Ђукановић Скупштини вратио измјене Закона о предсједнику

Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић није потписао Закон о измјенама и допунама Закона о Предсједнику Црне Горе, већ је тај документ вратио Скупштини на поновно одлучивање, саопштено је из његовог кабинета.

Саопштење за јавност савјетника предсједника Црне Горе за уставни систем и правна питања Бориса Бастијанчића преносимо у цјелости:

На Трећој сједници Другог редовног (јесењег) засиједања у 2022. години, дана 2. новембра 2022. године, донесен је Закон о измјенама и допунама Закона о Предсједнику Црне Горе, гласовима 41 посланика.

Предсједнику Црне Горе овај закон достављен је у четвртак, 3. новембра у 13 часова. Нареднога дана, након што се упознао са формом и садржином Закона, подробно анализирајући његова спорна рјешења, предсједник Ђукановић одлучио је, сагласно члану 94 став 1 Устава Црне Горе, да врати Закон о измјенама и допунама Закона о Предсједнику Црне Горе на поновно одлучивање Скупштини Црне Горе.

Допис Предсједника Црне Горе достављен је данас предсједници Скупштине, којим је указао да би се потенцијалним проглашавањем овог закона, ступањем на снагу истог и поступањем Предсједника Црне Горе сагласно његовом тексту, дејству, смислу и духу неминовно отворило питање очувања уставности и законитости, те правне сигурности у политичком и правном систему Државе, под окриљем међуинституционалне номотехничке контаминације и конфузије уставних надлежности најважнијих државних органа, који заснивају свој легитимитет власти на вољи грађана исказаној кроз одвојене изборне процесе одржане у одређеним временским интервалима по установљеним и поузданим процедурама. Даље наводећи разлоге враћања Закона Скупштини на поновно одлучивање, Предсједник Црне Горе је констатовао да би с

е створиле очито недемократске претпоставке за уништавање уставног добра какво је принцип подјеле власти заснован на равнотежи и међусобној контроли, а не на узурпацији једног дијела извршне власти чији је носилац Предсједник Црне Горе, и то од стране Скупштине Црне Горе као највишег дома државних легислативних активности, чему би се, иначе, у коначном приступило предметним законским инжењерингом.

Једнако тако, неосновано би се кренуло ка непоштовању уставне забране ретроактивног дејства закона и других прописа, уз диркетну рефлексију на поље црногорског уставног система и постулата уставног права уопште, са највишим степеном опасности од изгледног урушавања државноправног поретка, разградње институција и флагрантног ниподаштавања универзалних правних вриједности савремених демократских система власти, на шта проактивно, јасно и забринуто указује домаћа стручна јавност, невладин сектор, као и представници респектабилних међународних субјеката и партнера.

Затим, парламентарна организација власти, која је на снази у нашој Држави, као један од класификованих државних облика у уставној и општој теорији права, те у правној и политичкој пракси, суштински би склизнуо и фактички се трансформисао у централизовани скупштински систем, и то не кроз унапријед предвиђену и познату комплексну уставну процедуру ревизије нашег највишег правног акта, већ недопустивим дерогирањем уставних норми законским, односно норматвним захватом непознатом и неприхватљивом европско-континенталном систему права – систему чије тековине баштини и црногорско правно поднебље.
На крају, Предсједник је стао на становиште, да сагледано кроз призму владавине права, све то би неизбјежно водило конституисању погодног амбијента да се, заједно са досадашњим упитним и атипичним поступањима скупштинског руководства и промјенљиве парламентарне већине пренебрегне императив трајног афирмисања стандарда безличне струкртуре власти, затим неопходног супстанцијалног и процедуралног легитимитета закона, као обиљежја по чијем се постојању правно уређене државе и организована друштва упечатљиво разликују и одвајају од оних која то нијесу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: