Добарџић: Диференцијална стопа опрезивања, јавне набавке, раскид кумовске економије, јачање индустрије и системски закони прилика за економски опоравак државе

Он што бивша власт оставља у наслијеђе новој у економској сфери на првом мјесту је свакако висок јавни дуг који ће се до краја године сигурно приближити цифри од 4 милијарде еура, оцијенио је данас проф. др Елдин Добарџић, члан Главног одбора УРЕ.

„Уколико узмемо у обзир и да ће пад БДП-а у овој години бити већи од 9% (прогнозе ММФ-а) сходно огромном паду у туристичкој сезони (до 90%) тај јавни дуг може доћи и до невјероватних 100% БДП-а. За сервисирање текућих буџетских издвајања већ недостају озбиљна новчана средства“, истакао је он.

Напомиње да је одлазећи министар у јуну мјесецу најавио да држави већ тада недостаје скоро 900 милиона еура.

„Обзиром да су они тада рачунали на ниво туристичке сезоне од 40%, а да је због катастрофалног управљања туризмом у периоду корона кризе и затварањем граница за традиционалне госте, остварени ниво између 10%-20% недостајућа средства ће се повећати далеко изнад једне милијарде еура. По уговору за ауто-пут који није завршен у наредној години очекује нас почетак исплате главнице кредита (прва рата у износу око 63 милиона еура) уз констатацију да ни до данашњег дана Министарство финансија није уговорило хеџинг (заштиту) од валутног ризика промјене курса с обзиром да је кредит узет у доларима“, истиче Добарџић.

Добарџић указује и да смо, нажалост, држава која има и највећи спољнотрговински дефицит у последњих 10 година.

„Ово све напомињем из разлога да грађани не могу очекивати да се ови и овакви проблеми ријеше одмах, али да се сада по први пут након 30 година стварају услови да се крене у њихово убрзано рјешавање и почетак процеса економског оздрављења. За почетак треба тражити неке могућности и просторе у рефинансирању постојећих уговорених финансијких аранжмана који су неповољни по јавне финансије државе“, каже он.

Добарџић сматра да је у наредном периоду неопходно врло опрезно и систематски извршити праведнију дистрибуцију јавних прихода као и увођење прогресивне стопе опорезивања што би значило, додаје, прелазак са јединствене на диференцијалну стопу опорезивања, а то је уједно и пракса развијених земаља Европске уније.

„То би значило и да се луксуз мора свакако плаћати више него до сада. Смањење јаза између богатих и сиромашних мора бити приоритетни задатак нове Владе. Ту смо нажалост до сада имали једносмеран пут, који се огледао у повећању богатства већ богатих. Закон о поријеклу имовине као један од најважнијих системских закона који се очекује да ће нова скупштиснка већина усвојити такође ће обезбједити прилив новчаних средстава у државну касу. Сигуран сам да се одређене уштеде могу направити и на рачун смањења нереално високих зарада посебно у јавним предузећима који су уз то и губиташи, прављење система платних разреда (на ниво да нпр. чистачица у неком јавном предузећу не може имати већа примања од инжињера који ради на одржавању система), такође би довео до значајних уштеда у буџету, а повећао би и ефикасност јавне управе и администрације“, сматра Добарџић.

Указује и да би раскидање бројних штетних приватизационих и концесионих уговора такође био један од начина да се санирају штете по буџет државе.

“Простор за уштеде постоји и у јавним набавкама гдје се нажалост одливао највећим дијелом несразмјерно велики новац грађана државе. Убрзање пута ка пуноправном чланству у Европској унији омогучило би нам коришћење бројних предприступних фондова. Уговорање најповољнијих кредитних аранжмана као и преговори око отписивања одређених пређашњих наслијеђених дугова значајано би поправио лоше стање наше државне касе“, истиче Добарџић.

Он је убијеђен и да ће након формирања нове извршне власти Европска унија препознати моменат за адекватну и конкретну помоћ како би се дугорочно превазишли акумулирани проблеми из вишедеценијског лошег управљања јавним финансијама.

„Највећи изазов јесте раскид са принципом вођења “кумовске економије” који је дубоко етаблиран у постојећи економски систем. Раскид са таквим системом могућ је уз доношење низа нових системских закона из области економије (закон о корупцији, закон о приватизацији, закон о концесијама, већ споменути закон о поријеклу имовине). Деполитизација кључних институција и јачање њихове независности уз довођење најкомпетентнијих стручњака кључ су одрживог економског развоја и креирања најздравијег пословног амбијента. Мислим, да ће у самом почетку ту бити највише отпора због укоријењене лоше праксе. Оптимиста сам по питању да то ипак неће трајати дуго јер је наша држава мали систем и врло брзо ће прихватити сва праведна и решења која ће бити једнака и равноправна за све актере привредног живота“, сматра Добарџић.

Оцјењује и да ће велики изазов бити и разбијање одређених монопола у пословању који су значајно ојачали у претходном периоду.

„То ће бити прилично захтјеван проблем али ћемо ми као држава која жели да постане пуноправна чланица ЕУ тај проблем морати и системски да ријешимо не само кроз модификацију постојећег Закона о монополима него првенствено кроз примјену истих пратећи праксу најразвијенијих држава. Када се постојећи монополи ослабе можемо рачунати и на прилив озибљних инвестиција што у коначници носи вишеструку корист како за грађане кроз јачање конкурентности (ниже цијене) тако и кроз отварање нових пријеко потребних радних мјеста што ће утицати и на значајно стабилније јавне финансије“, додаје он.

Добарџић сматра и да ће све то дати више простора за улагање у примарне инфраструктурне пројекте (опремање индустријских зона, изградњу брзих саобраћајница, реконструкција аеродрома).

„Враћање повјерења инвеститора такође је један од кључних задатака нове Владе гдје би се омогућио значајан прилив СДИ, а то првенствено зависи од јачања институција и свих осталих системских закона који то омогућавају (заштита приватне својине, борба против корупције, владавина права, уговор о раду, поједностављивање адмистравних процедура). Професионализација менаџмента јавних предузећа још један је услов њиховог постављања на здраве основе. Јер смо до сада имала кадровска рјешења која су углавном производила губитке, а који су покривали из буџета“, истиче Добарџић.

Сматра и да је ова криза је показала да је одлазећа власт направила поред расипнички и приватно лоше управљане економије то што се искључиво везала за раст економије кроз туризам од свега два-три мјесеца што се сада показало као катастрофалним.

„Ми морамо јачати и индустрију у оној мјери у којој нам допуштају наши капацитети (радна снага, ресурси) као и смањити утицај страног власништва над имовином у ЦГ (која је сада скоро 40%). У претходном вишедеценијском периоду имали смо тотални пад индустријске производње, а на рачун јачања увозничког лобија што се одмах мора мијењати јер је штета од таквог концепта била вишеструка за грађане и државу , а корист од тога су имали само појединци“, указује Добарџић.

Наглашава и да би Централна банка као креатор монетарне политике државе под новим руководством морала заузети проактивнију улогу него што је био случај до сада.

„Ту првенствено мислим на доношење низа позитивних прописа који ће ослободити вишак ликвидности банкарског сектора (већи је од једне миљарде еура) и усмјерити га пријеко потребној привреди, као и проналажењу најбољег и одрживог модалитета помоћи грађанима у отплаћивању кредита у периоду смањене економске активности. Простор за тако нешто постоји и у смањењу обавезне резерве банака“, истиче Добарџић.

Каже и да ће уз све суштинске промјене које нас очекују у наредном периоду задатак креирања одрживе економије свакако бити олакшан.

„Грађани су урадили историјску ствар на скоро завршеним изборима сада је на свима појединачно да дају сопствени и лични допринос да наша држава истински крене у економски опоровак и да постане земља једнаких шанси за све“, закључује он.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: