Ђукановић проглашен за предсједника противзаконито?!
1 min readОсновно тужилаштво у Подгорици формирало је кривични предмет против предсједника Државне изборне комисије (ДИК) Будимира Шарановића за кривично дјело несвјестан рад у служби, због сједнице на којој су проглашени резултати предсједничких избора а на којој није било кворума за одлучивање.
Група чланова Државне изборне комисије који су делегирани од стране политичких субјеката који чине владајућу коалицију, предвођена предсједником Будимиром Шарановићем, је у изборном процесу за предсједника Црне Горе извршила низ незаконитих радњи које ако се сагледају у цјелини засигурно указују на њихову кривичну одговорност.
Осим Шарановића, под истрагом су и чланови ДИК-а Наташа Пешић, Александар Јовићевић и Мерсудин Даутовић за исто кривично дјело.
Никола Јовановић, члан ДИК-а у проширеном саставу и функционер ДФ-а, казао је за ИН4С, да незаконите радње предсједника и дијела чланова ДИК-а засигурно указују на њихову кривичну одговорност. Ово посебно због тога што су били свјесни да својим радњама брутално кршне изборну легислативу вођени политичким мотивима да супротно законској процедури прогласе побједу свог канидата Мила Ђукановића.
„Због тога можемо говорити о свјесно организованој акцији кршења закона и повреде законских процедура од стране групе чланова, који су напомињем по професији сви правници, што треба узети као отежавајућу околност јер су са намјером предузимали незаконите радње злоупотребљавајући службени положај“, нагласио је Јовановић.
Законом о избору одборника и посланика чланом 21 прописано је да органи за спровођење избора одлучују већином гласова својих чланова. У том тренутку састав Државне изборне комисије чине 16 чланова, што значи да је потребно да на сједници буде присутно 9 чланова, што у овом конкретном случају се није десило и сједница није одржана.
Првенствено, по приговору опозиционог кандидата Младена Бојанића на регуларност изборног процеса којим је тражено да се избори пониште, нису имали потребан кворум за одржавање сједнице па самим тим нису могли ни одлучивати о истоме.
Подсјетимо, крајем априла прошле године предсједнички кандидат Младен Бојанић поднио је Врховном државном тужилаштву пријаву, али се о њој још није одлучило.
Бојанић је у пријави навео да “зауставе Шарановића и његових пет саучесника у извршењу кривичног дјела”. ДИК и Уставни суд одбили су његове жалбе на нерегуларност предсједничких избора.
Јовановић указује на одредбу из члана 109 закона којом је прописано да надлежна изборна комисија доноси рјешење по приговору у року од 24 часа од часа пријема приговора и доставља га подносиоцу приговора, а да уколико надлежна изборна комисија по приговору не донесе рјешење у предвиђеном року сматра се да је приговор усвојен.
То значи да је приговор о поништењу избора, по сили закона морао бити проглашен усвојеним јер изборна комисија није одржала сједницу у предвиђеном законском року, оцијенио је он и додао:
„Умјесто тога, предсједник ДИК и неколико чланова, мислим да их је укупно било 4 тог дана, доносе “одлуку” да се приговор одбија, чиме свјесно крше закон. У том циљу је чак и предсједник ДИК издао наређење обезбјеђењу да се предсједничком кандидату Младену Бојанићу и мени као члану ДИК физички забрани улаз у зграду комисије чиме смо онемогућени да се информишемо о детаљима везано за приговор“.
Тиме је извршена опсада ДИК и јасно је да се ради о незаконитим радњама. Након тога, кључна незаконитост је извршена на сједници која је заказана поводом утврђивања коначних резултата избора, напомиње Никола Јовановић.
Од стране предсједника ДИК и чланова који су предложени од стране ДПС долази до бруталног гажења закона и правила о раду ДИК јер су заузели став да ДИК није дужна да утврди коначне резултате, односно да о истима одлучује, већ да само констатује резултате који су пристигли са бирачких мјеста.
Јовановић такође указује, да свјесни да претходно нису имали већину за одлучивање по приговору јасно је због чега су се одлучили на овај приступ, признајући да тиме крше успоствљену праксу. Ако се има у виду да смо у тадашњем саставу ДИК одлучивали о привременим резултатима предсједничких избора и то на једини могући начин а то је гласање, онда је и више него јасно да у позадини ових радњи стоји свјесно кршење закона и процедура јер не постоји правни основ нити елементарна логика да ДИК одлучује гласањем о утврђивању привремених резултата а да се не гласа када је у питање утврђивање коначних резултата након којих се званично утврђује ко постаје нови предсједник државе.
Апсолутно је јасно да су чланови ДИК за све ово имали политичку и другу заштиту и не би било изненађење да им је обећано аболирање за кривичну одговорност. Оно што остаје као правна, политичка и свеопшта чињеница јесте да је Мило Ђукановић, кандидат актуелног режима, проглашен за предсједника противзаконито а да су му то омогућили чланови Државне изборне комисије који су свјесно кршили закон и то у континуитету и на организован начин, нагласио је Јовановић.
Имајући у виду да Црна Гора није правна држава са независним институцијама које су имуне на политички утицај, већ потпуно супротно, онда је јасно да је и ова истрага покренута из два разлога.
Први је да би се у фингираном поступку “утврдило” да не постоји било какво кршење закона од стране чланова органа за спровођење избора и тиме ставила тачка на унутрашњу причу по овом питању.
Други је да је врх режима одлучио да политички жртвује некога од чланова ДИК који су учествовали у описаним радњама пребацујући све на терен индивидуалне кривичне одговорности, како су то урадили са својим функционерима и актерима афере “Снимак” који су осуђени за куповину гласова.
Права истрага би сигурно довела до високих функционера ДПС који су руководили читавом акцијом у ДИК током предсједничких избора али је вјерујем свима јасно да се то у Црној Гори неће десити током трајања актуелног режима и тужилаштва које је под потпуном контролом, јасан је Јовановић.
Ваља истаћи да када је ДИК одбио жалбу предсједничког кандидата Василија Миличковића, ДИК је као основ одбијања жалбе навео да комисија није имала потребну већину за рад и одлучивање.
Бојанић: Видјеће се да ли фингира само ОДТ или и Старзбур
Предсједнички кандидат из 2016. године Младен Бојанић, казао је да ће се сада видјети ко фингира.
Приликом одлучивања Европски суд за људска права ће имати у виду и то да ли је држава предузела све потребне радње да се случај проглашења резултата предсједничких избора истражи.
Он је за „Вијести“, казао да покретањем кривичног поступка у ОДТ они желе пред Стразбуром фингирати независност правосуђа.
“А њихова реакција ће показати да ли је на снази опште претварање – наше институције се претварају да су непристрасне а европске бирократе да им вјерују”, рекао је Бојанић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Crno se pise Milu. Dzaba ce mu biti 300 Masana. 🙂
Gotov je. Nokaut! 10,9,8,7,6,5…
OVO JE PRIPREMANJE IZLAZNE STRATEGIJE SA CUNAMIJEM „ATLAS“!KAKO TO DA SU SE SADA „SJETILI „IZ TZ.TUZILASTVA DA „POKRENU“STVAR?DA NIJE SLUCAJNO TO POVEZANO SA SLEDECIM.POSTO JE SATRAPIJA DOZIVJELA I DOZIVLJA NEMINOVNI KRAJ,INPLOZIJU TREBA OMOGUCITI BIJEG PREMA DUBAJU PRVOM DJEMERASU!SUD GA RAZALUJE I TUTANJ PREMA OPLJACKANOM BLAGU!TO JE RAZLOG OVE NAKNARNE PAMETI TZ.TUZILASTVA!POSLI TOGA CE TI TZ.TUZITELJI BITI SVI NA CELU SA NOVELOVCEM IZ URMENTINA BITI „NA SLUZBENOM PUTU“!
Svi ucesnici ovog skandala ukljucujuci Mila moraju odgovarati.
Da se nikada vise ne ponovi takvo bezakonje.
Car je go!