Đura Jakšić: Orao
Prezro je — davno prezreni — svet.
orao
Blizo do neba je gora čarna,
Ne treba orlu tek jedan let
Samo da pusti krila nemarna —
Prezro je — davno prezreni — svet.
Po tavnoj magli teškog vihora
Neće na zemlju ni nebo, hol!
Nebo mu s’ čini da pasti mora,
A pusta zemlja sam jedan bol…
Tiho se vije, oblake goni,
Preziruć gleda u sunčev zrak…
Strelovit, posle na zemlju roni
I krvlju kapa zemaljski mrak…
