Ђуришићи четврт вијека трпе правно насиље: Нећемо одустати – побиједићемо (ВИДЕО)

Подгоричанин Вања Ђуришић са својом породицом трпи правно насиље од стране Главног града више од четврт вијека, али, како каже, неће одустати све док не оствари своја права која му по закону припадају.

Наиме, Ђуришићи већ 26 година имају проблем у вези спорног земљишта на Забјелу, за које су више пута истакли да имају уредну документацију, упис у катастар и плаћени порез, док Главни град нема ниједан доказ који иде у њихову корист.

Ђуришићи су више пута наглашавали да никада на том земљишту није вршена експропријација,  додајући да спорне парцеле никад нису проглашене јавним интересом.

Вања Ђуришић је, са породицом, први пут блокирао дио Јереванске улице 19. децембра 2016. године, на Дан ослобођења Подгорице. Тада је упозорио надлежне да неће престати са протестима све док не оствари права која му припадају по закону. Он је тада поновио захтјев да му се исплати надокнада за 1023 квадрата земље, преко које је изграђена Јереванска улица.

Од тада Ђуришићи непрекидно бораве у камп-приколици на спорном земљишту, више пута су привођени, писали су на све судске адресе и европске институције, али кажу да одговора нема.

Вања је због истјеривање правде у Јереванској провео једном 121 дан, а други пут два дана тужилачког притвора, седам пута је привођен, а више пута провођени су његов син Вук, супруга Данијела и брат Саво. 

Вања је и физички нападнут од стране службеника безбједности, када су црногорски полицајци прескачући ограду љихове имовине и чупајући Вању поломили његове сунчане наочаре и повриједили му око.

Током судских процеса о овом предмету измијењало се шест судија и бројни вјештаци. Ђуришић каже да су сви узимали у обзир искључиво оно што је одговарало Општини Подгорица, а нису уважили ниједан доказ који је ишао у његову корист.

https://www.facebook.com/danijela.djurisic1/videos/10213438206493311/

Екипа портала ИН4С обишла је породицу Ђуришић како би разговарала са њима и сазнала шта је све до сада урађено, те да ли се назире крај овом процесу.

На Забјелу, поред камп приколице, и импровизованог гријања, запаљених дрва у металном бурету, затекли смо Вању, жену Данијелу и сина.

Прво смо разговарали са Вањом, који није дозвољавао ником да прође кроз његово имање, које је импровизовано оградио са обичним канапом за везање.

„Ја сам уживам  и штитим апсолутно право на своју имовину и не дозвољавам да се неовлашћено прелази преко ње. Спор водимо од 1992. године, тачније мој отац је почео са том причом. До прије три године, ова земља је била на свим судовима, дакле 26 година. Толике године тужити се за неки спор и водити парнице је ван свих рокова и сулудо је„, каже Вања Ђуришић.

Додаје да је управа Главног града донијела незакониту одлуку као да је ријеч о застарјелом потраживању, односно да су Ђуришићи закаснили да траже да им се земља плати.

„Другим ријечима, они су признали том пресудом да нису ништа платили, него да нам је застарјело потраживање. У међувремену, Уставни суд је донио пресуду да застаријевање за потраживања не може да буде. И та чињеница говори у прилог томе, односно мојој причи да они на незаконит начин покушавају да отму моју земљу“, наглашава Ђуришић.

Он каже да је то највећа бруталност и безакоње које се врши над његовом породицом.

„Ја сам отац осморо дјеце и петоро унучади, а и све да немам никог, грађанин сам ове земље који поштује њене законе, те с тога, исто то очекујем и од оних који то пишу и који треба да служе томе“, изричит је  Вања.

Каже да неће одустати од своје борбе и својих законских права, те да до даљњег остаје на свом земљишту.

„Градоначелник Подгорице Иван Вуковић је организатор ове хајке која се сада дешава. Ја сам поднио кривичну пријаву против њега и још пар лица који су организатори незаконите завјере против моје породице. Они желе да физички униште мене и моју фамилију, што им ја, наравно, нећу дозволити“, рекао нам је Вања.

Он каже да тај спор, како они то зову, пошто Вања у свему томе не види да има било каквог спора, јер је све његово земљиште (1:1), могао би да се ријеши за свега 15 минута.

„Али, они то не желе, неће законски  путем да се заврши све то. Ја само, по закону, желим да ми се ово земљиште врати, што може одмах да се у ради, да они имају жељу и вољу за то. Замислите, градоначелник Подгорице пред читавом црногорском јавношћу на Јавном сервису каже да је то својина Главног града. И шта ја имам да кажем после тога, а ја имам лист непокретности да је земљиште моје“, истиче Вања Ђуришић.

Додај да је он 340 дана са породицом на свом имању у камп кућици, зато што они кажу да је то њихово власништво, па наводно не могу да га склоне одатле.

„Како су могли јуче да ме ухапсе, тако би могло да ме ухапсе и трајно, кад би било истина оно што они тврде“, каже Вања.

Породица Ђуришић упутила је писма бившем предсједнику Црне Горе Филипу Вујановићу, премијеру Душку Марковићу и предсједнику Скупштине Црне Горе Ивану Брајовићу у којима их обавијестила о свом проблему.

Вања се раније писмима обратио амбасадама Русије, Сједињених Америчких Држава, Француске, Велике Британије, Њемачке и Делегацији Европске уније.

Минић: Управа за некретнине најкорумпиранија служба

Правни заступник породице Ђуришић Будимир Минић, у разговору за наш портал, казао нам је да по сриједи правно и брутално насиље, не само над породицом Ђуришић, већ над читавом законом Црне Горе, од стране појединаца.

Такође, открио нам је да је престао да се бави адвокатуром, онда када је увидио колико су државне и правне институције у Црној Гори корумпиране.

Ипак, увјерен је да је правда спора, али достижна, те да ће епилог Ђуришића бити побједа над безакоњем које влада државом.

„Ђуришићу су у праву из простог разлога што се ради о њиховој имовини која је фактички запосједнута од Главног града, односно његовог правног претходника општине Титоград, а да није плаћена накнада за земљиште. Ђуришићу су у праву зато што захтијевају да се испуни њихово незастариво право на накнаду за одузето земљиште„, рекао је Минић.

Додаје да је проблем у свему овоме што, или људи који су задужени за примјену права у Главном граду не знају тај посао, што га лично не би изненадило, али пошто је ово прилично јасна правна ситуација, вјерује да је у питању одсуство воље Главног града, које везује за градоначелника, односно градоначелника, са ковертом или без коверте.

„Грађани и Ђуришићи плаћају њихове хирове, било на локалном, било на државном нивоу, у виду восоких трошкова судских накнада штете за повреде права грађана. Јасно је да нема права својине на овом земљишту док се оно не плати. Ово је правно насиље које сваким даном све више прераста у физичко и духовно, односно метално насиље над овом породицом“, наглашава Минић.

На наше питање да ли је случај Ђуришића потврда да се у Црној Гори закон не спроводи како треба, већ да је ријеч о селективној примјени, Минић каже да је кроз своју адвокатску праксу више пута доказао да закон у Црној Гори није једнак за све.

„То сам доказао не само пред нашим судовима, већ и пред судом у Стразбуру, колико је држава платила трошкова за своје несавјесне поступке. Нико због тога није сносио никаву одговорност и та селективна примјена закона је прешла у правило. Правило је да привилеговани могу да раде шта хоће, а сиротиња или раја ћути, плаши се да не буде горе. Они су задовољни да им неко у уочи избора или кроз Центар за социјални рад и осталих активиста ових на власти, пружи неку помоћ“, истакао је Минић.

Што се тиче владавине права, мали су изгледи да то сунце обасја Црну Гору, и поразно је како се народ навикава на овај амбијент.

Такође, истакао је да је Управа за некретнине једна од најкорупиранијих служби за које би сви капацитети правосуђа, могли да се баве годину дана и опет не би могли да разријеше шта се све то тамо дешава.

„Био сам запањен и принуђен да напишем жалбу, на нешто непознато. Жалба гласи против непознатог решења, непознатог броја, непознатог датума, којим је сте измијенили првобитно решење“, рекао је Минић.

Дозаћемо и на суду, додаје он, како су органи државне службе фингирали и фалсификовали потпис Вањиног оца, да је наводно био присутан и договорио одређени износ за земљиште, да би два вјештака, односно графолога, утврдили да се ради о фалсификату.

„Да ли је тај новац коме од тих фалсификатора исплаћиван и да ли има доказа да је било коме новац био испалаћен, то је нешто што би, да има уређене државе, требало да занимало тужилаштво. Нас само занима да докажемо да никада није спровед поступак задужења накнаде, да никада Ђуришићима није исплаћена накнада, и да постоји њихово право, да се по тржишној цијени плати сваки квадрат на овом простору“, нагласио је Минић.

Данијела: Физички ме је сломила ова борба

Вањина супруга Данијела, мајка осморо дјеце, видно потрешена  свим догађајима, каже да је снага издаје, али не и жеља да изгура борбу до краја. Највећа подршка су јој, каже дјеца, која су извор њене енергије.

Оно што је јавност потресло је последњи догађај, када је након хапшења Вање и Данијеле, служба Центра за социјални рад покушала да им узме троје малољетне дјеце.

„Видјели сте све. Ја сам преплакала од страха, како ће дјеца да реагују на службенике Центра за социјални рад. И знала сам да су нас ухапсили да би покушали да манипулишу нашом дјецом, али дјеца су пружила невиђени отпор. Изгледа да су и они навикли више на све ово што нам се дешава“, каже Данијела.

Додаје да су јој дјеца храбра и снажна, али нажалост кроз сву ову тортуру пролазе већ двије године.

„Они знају у каквим ми условима живимо и знају да дјеца оскудијевају у доста томе, али нису гладна, и љубави и пажње им не фали“, искрена је била Данијела.

Након 345 дана колико Данијела са својом дјецом борави у камп приколици на свом земљишту, испричала нам је да је све то оставило последице и по њено  физичко здравље.

„У пет ујутро се будим, не зато што ме чекају толике обавезе, већ зато што неко вријеме не могу да спавам. Не желим да пијем таблете, које би ми помогле да имам сан. Борим се тако што доста пишем и објављујем кроз шта све пролазим, напишем на стотине мејлова које упутим међународним институцијама за које ја знам, а одговара нема ниоткуда. Упорна сам и трудум се да их узмемири овај наш живот“, каже Данијела.

На питање, да ли после толико разочарања вјерује у побједу на крају свега, Данијела каже да вјерује да ће њена породица на крају побиједити, те да ће то бити побједа свих породица у Црној Гори које се боре са сличним проблемима.

Да ли ће Ђуришићи на крају успјети да побиједе црногорско правосуђе и безакоње и доказати максиму да је „правда спора, али достижна“, остаје да видимо.

Ширу репортажу о борби породице Ђуришић за њихова права можете погледати у следећем видео-прилогу:

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: