјесму посветила теби
никада се свијећа, угасила не би’,
и сијаће лојна све до задњег лома
нанизаће крове зарад нашег дома.
Ја те, ево, чекам у СРПСКОМЕ граду,
е, баш тамо, Пилате, надам ти се сладу.
Да ме твоји види у зјенице утну,
отјерајмо чемер и сву макву мутну.
У четвртој ноћи опет страсно трнем,
да се теби, Васо , васцијела врнем,
да те, жељо моја, у све пјесме ставим
и да покрај тебе споменак оставим.
Лимовање моје сто брзака даде,
пред Господом једним живот ти предаде.
Поврати ме, Свече, у двадесет љета,
е, тада ћу бити првјенка свијета.
Овом пјесмом душе, ја ти мило пјевам,
И Васове капље у стихове вијем,
Не крећи ка оном ко дубином сјева,
Не погани Пилате, ријечима бијем.
Но се овог трена покољењу врати,
Икону пригрли, камен с кућног прага,
Никад није касно да се зло прекрати,
да и такав Пилат има мало трага,
А не само клетве што те таквог прате,
Што нам боје мрзиш а с њима си раст’о
ај три прста склопи да те вјери врате
да се Пилат, јадни, сјети гдје је пост’о.
У мени си,боже, био и вазда ћеш бити,
она прва радост крај које ћу спити,
кад се опет вратим гдје Ступови звоне
гдје Богови вежу највјечније споне.
Снежа
Молебан
Ноћас, гледам, сва се српска свита,
и мантије часне под бакљадом свиле,
те јунаци са славнога Крита,
гроб до гроба дрхти, сваки би да пита:
Гдје си, Пилате, неМило ти име,
куд те злоба у децембру скроји,
крену јадно, пут светије тмине,
сјевну Српство, „таквог се не бојиˮ.
И из брда све су горске виле,
и са мора, сирене из даха,
у једноме гласу молебане свиле,
да те, Пилате, доведу до краха.
Срам те било, а за сраме не знаш,
из очију твојих крвник вреба,
не знаш, муко, ни за „оче нашˮ,
не знаш, туго, шта народу треба.
Из камена живог, гујама не дамо,
све светиње што одувијек знамо,
не дира нас корјење бесмисла,
када нас је туга из дубине стисла.
У болу се нисмо ни труна предали,
опхрвани њиме још јачим се звали,
кад лијева страна, затегне, пробада,
а десна се бори у пô таквог јада.
Изникли без срама у камену вјечном,
дичили се лозом, од претка човјечном.
Из стијене клија све у своме сјају
тамо гдје су брда непредана крају.
Када вјера небски народ разгори,
Светославље прековјечно збори.
Те се тако л´јепо међ горама сјаји,
а погледи вуку там’ гдје су бескраји.
Твојој жеђи без правца и реда,
Измишљеној цркви ни по прста не да
ено, соко птица са висина кличе,
зорама се плави, са росама свиће.
Е тамо се, Пилате, траг живота прати,
јунаци ти педаљ никад неће дати,
Низ ћилиме свете кренуле су стопе,
са небеса ледници се топе.
Угријало Сунце са Комовске косе,
а рâне се слане праскозорјем росе,
славна црвен слова, искону приносе,
и уз себе саме све мире узносе.
Један пупољ красни што напрасно крену,
и својему цвату напредно окрену,
развио је чашке међ ружама дивљим
међ ст’ј̕енама древним, далеким и сивљим.
Спустиле се але да борјима хитну,
у једноме трену обапашу ситну
ону вјечну жељу што је вазда грезла
у српство се бујна, напредно увезла.
Па се Богу даје у смрчама касним,
да осјети смолу мирисима сласним,
несрећниче јадни, старини се предај,
и времена давна забораву не дај.
Ти ,изроде бож’ји, оправи све мисли,
када су те, злоћо, сви немири стисли,
мислио си, Пилате да венемо млади,
а ми смо ти ХРИСТОМ запјевали ради.
Десетерце ткамо и слогове свете,
да се милни катрен Метохијом крете.
Даривајмо душу годовима касним,
предајмо се жудњом, насладама сласним.
Лијепог ли дана а још љепше ноћи,
када ћу се,срећна, Литије, домоћи.
Нô ти ноћас, све душеке спреми
и некоме св`јету друкчијем опреми.
Кад потечем тихо и кâ ушћу кренем,
са Богом се једним зорна заодјенем.
К’о р`јечица мила из крша покренем
ка тробојки славној, обданицом кренем.
Погледима блудим пут зелених гора
тамо гдје ми свиће најљепшија зора.
Кад сам, Мило црни, покрај Лима сјала,
крај Ступова вјечних два живота дала.
Поткрадао дане и године дуге
штитио се лажом, далеко од руге.
Имао си Гору, чинио је својом
дичио се пјесмом и љепотом „којом.“
Е једнога часа навреле су сузе
што ми света слова под своје обузе.
Јасиковац памтим али давно пођох,
неком истом св’јету опијена дођох.
Вратисмо се, Срби, планинама својим,
гдје је Сунце здраво, гдје зраком постоји.
Међ брдима светим гдје светиње поје,
у гајима лисним старине НАМ стоје.
И ову сам пјесму посветила теби
никада се свијећа, угасила не би’,
и сијаће лојна све до задњег лома
нанизаће крове зарад нашег дома.
Ја те, ево, чекам у СРПСКОМЕ граду,
е, баш тамо, Пилате, надам ти се сладу.
Да ме твоји види у зјенице утну,
отјерајмо чемер и сву макву мутну.
У четвртој ноћи опет страсно трнем,
да се теби, Васо , васцијела врнем,
да те, жељо моја, у све пјесме ставим
и да покрај тебе споменак оставим.
Лимовање моје сто брзака даде,
пред Господом једним живот ти предаде.
Поврати ме, Свече, у двадесет љета,
е, тада ћу бити првјенка свијета.
Овом пјесмом душе, ја ти мило пјевам,
И Васове капље у стихове вијем,
Не крећи ка оном ко дубином сјева,
Не погани Пилате, ријечима бијем.
Но се овог трена покољењу врати,
Икону пригрли, камен с кућног прага,
Никад није касно да се зло прекрати,
да и такав Пилат има мало трага,
А не само клетве што те таквог прате,
Што нам боје мрзиш а с њима си раст’о
ај три прста склопи да те вјери врате
да се Пилат, јадни, сјети гдје је пост’о.
У мени си,боже, био и вазда ћеш бити,
она прва радост крај које ћу спити,
кад се опет вратим гдје Ступови звоне
гдје Богови вежу највјечније споне.
Снежа
Amin
Ne priča on bez veze. On priča šta misli I traži povod za sukob. Dokle će to da radi zavisi od mentora a i naroda u Crnoj Gori. Ako je ljudima on bitan oni će ga opet izabrati. Ako im se smučio onda će se obračunati kao sa Čaušeskom. To je na narodu da izabere.
Milo vi ste u Natou jedni obični nitkovi! Vi ste potrosna roba zapada! Krijete se iz Natoa a rasturate koks sa drzavnim brodovima…ajde jadan, tu priču pričaj ovi oko tebe…narod zna sta vi radite godina!
Мило коњушару НАТО вски. Уради ДНК и види ко си и шта си.
ОН КО ДА НЕ ЖИВИ НА ОВОЈ ПЛАНЕТИ! НА ИНТЕРНЕТУ ОДАВНО СВЕ ПИШЕ О СВАКОМ ПОЛИТИЧАРУ ПА И О ЊЕМУ! ТАКАВ ПОЛИТИЧАР ЈЕ СТВАРНО УНИКАТ! НО САМ ЋЕ ВИДЕТИ УСКОРО КОЛИКО ЈЕ ЦЕЊЕН!
@заре Умијете да га смијените, али немате храбрости. А опет, не треба ни прљати руке. Он ће ионако сам да падне. Грехота је да се човек не одмори неку годину у Спуж.
vidju daj prepustimo ovo zenama mi neumijemo da ga
smijenimo.
mrzim ga, radi mene obršio kao Čaušesku, lopov i lažov ,,koji ljubi pare,,
Ah, kako se ulizuje , znojavi ljigavac !.
To nigde nema!.
Ovo je vise od 30 godina uvezbano !.
Pa on je majstor za Tacija, Haradinaja, Izetbegovica i
slicnih !. Ovo bogami tesko ko moze da nadmasi !.
Prava desetka !.
Tramp grubo odbacuje Markovića a ovaj se kiselo smije i pokušava ponizno pružiti ruku onomu koji ga šuta.Tramp na ovoga ni ne obraća pažnju.
Markoviću: Vraćaj brata iz mrskog ti Kragujevca, iz mrske ti Srbije u Mojkovac. Da ti brat ima morala barem kao radnica iz javne kuće, davno bi se iselio iz Srbije. No, maloprije navedene su daleko moralnije, poštenije i časnije od tvoga brata. A tvoj brat je pošteniji od tebe.
Ovo na linku pokazuje da Milo istinu zbori:
https://www.youtube.com/watch?v=FeAYJiZslvs
Ja bi linku dao naziv: šutanje krpe.
Који морон. Па он је отпадник који је умислио да је велики лидер. Да ли је могуће да је оболео од параноје и да има сумануте идеје величине?
Ako stvarno misli ovo što govori onda je stvarno za psihijatriju. Ipak verujem da je svestan realnosti,a ovo govori da bi utešio sebe i one za koje misli da mu veruju.
„…vođeni važnošću mira i stabilnosti svoje zemlje, regiona i dobrosusjedskih odnosa…“ Милокио, расте ти нос…
NATO uzima 2.5% svakoj drzavi… Dakle Crna Gora u situaciji u kakvoj je mora za privid sigurnosti platiti 2,5 evra na svakih 100 zaradjenih. A to je realno i vise jer zbog politike NATO i gubi ogromna trzista, Rusiju je vec izgubila a vrlo vjerovatno ce uskoro i Kinu. Nisam dugo bio u CG ali se sjecam da su se ogromne ruske pare slivale tamo… Pa samo izvoz u Rusiju moze hraniti cijelu Crnu Goru, Rusiju koja je oduvijek favorizovala Crnu Goru. A to da cete nesto izvesti u EU mozete samo sanjati, s obzirom koliko robe se moze brendirati u CG. Kako god okrenes – Milo je kreten.
E Evo I ove budaletine…ludo dijete eee.pljuc
Ne trecina nego VISE OD 70% ne moze ga ocima vidjeti!
Мило стиго сапун, сутра шаљу постељину.
Ljudi da li je uopste moguce da ovo misli covjek koji je predsjednik drzave od 600.000 od kojih ga trecina ne da ne podrzava vec bi ga najradije vidjela mrtvog… Pa NATO ne ferma ni jednu Rumuniju ili Bugarsku, Madjarsku, tj tamo niko nije ni bitan osim onih 5 drzava koje su osnovale alijansu? Da li je moguce da on stvarno ovo misli? A sunce ti… Dve opcije : ili potpuno lud bez ikakve veze sa stvarnoscu ili opasno bezobrazan sociopata i psihopata. Trece ne moze biti
Може и четврто: превелика доза дроге у мозгу.
Prava dijagnoza je – očaj u nemoći. Stidljivo prizivanje u pomoć. Možda će ga čuti? Imaju oni druga posla, izbori su u SAD.
Bravo za komentar.
nemoj da koristis Daciceve brojke. 70% i treba da bude vise.
Aferim Mustafa!