Ђурановић: Тровање угљен-моноксидом најчешће зими због гријања на угаљ, нафту, дрво; важна вентилација простора

Тровање угљен-моноксидом најчешће је у зимском периоду и у становима гдје се за гријање користе угаљ, нафта, дрво и природни гасови метан или пропан, указала је клинички токсиколог у Клиничком центру Сандра Ђурановић.

Она је навела да је тровање угљен-моноксидом често, нарочито у САД-у. Како је појаснила, углавном је ријеч о задесним тровањима угљенмоноксидом који годишње чине чак 50 одсто свих тровања.

“Најчешће је ријеч о задесним тровањима, али има и тровања у циљу самоубиства. Угљен моноксид настаје непотпуним сагоријевањем угља, дрвета, нафте, гаса као и контактом са неким органским растварачима путем коже, ингестијом или инхалацијом (метилен хлорид и метилен бромид који приликом свог метаболизма у јетри ослобађају угљен моноксид). Тровање угљен-моноксидом најчешће се дешава у зимском периоду. Дешава се у становима гдје се људи грију на плин, дрво, нафту или користе плин у домаћинству“, објаснила је Ђурановић у интервју за ПР центар поводом вијести о смрти осморо младих у Посушју, у БиХ, усљед тровања угљенмоноксидом.

Појаснила је да почетна клиничка слика тровања угљен моноксидом подсјећа на вирусну инфекцију, због чега није лако препознати о чему се ради.

“Почетни симптоми тровања угљен-моноксидом су нагон за повраћањем, слабост у мишићима, главобоља, али без присутне температуре. Људи најчешће не знају да то препознају. Та тровања могу бити акутна и хронична. Угљен моноксид је гас без боје, мириса, укуса и због тих карактеристика и сличности са другим обољењима, ми љекари можемо да погријешимо не знајући одмах о чему се ради”, казала је Ђурановић.

Вриједност угљен-моноксида у крви коју људски организам може да толерише је три до пет дсто, код пушача тај проценат може чак бити и до десет одсто.

„Људи који су обољели од хемолитичке анемије и новорођенчад могу имати и до осам процената карбокси-хемоглобина у крви. Уласком у људски организам угљен моноксид се веже за хемоглобин који се налази у крви стварајући карбоксихемоглобин приликом чега треба навести да је афинитет везивања ЦО за хемоглобин 200-250 пута већи у односу на кисеоник који је потребан за нормално функционисање сваке ћелије у организму. Међутим 15 одсто укупног ЦО у људском организму приликом тровања се преузима од других ткива. Најчешће је ријеч о миоглобину који се налази у мишићном ткиву. Сам миоглобин има афинитет 60 пута већи за везивање ЦО у односу на кисеоник. Због тога пацијенти и имају осјећај обамрлости, слабости, болова у мишићима као и бола у грудима. Услед тога могу да добију поремећај рада срца, ангинозне тегобе па чак и инфаркт миокарда”, објаснила је Ђурановић.

Од тровања угљен-монокисидом, како је појаснила, у организму прво страда централни нервни систем.

“Због тога, иако се пацијент, након тровања угљен-моноксидом опорави, он ће имати неуролошке посљедице, било да се ради о раним или касним секвелама. Оне могу да се јаве од првог дана, али и педесетог, шездесетог дана након тровања угљен-монокисидом и могу се задржати доживотно. У зависности од тога колико дуго је пацијент био изложен угљен-моноксиду, затим колики је био проценат угљен-моноксида у крви као и врсти и времену примјењиване терапије зависи тежина клиничке слике и сами опоравак пацијента који након тога може имати пролазно или трајно оштећење централног нервног система”, рекла је Ђурановић.

Први симптоми тровања се јављају већ послије присуства пет процената карбокси-хемоглобина у крви.

“У суштини, акутна тровања настају на вриједностима изнад десет, 12 до 15 процената карбокси-хемоглобина у крви. Када се ослободи велика количина угљен-моноксида и када карбокси-хемоглобин у крви буде 50 процената, тешко да човјек може да се извуче. Али дешава се и то, уколико неко на вријеме реагује. Та особа може бити спашена, али ће имати посљедице”, испричала је Ђурановић.

Истакла је да у Црној Гори не постоји статистика о томе колико је годишње смртних случајева од тровања угљен-моноксидом. Ђурановић је казала да у свијету углавном у скоро сваком домаћинству или на радном мјесту постоје детектори за дим, и да би то требало сви да имамо у становима и на радном простору. Такође је битна адекватна вентилација, тј. могућност отварања прозора.

“Поготово је то потребно за станове у којима се користи плин или чврста и течна горива за гријање. Осим тога познато је да се у аутомобилима уграђују плинске боце гдје, уколико сам систем није правилно уграђен или тестиран долази и до експлозије аутомобила. Такође, може да настане хронично тровање људи који возе та кола, јер тај плин није добро постављен”, објаснила је Ђурановић.

Кад се деси акутно тровање угљен-моноксидом особу треба изнијети из те просторије и упутити у здравствену установу.

“Да би се лијечило акутно тровање угљен-моноксидом најбоље је да постоји хипербарична комора. Ако немате хибербаричну комору онда се користи стопостотни кисеоник”, казала је Ђурановић.

Осврћући се на епидемију корона вируса, а што се тиче ношења заштитних маски потребно је, како је рекла, урадити анализу крви на спектрофотометру која ће показати да ли стварно ношење маски смањује сатурацију кисеоника или не.

“Ту студију нико у свијету за сада није урадио. Морам истаћи да се у овом случају ради не о угљен- моноксиду, већ концентрацији угљен-диоксида у крви који нормално ослобађамо приликом дисања. О нечему се прича, али није доказано. Да би се могло говорити о томе треба урадити једну велику студију, на огромном броју пацијената, пратећи ниво угљен-диоксида у крви, сатурацију кисеоником као и друга обољења пацијента која могу да утичу и на основу добијених података рећи да ли стварно заштитна маска смета или не. Све док се то не уради, можемо говорити о томе само као претпоставци, без научног утемељења”, закључила је Ђурановић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: