Ђуришићи: Нећемо одустати од наше ђедовине по цијену живота! (ВИДЕО)

Нећемо одустати од наше ђедовине по цијену живота!, поручили су чланови породице Вање Ђуришића који се боре за повратак своје земље у подгоричком насељу Забјело, преко којег је прошла Јереванска улица али и на којем је изграђена основна школа „Октоих“.

Они су напоменули да је годинама уназад је основна школа Октоих имала проблема са поплавама чим крену јесење кише.

„Школа је изграђена на нашој имовини и граничи се са нашим имањем али због нерегулисаних обавеза Општине Подгорица са нашом породицом и судских процеса који трају већ скоро три деценије нису имали могућност да без нашег одобрења раде на нашој земљи. Отимање наше имовине и бахатост прошлог градоначелника нас је натјерала да не дозвољавамо радове.

Напокон, (мислили смо) владавина деспота Миомира Мугоше у којој је на све могуће начине, преко судова, одлажући рочишта, мијењајући судије, користећи се кривотвореним документом, одуговлачио је окончање наших судских процеса. Умјесто њега дође Славољуб Стијеповић, започе свој мандат ‘домаћински’, контактирајући сваког грађанина, стављајући се свима на располагање и тако дође и до наше куће. Закуца на врата, донесе боцу Чиваса и замоли домаћина да заједнички покушамо да ријешимо проблем поплава основне школе Октоих,“ стоји у писму које су Ђуришићи послали нашој редакцији и наглашавају:

Испричасмо му нашу ситуацију и све што смо деценијама преживљавали од предходне општинске управе. Он обећа да ће се заложити да се све убрза и окончају пресуде а ми да дозволимо да се преко наше земље ријеше поплаве. Пристадосмо. А Миго из Љајковица онако сељачки кваран и приглуп потрча код другарице Весне Меденице И замоли је да му Ђуришиће ‘скине с врата’.
Предсједница Врховног суда, брже боље, преко својих веза и пулена нареди да се пресуда одмах донесе и у немогућности да пресуде у корист Општине Подгорица, донесоше ‘пресуду’ о застари након 23 године непресталног суђења.“

Жалили смо се Вишем, Врховном и Уставном суду

Ђуришићи напомињу да су се жалили Вишем суду који их је прослиједио у Бијело Поље, због „пренатрпаности послом“.

„Тамо срамна пресуда би потврђена и ми предасмо захтјев за Ревизију Врховном суду. Наравно и то бива одбијено.

Жалисмо се и Уставном суду прије 11 мјесеци и још чекамо одговор (а сахранисмо га прије неколико недеља).

У брзини да што прије донесе пресуду, тада још неука Данијела Вукчевић, која је из Обреновца дошла да ради у Централну банку Црне Горе, па преко добро познатог непотизма дошла за судију Основног суда, превидјела је да се у том предмету за који је прогласила застару налазе и двије парцеле које нису успјели да опљачкају и које се и даље воде на нашу породицу.

То нам је дало одријешене руке да узмемо своју земљу назад (на питање, што смо радили све ове године – судили се непрестално до момента док није изречена правоснажна пресуда),“ нагласили су Ђуришићи и додали:

„Градоначелник, понукан лажима и причама Младена Илића, директора дирекције за имовину видно шокиран са нашим посједовним листом који смо му на састанку донијели на увид констатује ‘ја ћу платити кад ми моји сарадници кажу да платим’.“

Вања Ђуришић у знак протеста зауставио саобраћај ка центру града

„Од тог момента нашој породици отворено објављује рат.

Ми крећемо са протестима и 19. децембра први пут на сат времена затварамо Јереванску улицу, која је прешла преко наше земље. Пишемо дописе свима, Општини Подгорица, предсједнику Црне Горе, предсједнику Владе, председнику Парламента, протестујемо испред зграде Главног града, испред зграде предсједника Црне Горе, изпред зграде Владе Црне Горе. Сваке недјеље затварамо улицу у знак протеста. Обавјештавамо новинаре који нас свакодневно прате,“ наводе Ђуришићи даљи ток њихове борбе за повратком земљишта:

„Нико не реагује и ми бивамо приморани да своју имовину узмемо назад у наш посјед и настањујемо се на њој. Тиме почиње 59 дана тортуре, притисака, пријетњи, привођења у борби за нашу имовину.

На све могуће начине смо јавности Црне Горе показали да је то наша земља и само из тог разлога одолијевали притисцима два мјесеца.“

Стијеповић и Илић поново прибјегавају криминалним радњама

„Али Стијеповићу није ни то било довољно. У покушају да купи што више времена, не би ли дочекао нове локалне изборе и да овај проблем преузме нова власт, он и Младен Илић поново прибјегавају криминалним радњама.

Наиме, на наша писма која смо слали на све адресе и свим установама црногорске власти па тако и првом човјеку државе, предсједнику Филипу Вујановићу, они као доказ да је наша имовина у ствари њихово власништво шаљу фалсификовани докуменат.

Тај докуменат са фалсификованим потписом је у два наврата пред судовима Црне Горе од стране графолошких вјештака које је Суд одредио проглашен фалсификатом,(потпис није рукопис Драгутина Ђуришића). 

На основу тог документа и судија Симо Рашовић доноси привремену мјеру за уклањање наших ствари са наше земље и омогуцавање Водоводу да приступи канализационој шахти и  уклони квар. Мјеру која је крајње незаконита,“ подвлачи породица Ђуришић и наглашава:

„Мјеру због које је између осталог поднијета кривична пријава Врховном државном тужилаштву против Младена Илића, Славољуба Стијеповића, Сима Рашовића.

Врховни државни тужилац је пријаву прослиједио специјалном државном тужилаштву. Криминал, корупција, непотизам, злоупотреба службеног положаја су предмети кривичног гоњења у овом случају.

Рјешење Сима Рашовића се односи само на Водовод и канализацију, рјешење које ће пасти али, вијеће судија иако је рјешење истекло 24. августа и даље не одлучује по нашој примједби на исто (иако су имали рок од само 5 дана да донесу одлуку о њему).“

Систем се уротио против једне породице у одбрани ега градоначелника

„Стијеповић иде даље и у немогућности да се сам избори са свим овим у шта се упетљао мијешајући Весну Меденицу, поново се обраћа њој,“ напомињу Ђуришићи и додају:

„Пише се нови предлог за доношење привремене мјере од стране Телекома да им дозволимо да врше поправке на својим инсталацијама које су бесправно поставили преко наше земље а све преварени од стране Главног града који им је издао дозволе за то.

Предлог долази код судије Мелихе Фелећ која одбија да направи исту грешку као и Симо Рашовић (иначе на питање комшије, зашто је то направио, одговорио је: ‘морао сам’). Ми смо мала земља, све се лако сазна.

Под притиском Стијеповића, Весна Меденица ангажује своју пуленку Тамару Шукоцвић са којом је 2013. у очи предсједничких избора направила злоупотребу службеног положаја запосливши је мимо закона и прописа код себе. Кћерку шефа колашинске полиције Милорада Шуковића која је братанична предсједника Скупштине општине Колашин Мила Шуковића. За узврат је постала добитница Повеље Општине Колашин за дугогодишњи јавни рад за 2013. годину.

Непотизам и колашинске везе и везице поново у акцији.

Дошло вријеме да се услуга врати и судија Тамара Шуковић доноси још једно незаконито привремено рјешење којим се крше наша људска и грађанска права на приватну својину, Устав и Закон Црне Горе. 

Ето што се ради у Црној Гори и како се комплетан систем уротио против једне породице а све у одбрану ЕГА једног неписменог градоначелника, користећи све могуће криминалне радње против нас. Што још можемо да очекујемо – Да плате некога да нас побије? Остало су све покушали!

Борићу се, нећу одустати!

МИ ОДУСТАТИ НЕЋЕМО ОД НАШЕ ЂЕДОВИНЕ ПО ЦИЈЕНУ ЖИВОТА!,“ поручили су Ђуришићи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: