Ђукановић: У области енергетике избрисали смо границе

У енергетској транзицији нема готових одговора, рјешења која се морају тражити захтијевају велику стручност, знање, способност и предвиђање, као и прилагођавање новим околностима, поручено је на отварању симпозијума Електропривреде Црне Горе (ЕПЦГ) НЕТ 2022, који се одржава у Будви, јавља ПР Центар.

Отварајући еминентни скуп, предсједник Одбора директора ЕПЦГ, Милутин Ђукановић, рекао је да им је жеља да Симпозијум буде „каменчић у мозаику идеја у новој енергетској транзицији“.

„Није случајно мото нашег симпозијума „Новим енергетским трендовима бришемо границе“. Ваше присуство овдје говори да смо у области енергетике избрисали границе. Са поносом говоримо да овдје данас имамо представнике од Беча до Скопља. Најугледнија имена енергетике у области финансија. Потрудили смо се да на овом скупу организујемо четири панела и двије презентације“, навео је Ђукановић.

Према његовим ријечима, на овим скуповима од непроцијењивог је значаја међусобно дружење на маргинама, оцјењујући да ће ти разговори допринијети да се учесници боље повежу, разумију и на крају остваре боље резултате.

„Ово је вријеме информатике, технологија, свијет је данас постао никад ближи, лако се комуницира са било којом тачком земаљске кугле. Али, без живе комуникације, ниједан посао не може бити завршен“, рекао је Ђукановић.

Предсједник Савеза енергетичара, проф. др Никола Рајаковић, казао је да је енергетика била дуго година најважнија, али да му се сад чини да је „убједљиво најважнија“.

„Рјешења која се морају тражити захтијевају велику стручност, знање и способност и предвиђања. У енергетској транзицији нема готових одговора. Морамо да се сналазимо на најбољи могући начин, да се прилагоиђавамо оклоностима и да налазимо рјешења“, навео је Рајаковић.

Технолошка знања, како је казао, расту из дана у дан.

„Технолошка знања омогућавају, али су недовољна да се процеси који су пред нама брзо и квалитетно реализују. Колико год учимо, још више морамо да учимо“, истакао је Рајаковић.

Извршни директор ЕПЦГ, Никола Ровчанин, рекао је да је иза те компаније тешка, али веома успјешна пословна година „кад смо остварили најбољи пословни резултат у историји компаније и покренули рекордан инвестициони циклус“.

„Испред нас су бројни изазови са којима ћемо се суочити прије свега озбиљном Стратегијом, брзим инвестирањем у потенцијале обновљивих извора енергије, али и модернизацијом постојећих капацитета и прилагођавањем стандардима Европске уније (ЕУ)“, рекао је Ровчанин.

Истакао је да су пред ЕПЦГ три основна задатка – обезбјеђивање стабилности енетгетског сектора у времену глобалне енергетске кризе, повећање удјела обновљивих избора енергије у укупној производњи, обезбјеђивање стабилности цијена електричне енергије према грађанима и привреди уз континуиране и стабилне испоруке електричне енергије.

„Увјерен сам да ћемо на крају овог симпозијума бити богатији за бројна стручна мишљења и закључке у ком правцу треба да развијамо наше пословне стратегије. Сигуран сам да ће овај Симпозијум постати традиција и да ћемо наредне године опет се окупити са неким новим темема и задацима који стоје пред свима нама“, рекао је Ровчанин.

Потпредсједник Владе и министар капиталних инвестиција Ервин Ибрахимовић, рекао је да обезбијеђивање довољних количина електричне енергије на економски, енергетски и еколошки прихватљив начин, односно постизање компромиса између економије и екологије постао циљ сваке државе, као и глобани циљ на свјетском нивоу.

„Неопходно је дефинисати савремене путеве одрживог развоја који ће водити ка будућности у којој ће становништво наше планете имати бољи животни стандард, уз очување еко система и природних ресурса. То значи да владе свих држава треба да дефинишу и имплементирају нове и одрживе политике, стратегије и планове који се односе на производњу, пренос, дистрибуцију и коришћење електричне енергије, а који ће бити усклађени са плановима заштите животне средине и борбе против климатских промјена„, рекао је Ибрахимовић.

Истакао је да је Црна Гора, своје опредјељење за заједничку борбу против климатских промјена, исказала потписивањем Париског споразума у априлу 2016. године, као и његовом ратификацијом 2017. године.

„На тај начин смо се обавезали да доприносимо смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште на глобалном нивоу. Према ревидираном националном утврђеном доприносу Црне Горе, који је одређен у складу са Париским споразумом, циљ је да се емисија гасова са ефектом стаклене баште у Црној Гори смањи 35 одсто до 2030. године“, навео је Ибрахимовић.

Оцијенио је да су унапређење регионалне сарадње и чланство у ЕУ од кључног значаја за јачање политичке стабилности и енергетске безбједности и економског просперитета нашег региона.

Потпредсједник Владе за економски систем Владимир Јоковић рекао је да питање све снажнијег усмјерења Црне Горе ка коришћењу свих обновљивих извора енергије интерес државе.

„У Црној Гори имамо најаву да се креће са пројектом СОЛАРИ 300+ и 500+. То је велики, иновативни пројекат у Црној Гори. Нјиме се усмјеравамо ка производњи зелене енергије и у исто вријеме стварамо прилику да запошљавамо већи број људи, па тако утичемо и на повећање стопе незапослености“, казао је Јоковић.

У основи су, како је додао, четири приоритета.

„Производња енергије, да штитимо животну средину, запошљавамо људе и развијамо економију. Без поузданог приступа енергији тешко да држава може имати трајан одрживи економски развој који настојимо да остваримо“, поручио је Јоковић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: