Ђуро Радосавовић: Правда за Влада Г

Пише: Ђуро Радосавовић

Владо Георгиев није Марко Перковић Томсон, он није ни Баја Мали Книнџа. Владо не пјева „Нећете у Чавоглаве“, Владо не пјева: „Носила ти Дрина сто Муџахедина“.

Његове пјесме су Једина, Искрено, Збогом љубави, Анђеле и Нисам љубоморан. На Владовим концертима људи не носе се ни шајкаче са кокардом, не носе ни црне капе са словом у. Његови концерти врве од жена, али и мушкараца, и сви пјевају у глас, и многи плачу уз његове стихове и пјесме. Владо је један од највећих пјевача-музичара из Црне Горе, уз Сергеја Ћетковића ријетко културан представник на регионалној сцени. Велика вијезда.

Али велико је питање ко је тај апаратчик заслужан за отказивање Владовог концерта у Никшићу, ко је тај ко је хтио да докаже своју оданост режиму тако што ће ускратити прилику Владу да пјева и публици да пјева заједно са њим. Ево што је Тај постигао, лансирао је тај тихи цензор (можда је то и нека Жена без имена) пјесму Тамо далеко на YouTube, видео који ће вјероватно да погледају милиони људи. Цензору иду заслуге.

Али Министарство (не)културе умјесто да се покрију ушима, да им то буде једина идеја за кризни пи-ар, да чекају да све прође и слегне, они се јогуне и мисле да ће пријетњом, тужбом и саопштењима постићи нешто, а постигли су само аутогол, по ко зна који пут. Баш као и кад је забрањен улазак у Црну Гору Матији Бећковићу, па је Матија још под старе дане овјенчан титулом „забрањеног пјесника“, што је идеал свих пјесника, и то баш да му уруче они који су против њега, то је права дефиниција аутогола.

Владо је прије свега човјек сакоа и кошуље, али такође зна да покаже да посједује los cohones, па је тако заузео став и супроставио се властима у Београду али и у Црној Гори, и то све извео шмекерски. То не треба губити из вида. Вјероватно је Владо платио цијену, али наравно да неће да кука и то доказује. Али такође треба имати на уму да Владо ни горе ни доље није први почео. Радио је свој посао и није се експонирао док га нису нагазили.

Пјевао је недавно у Херцег Новом пјесму Тамо далеко, да, и пјевао је реверзију „тамо далеко/далеко крај мора“, онако мангупски, јер он и јесте мангуп, приморац, барба, зајебант. Они који му спочитавају превелико србовање, треба да имају у виду да је Владо исказивајући пркос, став, тим што провоцира и увијек је свој, исказао више црногорских особина него што су Црногорци та вајна екипа из Министарства (не)културе која би да га тужбом доведе у њихов ред.

Сигуран сам да би он без проблема у сред пуног Сава центра у Београду отпјевао „Још не свиће рујна зора“ и „Ој свијетла мајска зоро“, и да би добио аплауз, јер то је Владо. Треба се сјетити и поштовати и пјесме „Не брже од живота“, чак и и „Тропски бар“, јер Владо је из Црне Горе, и он је бренд, само то Министарство (не)културе никако да укапира, већ се играју мјерачем црногорства и забијају аутоголове умјесто да пазе на брендове.

Познато је да широке народне масе могу покренути само два ефекта: љубав или мржња. Владо је успио са овим првим, а добро би било да остали не покушавају са овим другим, јер то се никад на дуге стазе не заврши добро.

Извор: vijesti.me

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: