Ђуричић: Позив на устоличење митрополита Јоаникија наставак традиције и велика част за СПД Јединство

Српско пјевачко друштво “Јединство” из Котора, данас регостровано као НВО од посебног значаја за општину Котор, званично је основано 1839. године, мада је забиљежено да је група которских пјевача организовано испратила до вјечне куће Светог Петра Цетињског (у октобру 1830), односно да се дјеловало и десетак година прије званичне регистрације.

О позиву да се учествује на устоличењу митрополита црногорско-приморског Јоаникија и о томе како је протекао јучерашњи дан, те о историјким везама “Јединства” са светородном лозом Петровића, за Радио Котор прича члан управе хора Драган Ђурчић:

„У протоколу увођења његовог високопреосвештенства митрополита Јоаникија у трон св. Петра Цетињског, трон цетињских митрополита, било је предвиђено да на светој архијерејској литургији и на самој „иншталацији“, како би казали наши преци, на Цетињу, пјева и Српско пјевачко друштво „Јединство“ из Котора.

Из познатих разлога ми нисмо били у могућности да дођемо до Цетиња, већ смо наставили до храма Христовог Васкрсења у Подгорици гдје смо, заједно са хором Свети Марко, пјевали на светој архијерејској литургији, на којој су служили 40 архијереја из разних помјесних цркава и свештенство Митрополије црногорско-приморске, уз многобројно присуство вјерног народа.

Након литургије у храму, са Цетиња су дошли његова светост патријарх српски господин Порфирије и његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије.

Наш хор је заједно са народом наставио да кличе „достојан“, односно на грчком „аксиос“ и касније, након комплетног поздрава новопостављеном митрополиту црногорско-приморском, пјевао „многољествија“, пожељевши му „многаја љета“ и да буде достојан трона св. Петра Цетињског.

СПД Јединство је добило то задужење захваљујући садашњем дјеловању и квалитету.

Након поменутих догађања добили смо дозволу да у крипти храма, над гробом нашег почасног члана, блаженопочившег митрополита Амфилохија, који је дао благослов 1994. године да се обнови рад СПД „Јединство“, одслужимо смо мали помен и отпјевали му „Вјечнаја памјат“ и „Христос воскресе“. (За опширније клкните на наслов)

Након тога смо били присутни и учествовали на свечаном ручку поводом интронизације нашег митрополита.

Међутим, никако није заборављена ни 182-годишња активност нашег друштва, као ни веза са светородном лозом Петровића, почевши од нашег пјевања на сахрани блаженопочившег митрополита Петра И, касније канонизованог за св. Петра Цетињског, преко присуства на крштењу књажевића Данила, насљедника књаза Николе, на сахрани принцезе Марије и многим догађањима, нарочито приликом долажења црногорских митрополита у Котор, иако у том периоду православни Бокељи нијесу били у њиховој ингеренцији.

Подсјећам да су 1810. године Французи укинули ингернецију цетињских митрополита над бокешким православцима и пренијели је на Буковинску епархију са сједиштем у Задру и конзисторијумом у Котору. Од 1874. све до 1932. у Котору је центар Епископије бококоторско – дубровачке. Заједно са Епископијом бококторско-дубровачком, бокешки православци су ушли 1920. године у Српску православну цркву која је дошла у редовно стање, како се тада називало.

Да напоменемо, Котор је тада, уз унутрашњи дио залива Боке Которске, није био у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (СХС), већ је био у привременој окупаторској зони Енглеске, Француске и Италије. Након Рапалског споразума, тек је 1921. припао Краљевини СХС. Годину прије тога, у смислу цркве, припао је Српској православној цркви.

То су све те наше везе и ми и надаље његујемо и сматрамо да смо дио једне свете, саборне и апостолске цркве, која је оличена у нашем случају, у Митрополији црногорско-приморској са сједиштем на Цетињу.

Наши преци су то подржавали, кад год су могли, а ми то настављамо и даље, тако да смо његовом високопреосвештенству пожељели да дуго води Митрополију и ми ћемо бити његови вјерни сљедбеници“, казао је Ђурчић.

Извор: Радио Котор

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: