До побједе!

Морамо их разумјети да би их коначно побиједили. Сваки велики војсковођа је прво упознавао своје непријатеље па онда на основу тог знања креирао побједоносне стратегије. Није ми намјера  да идем у милитаризам али све ово, као и већина мојих сународника, доживљавам као одсудну битку. Дакле морамо их разумјети.

Три мјесеца су били приморани да ћуте и да се склоне пред налетом онога што они не разумију. А сваки човјек се највише плаши онога што не разумије. Нису разумјели да је могуће да људи данима шетају у литјама. Да не баце ни један папирић, да не упуте ни једну ружну ријеч било коме, да мирно и уздигнута чела из дана у дан показују да више нема страха и да нема узмицања. Сваки полицијско-шпијунски покушај било какве подметачине разбио се о стијену нашег поноса и наше одлучности. На крају су клонули и плаћени ботови по порталима, најнижа каста овог система која ради за сендвич и обећање. Сваки потез и покушај њиховог кризног менаџмента био је контрапродуктиван и за последицу је имао нове хиљаде људи на улицама.

И што каже наш народ „не пада снијег да покрије бирјег…“, тако је и Корона до краја оголила ама баш све. Данас нема никога ко више сумња у то шта је намјера срамног закона и шта нам се спрема. Све је постало очигледно да просто боли. Иако мисле да имају све сада смо видјели да су им остале само заставе.  А те заставе фигуративно представљају њихову покрадену имовину и приграбљени друштвени положај који су стекли на исти начин као и имовину и зато их и тако грчевито бране.

Одједном су се сви они који су били сатјерани у ћошак осјетили слободним да поново покажу сву своју бахатост, неваспитање, приземност и мржњу. Јер мржња у Црној Гори је, на жалост, најбољи покретач и мотиватор. Узалуд су сви покушају да се њима објасни оно што неће да разумију. Од мржње то не могу да виде.

Неко мрзи због траума из дјетињства или тинејџерских година када је због својих лоших особина био изопштен па се сада свети. Неко јер је био гладан и сад се коначно најео али не зна да ће га та глад прогањати док је жив и да се никада неће најести. Неко јер га ни ближа фамилија никад није цијенила па је из мржње одлучио да постане неко други. Ови неки  трећи или четврти јер су лакоми и алави па је потребно то некако сакрити и лагати самог себе или наћи плаћенике да их на сва уста хвале. Неко се свети професорима, неко другарима, неко родитељима, него браћи, сестрама и кумовима а сви само због мржње јер они знају ко су. А  свима им је свима заједничка мржња према Цркви и свештеницима јер их они сваког дана, чак  и без изговорене ријечи, подсјећају на то ко су били они и њихови преци и на оних 10 Божијих заповијести које су мрзитељи давно одбацили.  

Свјесни су они тога да их је много мање и да немају шта да траже на следећим изборима и зато ће урадити све да их на неки начин претворе у сукоб. Сви смо видјели колико их је било на последњим назови прославама а видјели су и они.  А нама нема повлачења. Помоћи ће нама Бог али прво морамо и ми сами себи да помогнемо. Морамо нешто да урадимо и да се покренемо.

Сједјети кући, не радити ништа и кукати како немамо среће је сигуран план за комплетну пропаст. Они не сједе кући, знају да их је мање, знају да им је све лаж и раде на нашој пропасти са лудачком енергијом Нечастивог. Стога је бојкот ријеч која значи предају без борбе, предају свега онога што смо градили у прва три мјесеца ове године. Никада бојкотом нико није ништа добио а они који се надају да ће неко споља да нам донесе слободу и срећу још су гори од оних који сједе кући и кукају како Бог неће да их погледа.

Зато вас молим да побиједите сујете јер нам на путу до наше слободе стоје још само ваше сујете. Ако не можете сами затражите помоћ. У супротном ће бити као у поеми Матије Бећковића: „ А Бог као Бог, само ћути и гледа“. Урадите оно што тражимо од вас да Бог проговори кроз свакога од нас!

Прочитајте ЈОШ:

Или пламен вјере, или дим секте

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: