Ђурашевић: Своја земља те тјера од себе, одузима ти право да имаш дом и породицу

Пише: Мина Ђурашевић

Поново чекаш да предаш свој пртљаг на аеродрому, док у очи гледаш своју породицу а себи у мислима кажеш: зар опет? Тако креће свака нова школска година, све док се породица и сами ви не навикнете на те поновне одласке и све то вам не постане дио нормалног живота.

Прође вријеме да и не осјетиш и запиташ се да ли све то заиста мора тако? Да ли морате пропустити већину породичних окупљања, ваше вјерске празнике, рођендане, Нове године и сва она дешавања на којима можете срести људе које волите и који вам много значе. У својим сновима и док сте тамо далеко себи без двоумљења кажете не али након пар момената вам реалност покуца на врата и присјети вас на све оне ситнице са којима се не можете изборити сами. Присјети вас да у тој малој земљи, препуној дивних плажа, невјероватних националних паркова, оштрих контраста, људи који не знају за компромисе, ипак нема мјеста за вас.

Нема мјеста за студента који се одрицао породичног времена, за студента који је празнике са породицом проводио путем видео позива да би унаприједио своје знање а својој земљи донио нове идеје.

Своја земља те тјера од себе, одузима ти право да имаш дом и породицу, да своја знања не можеш примјенити јер је то право одређених породица и њихове дјеца а не мој која сам први ваздух удахнула са капљицама мора и соли. Не дозвољава нам да се запослимо, расписује послове за које већ унапред зна кога ће запослити а нама као почетницима тражи претходно радно искуство. А гдје ћу га стећи? Него поново у некој туђини која временом постаје твоја, а ти њен, вјечито туђ. Па ћете ме онда можда узети у обзир али се ја вратити нећу. Остаћу тамо гдје су знали да ме цијене, гдје су моје знање и факултет били признати и гдје моје име и презиме није одлучивало. Остаћу тамо гдје ме вриједнују као човјека, као једно школовано биће жељно радног искуства и нових шанси. Док мој драгуљ, мој град, метропола Црногорског туризма запошљава погодније младе људе у сектору туризма.

Кажу ми родитељи, врати се.

Пожељећу да се вратим када видим промјену и једнаку шансу. Када мир завлада у нацији, када различитост постане наша врлина и права вриједност, када се млад човјек препозна и издвоји по квалитету не ни по презимену ни по оцу. Плашим се само да све то за једну младост не буде касно.
Мир почиње у кући, када су сва браћа и сестре на броју. Земљо моја, пружи нам шансу и нека заиста мир буде наша нација, рашири руке и врати нас студенте кући, тамо гдје смо вољени, прихваћени, своји на своме, тамо гдје смо корисни теби и себи.

Мина Ђурашевић је чланица Општинског одбора Младих Демократа Будва, Свети Стефан. Дипломирала је на у Паризу, на факултету: ACADÉMIE INTERNATIONALE DE MANAGEMENT EN HÔTELLERIE &TOURISME

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: