Добијају „похвалу“, а представиће је као „условни позив“ за НАТО

Иако је извјесно да неће добити формалну позивницу за чланство у Сјеверноатлантском савезу, Црна Гора би на септембарском самиту лидера НАТО-а могла очекивати неку врсту условног позива, сазнају “Вијести”.

Дипломатски извори рекли су “Вијестима” да је то једна од компромисних варијанти рјешења питања ширења НАТО-а у новонасталој ситуацији након украјинске кризе и погоршања односа са Русијом, о чему се посљедњих седмица интензивно разговара у круговима НАТО.

Овакав исход, како сада ствари стоје, подразумијевао би да лидери 28 чланица НАТО-а у Велсу похвале Црну Гору за досадашњи учинак, али и затраже да уложи додатне напоре и оствари конкретне резултате у областима владавине права и реформи безбједносног сектора, како би у неком ороченом периоду, или када испуни услове, била позвана да се придружи.

Доношење одлуке о испуњености тих услова, шефови држава и влада чланица могли би оставити својим министрима спољних послова или чак амбасадорима.

НАТО је слично поступио када је 2008. у Букурешту одлучио да ће Македонија добити формални позив чим ријеши спор са Грчком око имена државе.

Два дипломатска извора “Вијести” казала су да шефови дипломатија чланица НАТО на састанку 25. јуна у Бриселу неће ставити проширење на дневни ред својих шефова за септембар, јер је ситуација “сложена”, првенствено због дешавања у Украјини.

“Други, мање битан разлог, због којих ће министри бити уздржани су оцјене да не треба утицати на унутрашњу политику Црне Горе, с обзиром на преговоре о коалицијама послије локалних избора”, казао је један дипломатски извор.

Оба извора су навела да је намјера да се питање позивнице за Црну Гору држи отвореним до самог септембарског самита, као што је то био случај и са неким одлукама на самиту у Букурешту, када су у чланство позване Албанија и Хрватска.

До тада, од Црне Горе се очекује и да усвоји Измјене Закона о Агенцији за националну безбједност, чији је предлог прошле седмице утврдила Влада и Додатни допунски протокол споразума између чланица НАТО и Партнерства за мир. Овај други документ је на дневном реду сједнице Скупштине Црне Горе заказане за уторак, а којим је између осталог предвиђена могућност организовања војних вјежби чланица НАТО-а на територији Црне Горе.

Оба извора су навела да питање подршке грађана чланству Црне Горе у НАТО више није у фокусу. “То је промјенљива категорија и зависи од много чега”, рекао је један извор. Министарство одбране је раније, по оцјени НАТО-а, успјешно спровело реформе Војске, што је био четврти услов за добијање позивнице.

И генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен је приликом посјете Подгорици 21. и 22. маја поручио да су јачање владавине права и реформа безбједносног сектора приоритети Црне Горе на путу ка чланству.

Jедан извор је казао да ниједна чланица НАТО-а неће имати ништа против условног позива Црној Гори, ако у међувремену на међународној позорници не буде неких непредвидљивих ствари.

Дио НАТО чланица из Европе, као што су Холандија, Њемачка, Велика Британија а индиректно и Француска, имале су резерве према проширењу НАТО-а генерално у овом тренутку, укључујући и формални позив Црној Гори, јер желе да избјегну додатно замјерање Русији у јеку украјинске кризе због сопствених економских интереса.

Са друге стране, САД још нијесу одлучиле какав ће став заузети у случају Црне Горе.

Американци још нијесу рекли то што треба да кажу”, рекао је “Вијестима” саговорник из Владе у неформалном разговору.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: