Ђурашковић: Десант на установе културе из пар НВО без икаквог стручног утемељења

Директорица ЈУ”Музеји и галерије Будве” мр Луција Ђурашковић осјетила је потребу да се јавности обрати саопштењем поводом, како каже, покушаја појединих невладиних организација да преузму све јавне функције. Њено саопштење преносимо интегрално:

„Ових дана, али и задњих мјесеци и недеља, дешава се један пригушени локални удар у коме разне НВО желе да без избора, без кандидатуре на јавним конкурсима и без поштовања усвојених културних политика, те без икаквог претходног искуства и образовања преузму све јавне фунцкије. Прије би се могло рећи да су паравојне него парадржавне и тзв. невладине организације.

Ове седмице међу њима се истакла НВО бомбастичног назива – Центар за истраживачко новинарство (ЦИН ЦГ) и она је, са, иза себе сакривеним локалним угоститељско-културним организацијама, кренула у акцију да из Подгорице преузме управљање установама културе и да замијени и Скупштину општине Будве и Савјете јавних установа Будве.

Новинарке, које су само истурени ешалон неколико, будванској јавности добро познатих, локалних кафеџија упакованих у НВО сектор, показале су огромну дозу незнања па и неписмености.

Добро је познато да када неко жели да се бави истраживачким новинарством (а данас се даје за право да се тако назива све и свашта), прво – мора бити писмен, друго – познавати или се бар упутити у предметну тему и Закон, и треће – бити, бар мало, морално коректан.

Новинарке које су радно ангажоване за невладину организацију ЦИН ЦГ не испуњавају, нажалост, нити један од ова три претходна услова, па је њихов текст, који је у јавности громогласно најављен, уствари, збир несувислих напада без икаквог утемељења. Новинарке ЦИН-а “истражују”, а, уствари, све раде да унизе и униште све које нису на тзв. „линији“ са њима и њиховим НВО налогодавцима. Везано за то, ова НВО истражује нешто о чему не зна ништа, нетачно наводећи имена пројеката и тенденциозно тражећи податке о пројектима које наша Јавна установа Музеји и галерије Будве није ни радила, јер нису прихваћени од стране званичне комисије за одабир пројеката финансираних од стране Туристичке организације општине Будва.

Пуцајући, сликовито речено, сачмом фабрикованих тврдњи које не одговарају истини, тим иза НВО ЦИН ЦГ тражи одговоре на питања која не умије да постави, а, у суштини, и не жели да сазна истину, јер онда нема ни сензације, ни политичког сукоба, који је пријеко потребан овој параневладиној организацији. Она иде толико далеко да себи даје за право да одређује екстремно кратак рока за достављање документације, са наредбом тачно „у 12 х“, што недвосмислено упућује на нереално сагледавање обима документације која је на вријеме и у року предата финансијеру пројеката за које се, истина фиктивно, занима новинарски тим НВО ЦИН ЦГ. Карактеристично је и то, да нама у ЈУ Музеји и галерије Будве, иста ЦИН-ова новинарка, истражитељка, тражи и, у још једном, претходно послатом е-меилу податке о манифестацијама у којима нисмо учествовали, и, ни на који начин били укључени. Тенденциозан је и покушај кривотворења и повезивања наших успјешно остварених пројеката са г-дином Марком Кентером, који је, без икаквог финансијског учешћа, био координатор на истим, на чему смо му захвални, јер смо по први пут у Црној Гори остварили музејске пројекте са напредном технологијом, које, још увијек, нити један музеј у Црној Гори није успио да оствари, уз то, са минималним финансијским утрошком.

Новинарски тим НВО ЦИН ЦГ, потпомогнут угоститељско-кафеџијским НВО из Будве, не жели да, без икаквог напора, све провјери у документацији код носиоца свих пројеката – ТО Будва, јер би тиме сензационално извјештавање, којим је Будва преплављена ево већ преко пола годјне, изгубило на значају.

Важно је, зарад јавности, да се укаже да се ни овај новинарски дуо из НВО ЦИН ЦГ није распитивао о учешћу наше Јавне установе код пројеката за ЕПК (Европска престоница културе) нити о неуспјешној апликацији Будве за ову престижну титулу. Не интересује ове истраживаче тј. њихове налогодавце да ли је ЈУ Музеји и галерије Будве, као кровна институција културе у граду, имала уопште увид у „бид боок“ гдје су се налазили и наши пројекти, или је све, обавијено велом тајне, реализовано за огромне износе и далеко од очију јавности.
Не интересује ни истраживаче, а заташкава се и код локалне јавности, да ова Јавна установа није имала никакав увид у писмено образложење које свједочи о разлозима за изгубљену титулу ЕПК, иако је свима у граду познат разлог, који је за све добронамерне запањујућ и невјероватно скандалозан.
Најважније питање у култури претходне године се заобилази из добро познатог разлога: због чега јавно није представљен грађанима Будве Извјештај са образложењем изгубљене титуле за ЕПК, како је било обећано, а не само празна прича о губитнику као побједнику?

Налогодавци цијеле акције из кафеџијске НВО групације у Будви, а и саме истражитељке из НВО ЦИН ЦГ, затварају врло јако очи на питање који су били критеријуми за избор екипе која је представљала Будву у Бриселу и како нико од оних који су именовани у тим пројекта није отишао у Брисел, већ су бачене у ваздух стотине хиљада уложених евра. Даље се намеће питање: због чега се у тој „бриселској екипи“ није нашао предсједник Савјета за културу Општине Будва, проф. др Предраг Зеновић или предсједница апликационе групе, госпођа Дошљак, или писци тзв. бид бука г-дин Немања Миленковић, или г-ђа Моника Поњевић Билбија, који су били у исто највише упућени, а такође су прикупљали податке из наших установа културе?

Уз то, не би ли требало питати зарад информисања јавности, или се запитати за компетенције и референце за рад у култури (не у угоститељству) персона које су нас скоро већински заступале у Бриселу?

Колико је, мора јавност ваљда знати, коштало ангажовање витеза ројалистичког покрета, господина Душана Каличанина и да ли је имао икакву одговорност за неуспјех и губљење титуле ЕПК? Да ли је он, уз противљење јединих легитимних представника Општине Будва у апликациону књигу, мимо процедуре, убацивао и парапројекте кафеџија из Будве и тиме умањио шансе нашег града за побједом.

Овакво квази истраживачко новинарство које хоће да се бави институцијама културе и представи истину, без да неко из парадржавног угла управља њима, нека онда бар „помало“ истражи ко је обећао, а није вратио граду Будви Цитаделу, некада кључну сцену Града Театра? Да ли је и што је Град Театар покретао по том питању, а сви знамо да није ништа.

Како тзв. истраживачко новинарство није покушало бар да истражи како су, од кога, коме и по којим критеријумима добијани на коришћење или поклон, без конкурса, одређени вриједни простори по Старом граду, или су они мање вриједни од слично узурпираних станова у Подгорици, око којих се водила полемика?

Нећу дозволити да се моје име, па и ниским ударцима и смијешним покушајима квази истраживача покушава укаљати (вјерујем због видљивих резултата остварених на плану културе, што се не помиње), са тенденцијом омаловажавања истицањем разних лажних и непровјерених изјава одређених будванских одборника,

Такође, из оркестрираних напада који се пласирају у јавност ових дана се стиче утисак да сам ја сама именовала конобаре, таксисте, рецепционере и сл. у свој Савјет, што је апсурд.

Јавна установа Музеји и галерије Будве осим што је стуб културе Будве је и једна од водећих установа цијеле земље на пољу музејских и галеријских иновација са изложбама, не само у претходној години, већ и неко вријеме уназад (међународна сарадња са Италијом, Португалијом, Француском, Аустријом, Русијом, Украјном, Србијом, Хрватском…). Поносни смо на све до сада реализовано о чему понајбоље свједочи међународна награда Златна јабука, али и све већи број посјетилаца, нарочито младих, чиме такодјер предњачимо у односу на већину сличних установа у окружењу.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: