Ђурђевић-Стаменковски: Милова религија је новац, а НАТО пакт божанство

Србија не смије пасивно да посматра нападе на српски народ у Црној Гори и имовину Српске православне цркве, казала је Милица Ђурђевић-Стаменковски, члан Предсједништва српског покрета Заветници.

Она је, у интервјуу за портал ИН4С, истакла да је мора стати на пут антисрпској хистерији у Црној Гори.

-Одмах бих увела све државне мјере за Милогорце којима је много лијепо да долазе у Србију, шаљу дјецу на студије, праве пословне комбинације, селе своје криминалне структуре у Београд, а у Црној Гори “пију крв“ на сламчицу српском народу. Велики Милогорци којима је мрска Србија, али би радо да по њој позирају, нека све своје даље активности наставе да обављају у Загребу и Тирани, казала је Ђурђевић-Стаменковски.

Она сматра неприхватљивим став власти у Београду да се неће мијешати у унутрашње прилике Црне Горе.

-Није то Занзибар гдје петоро Срба одмара под палмом. У Црној Гори званично живи 30 одсто Срба под тортуром и дискриминацијом какву не можемо ни да замислимо. Ми се нећемо мијешати, али ће они да усвајају антисрпске декларације, отимају манастире и цркве, признају тзв. Косово, славе „Олују“, оптужују Србе за лажни државни удар…Није овдје ријеч о некаквим комуналним питањима, па да Србија остане суздржана. Ово је питање опстанка српског народа у Црној Гори и СПЦ, истакла је она.

Најавили сте да ће „Заветници“ прерасти у политичку партију. Шта вас је мотивисало да се одлучите на тај корак?

-Сазреле су прилике и на политичкој сцени Србије, али и унутар самих Заветника да оснујемо странку и иступимо на политичку арену. Два кључна разлога опредијелила су нас да направимо такав корак, први се огледа у све већем броју изазова са којима се Србија и Срби суочавају, као и степен њихове ванредности, а други се тиче великог раста интересовања за наш рад, што захтијева ширење наших организационих капацитета и подизање инфраструктуре и логистике на озбиљнији ниво. Наравно, подстакло нас је и оно чувено питање у Србији “За кога да гласам када су сви исти?!“. Жељели смо да понудимо избор народу и мислим да смо право освежење, јер не придамо ни бившим, ни садашњим, већ будућим. На нама је, да се уз повјерење грађана, изборимо да та будућност буде што ближа.

Оснивање странке за Заветнике представља улазак у нову деоницу нашег политичко- националног пута. У организационом и техничком смислу унаприједићемо доста тога, промијенићемо оно што је било лоше и осавременити методе јавног деловања, али оно што нећемо мијењати су – наши принципи.

Програмски циљеви, око којих смо окупљени, остају исти, сматрамо их својим националним завјетима који надилазе ставке партијских програма. У последње двије деценије већина странака и покрета није мијењала само споредна, већ и своја основна политичка начела. Ми нијесмо и нећемо. И то нас чини другачијом и аутентичном опцијом, коју ће Срби умјети да препознају као доследну и поуздану политичку понуду. На политичку сцену доносимо суверенизам и националну одговорну политику у чијем се средишту налази искључиво српски интерес, као једини аршин којим ћемо се руководити. Такав политички правац Србији одавно недостаје.

Дио јавности види “Заветнике” као рјешење за нагомилане проблеме са којима је Србија суочена, док, с друге стране, неки најаву да прерасте у политичку партију доживљава као нову филијалу владајућег СНС. Гдје је истина? Такође, Шта ће бити окосница политичког програма будуће странке и који су њени циљеви?

– Истина се налази у чињеници да су леђа Србије „натоварена“ разноврсним проблемима али не само социјално-економским, како се то може чути у произвољним оцјенама.

Посебан терет представља „осјећај кривице“ који се Србији ставља на леђа по сваку цијену и у свакој ситуацији, са циљем да се кичма наше земље трајно искриви и савије. Ми желимо да повратимо српско достојанство и подигнемо кичму српског народа. Земља која клечи не може видети даље од своје сенке. Када усправимо Србију створићемо бољу перспективу посматрања свих изазова који су пред нама, али и рјешења за проблеме са којима се суочавамо. То нас доводи и до другог дијела питања.

Друга страна коју помињете, такозвана “друга Србија“, инсистира на евро-фаталистичком и ултра-грађанском карактеру опозиције, док медији који су њима наклоњени по сваку цијену желе да на опозиционом пољу маргинализују присуство националних и суверенистичких елемената, чак и у реторици. Дакле, свако ко није про-НАТО опозиција или не сарађује са тим структурама, не савјетује се у америчкој амбасади и не витла плавом заставом са жутим звездицама – за њих је споран и треба га сасјећи у корену. И онда, када се у опозицији појави упечатљива опција суверенистичких, националних снага, они покушавају да је угуше етикетама које сте поменули: “филијала СНС-а“, “друга страна исте медаље“, “деструктивне снаге, агресивни десничари, ултрадесничари“… итд. Бићу објективна, то не пролази без успјеха и дешава се да код једног броја људи унесу црв сумње и колебања, али ако мисле да ћемо ми скрштених руку посматрати како воде пропагандни рат против нас, клеветају и подмећу неистине– варају се. Борићемо се истином, а вријеме ће свакако показати нашу исправност и принципијелност.

Критиковала сам рад и власти и опозиције, али на сваком мјесту понављам да нећемо бити опозиција Србији. Наши конкуренти то користе као доказ да нећемо бити опозиција владајућој коалицији. Тиме упадају у сопствену замку, јер на тај начин они изједначавају власт и Србију. То је школски примјер аутогола.

Власти у Приштини забраниле су вам улазак на територију Косова и Метохије. Чиме сте заслужили тај „статус“ и на који начин, по вашем мишљењу, треба ријешити питање Космета.

– Ближи се још један Видовдан који нећу провести у Грачаници, на Газиместану, на нашем Косову и Метохију. Подијељених сам осјећања када је та забрана у питању, са једне стране, тешко ми пада што не могу да крочим на тле своје земље, наше земље, земље за коју су живели и умирали наши прадједови. Често неки помисле да сам родом са КиМ, али ја мислим да је духовно порекло свих Срба са Косова и то нас обавезује да истрајемо. Опет, не могу да не кажем да ми забрана Приштине не представља одређено признање за сав рад. Не дај Боже да ме терористи и сепаратисти хвале и тапшу по рамену. Забранили су прелазак администивне линије, јер кажу “да подривам њихов уставни поредак“. Суштина је заправо да штитим српски. Користим прилику да подсјетим да су Заветници написали Платформу за обнову суверенитета на КиМ и у Београду угостили представнике европских држава који су у својим земљама покренули петицију за повлачење признања тзв. Косова. Ми водимо нашу дипломатску офанзиву која за сада даје одличне резултате, па ме не чуди што сам на црној листи Приштине.

Како оцјењујете положај Срба у Црној Гори и да ли званични Београд довољно ради на заштити својих сународника у Црној Гори?

– Прилике у Црној Гори пратим готово подједнако као оне у Србији. Ако је Косово колевка Србије, Црна Гора је колевка српства. Србима у Црној Гори је најтеже „да буду Срби“. Они су деценијама изложени перманентним ударима са свих позиција: фалсификовање историје, политички притисци, судски процеси, пропагандна стигматизација, и различита средства користе се са циљем потпуне измијене идентитетског кода Срба и Црне Горе. То је дуга и злокобна кампања.

Но, колико политика црногорских власти изазива бијес и презир свих српских родољуба широм Србије и Српске, толико жилави отпор Срба у Црној Гори изазива дивљење и инспирацију свима нама. Србија не смије бити пасивна, не само у односу на положај Срба у Црној Гори, већ у односу на понашање многих портпарола Ђукановићевог режима у Србији, који уживају све привилегије и могућности које живот у Србији нуди, а по доласку у Црну Гору прикључују се анти-српској хистерији. Томе се мора стати на пут. Ујутру бих увела све државне мере за Милогорце којима је много лијепо да долазе у Србију, шаљу дјецу на студије, праве пословне комбинације, селе своје криминалне структуре у Београд, а у Црној Гори “пију крв“ на сламчицу српском народу. Велики Милогорци којима је мрска Србија, али би радо да по њој позирају, нека све своје даље активности наставе да обављају у Загребу и Тирани.

Влада Црне Горе најавила је отимање имовине Српске православне цркве. Колико један такав потез, уколико се реализује, може имати негативне последице?

-Не прихватам став власти у Београду да се неће мијешати у унутрашње прилике Црне Горе, нарочито не по овом питању. Није то Занзибар гдје петоро Срба одмара под палмом. У Црној Гори званично живи 30 одсто Срба под тортуром и дискриминацијом какву не можемо ни да замислимо. Црна Гора је део српске историјске вертикале и идентитета. Ми се нећемо мијешати, али ће они да усвајају антисрпске декларације, отимају манастире и цркве, признају тзв. Косово, славе „Олују“, оптужују Србе за лажни државни удар…Није овдје ријеч о некаквим комуналним питањима, па да Србија остане суздржана. Ово је питање опстанка српског народа у Црној Гори и Српске православне цркве као јединог преосталог стуба који нијесу срушили. Подгорица је на дан Сабора била центар светосавља и заједништва српског народа који је послао јасну поруку монтенегринском режиму. Зар треба да се оглушимо о њихов позив да не бисмо увриједили неког Мила Ђукановића, који нам је хиљаду пута пљунуо у лице?!

Отимање светиња и црквене имовине представљало би, да цитирам владику Амфилохија, поткопавање самих темеља Црне Горе. То је отворена пријетња читавом православљу. Нажалост, све подсјећа на методе преузете из НДХ, али кулминација и исход не смију бити исти. Напросто, морамо учинити све да то спријечимо. Ђукановићев удар на Српску православну цркву је одраз панике, тешких комплекса, кризе идентитета и дубоке фрустрације човека који жели да сатре све што је извор Црне Горе. Његова религија је новац, а НАТО пакт божанство. У том слепилу он не жели да види вјековну истину – да је Црква вјечна вриједност која је опстала и у вријеме најтежег ропства и окупације. Суштински, нема разлике између мартовског погрома на КиМ и отимања наших цркава и манастира у Црној Гори, јер је у оба случаја присутан исти мотив – избрисати сваки српски белег историјског трајања и континуитета.

Подсјећам да је крсна слава Заветника, Свети Јован Владимир, тако да ми веома добро знамо докле сеже духовна вертикала српског народа. Ми, као странка, али прије свега као људи и Срби, бићемо ту, да заједно са нашим народом, бранимо и одбранимо наше светиње.

Прочитајте још:

ЕКСКЛУЗИВНО: Дерипаска и Роћен око КАП-а: Преговори око ”тричавих” 3 милиона долара (ВИДЕО)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: