Ђурађ I Балшић

На данашњи дан, 13. јануара 1378. године умро је у Скадру Ђурађ I Балшић, средњи син Балше I, оснивача династије Балшића. Најспособнији и најутицајнији  међу  браћом, владао  је Зетом од 1362. године до 1378. године. Смрћу Ђурађа I Балшића  настала је криза у држави  Балшића,  јер је било отворено питање наследника.

Заједно са браћом (Страцимиром и Балшом II) и оцем (Балшом I) проширио је власт своје породице на Скадар, предио између Скадарског језера и Јадранског мора и на град Бар.

Ђурађ I и Балшићи били су блиско повезани родбинским везама са краљем Вукашином, што је довело до њиховог удруживања у борби против Николе Алтомановића. Ђурађ I је почетком љета 1371. године примио у Скадру краља Вукашина и његовог сина Марка, који су дошли са својим снагама. Њихове припреме за напад ка Оногошту, прекинуле су вијести о упадима Османлија у област Вукашиновог брата, деспота Угљеше, због чега су се Мрњавчевићи повукли из Зете и упутили ка Серу.

Послије слома браће Мрњавчевића у Маричкој бици, 1371. године, Балшићи су упали у њихове земље и проширили своју власт на Пећ и Призрен, а послије Страцимирове смрти 1372. године, Ђурађ преузима вођство међу Балшићима. Он је власт своје породице проширио на залеђе Дубровника, Конавле, Требиње и Драчевицу. Преминуо је 1378. године, а власт над државом Балшића, преузео је његов брат, Балша II. Обичај да патријарха бира државни сабор и владар прекршен је договором између кнеза Лазара и Ђурђа I Балшића, господара Зете и Пећи, да патријарха бира сам сабор архијереја и игумана. Крајем септембра 1375. године, састао се у Пећи, Црквени сабор архијереја који је изабрао за патријарха једног правог испосника-пустињака, чувеног старца Јефрема. Тако је као трећи по реду патријарх 1375. године био изабран Јефрем.

Приредио: Миомир Ђуришић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: