Ђукић: Санкције препородиле Русију

Захваљујући деценијском животном и радном стажу у Русији, али функцији првог почасног конзула Руске Федерације у Црној Гори, те познајући друштвено-политичко-економске токове у тој земљи, сматрам да анти-руске санкције због сукоба на релацији Руска Федерација – Украјина, дефинитивно нису уродиле плодом, саопштио је Боро Ђукић, први почасни конзул Руске федерације у Црној Гори и координатор за међународне односе Праве Црне Горе.

Саопштење Ђукића преносимо у сјелини

Штавише, по свим релевантним параметрима, јасно је да су дјеловале стимулативно на руску привреду. Осим тога, ове санкције, осим што су на моменте изгледале комично, дефинитивно су проузроковале прећутну економску кризу у оним земљама које су своје спољнотрговинско дјеловање управо темељили на сарадњи са Русијом. Стога, деветоструко уведене анти-руске санкције, треба посматрати вишеслојно.
Прије свега, оне нису имали дестабилизирајући утицај на политичке прилике у Русији, напротив. Владимир Путин је остварио најубједљивију побједу до сада на минулим предсједничким изборима. Русија се је дала пресудни тон у смиривању кризе у Сирији, али и, говорећи о високој дипломатији, дала свој допринос у отопљавању односа са САД, поготово након састанка на линији Путин – Трамп.

Говорећи о економским параметрима, ваља истаћи онај најактуелнији: беспрекорно организовано свјетско првенство у фудбалу, за чију организацију је чак и амерички предсједник имао само ријечи хвале. Говорећи о стварима “које живот значе“, истичем да се просјечна руска плата није умањивала, да су цијене намирница остале исте, са битном разликом: због забране увоза прехрамбених производа са подручја ЕУ, руска Влада је стимулисала домаће произвођаче који сада производе храну по ЕУ рецептури, али без (или макар битно смањеним) ГМО састојцима.

Тиме се, осим супституције ЕУ производа, додатно стимулисао руски прозивођач који је након више деценија поново постао конкурентан на руском тржишту, чиме је дошло до пораста отварања нових малих и средњих предузећа. Према анализи појединих економских агенција, просјечан Рус због санкција годишње додатно троши 4400 рубаља (око 60 ЕУР) више, што је неосјетан трошак, поготово поредећи са санкцијама СР Југославији почетком деведесетих.

Надаље, Русија се, као и све велике силе, брзо преорјентисала на трговину са ткз. “растућим силама“, попут Кине, земљама Јужне Америке, али и земљама бившег СССР-а. Тиме су на једна затворена врата (ЕУ), добили троје нових, отворених.
Стога, оцјењујем да санкције Русији нису добре ни за наше тржиште. Као неко ко је годинама по функцији сарађивао са руским туристима у Црној Гори, биљежим осјетан пад њихових долазака након санкција, али и уласка у НАТО савез.

Сматрам да то није мудра, а ни традиционално-историјски утемељена политика према братском руском народу. Надам се да ће држава имати мудрости и храбрости да коначно скрене са тог погубног, зашто не рећи – антируског курса.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: