Добро јутро, колега Марићу

Пише: Јован Лакићевић

Када сам на овом Порталу, више пута помињао синтагму друга Моше Пијаде, која се односила на новинаре као „универзалне незналице“, у које и сам спадам, ту ми се никако није могао уклопити мој колега Миломир Марић, актуелни директор, главни уредник и водитељ београдске ТВ „Хепи“. Он ми више личи на универзалног свезналицу, да употријебим један облик плеоназма.

Говорећи без имало ироније, Марић је, у поређењу са својим колегама, заиста жива енциклопедија, са личном библиотеком од више хиљада (прочитаних) књига и животним искуством које је у нашој бранши готово немјерљиво.
Доста тога што је сазнао или доживио, Марић нам је, у разним варијантама, новинским или ТВ исказима, саопштио. Ту, наравно, спадају и његови сусрети и дружења са многим значајним (не могу да кажем и знаменитим) личностима. Или, тачније речено – ликовима.
У Марићеве ране радове спада и књига „Деца комунизма“, која ми је је својевремено, као „убијеђеном комунисти“, на извјестан начин помогла да макар и са поприличним закашњењем, коначно скренем са Брозовог (антисрпског) пута. Мислим да му је то најбоље што је урадио у животу.
Ту сам се, морам да признам, први пут срео са Мустафом Голубићем, Србином из Стоца, „црнорукцем“ и солунцем, чудесном личношћу, генералом и Стаљиновим човјеком од повјерења, херојем и антихеројем, зависно од „тачке гледишта“, који је 1940.године организовао ликвидацију Лава Троцког у Мексику. Након тога, обрео се у Београду у исто вријеме када је и Броз боравио у њему, у кући Рибникара, „ради организовања устанка“.
Када је, преко својих веза, за то сазнао, слутећи разлоге Голубићеве посјете Београду, Броз га је лоцирао уз помоћ својих послушника, Леке и Ђида, па га пријавио Абверу. Њемци су га ухватили и пошто су му пребили сваку кост, стријељали у Пионирском парку.( Ово сам дознао накнадно, јер се колега Марић тада, с разлогом, није упуштао у споменуте детаље. Иначе, направио сам ову дигрсију због млађих посјетилаца Портала, који о овим збивањима, претпостављам, немају појма.)
Уз све остало, било ми је готово несхватљиво како су једном младом новинару били доступни, да не кажем отворени, архиви и у Москви и у Вашингтону. Недавно сам чуо од самог Марића са његове ТВ, да је био стипендиста неке фондације из САД… Чудно ми је било његово више пута поновљено вајкање на истој ТВ како стране службе њега заобилазе…
Уз благу иронију која му је својствена, али и главно оружје самоодбране у његовим понекад чудним иступима, такође је више пута поновио да су његови младалачки снови везани и до ових дана за Запад и НАТО… Многи су га озбиљно схватили!
Колега Марић никад није крио да је био жестоки противник С. Милошевића. Но, то му није сметало да му Слобова супруга Мира буде колумниста у „Дуги“, заједно са Драгошем Калајићем.(Један заклети интернационалиста, са једним ортодоксним националистом!) Можда се баш у овом детаљу крију разлози за актуелну уређивачку политику на ТВ Хепи, коју су неки склони да назову по оној народној „Добар дан, чаршијо, на све четири стране“!
Како сам кренуо, неко би, можда, могао помислити да се кандидујем за самозваног Марићевог биографа, а то не би могао да буде ни Владо Дедијер, његов (а и мој) пријатељ, који се иначе горко кајао што је, по партијском задатку, својевремено, морао да пише Брозову лажну биографију. Биограф колеги Марићу једино би могао да буде он сам, а биографија би тешко могла да стане и у 12 томово, колико, рецимо, износе „Сабрана дела“ Владике Николаја ( да ми Свети опрости на неприличном поређењу).
Пишем, иначе, овај текст, не да би био панегирик мом уваженом еснафском колеги, већ због предлога кога ћу, мимо новинарских правила, учинити на крају колумне.
Ово ми је, међутим, јединствена и ријетка прилика да колеги Марићу, као „јавној личности“, по праву старијега, упутим и неколико критичких сугестија. Миломир Марић бира, по неком чудном критеријуму, у свом Јутарњем програму неке „аналитичке“ папагаје, при чему међу њих залута и нека интелектуална врана. И пушта их да булазне нека удворничка блебетања по диктату актуелеј власти. Да би, у ређим приликама, кад у емисији има зналце из разних области, њима саопштио шта мисли о тематици због којих их је и позвао. Једном приликом узео сам штоперицу (која ми је и данас при руци као некад врхунском атлетичару) . Видио сам да је Марић своје саговорнике, у причи знатно надмашио!( У „Ћирилици је, хвала Богу, нешто друкчија прича. )
Све у свему, колега Марићу, код вођења програма, покушај да се угледаш на своју сарадницу Јовану, која води емисије „После ручка“…
Мислим, иначе, да би најгледаније емисије биле оне у којима ти (да се послужим твојим протоколарним маниром, у складу са Бонтоном постављаш питања и дајеш одговоре. Пробај, видјећеш!
Најзад, да поставим питање , због кога исписујем ове редове. Колега Миломире Марићу, пошто знам да си био пријатељ са Милом, као и ја, много прије тебе, шта се дешавало у париском хотелу „Риц“ 2012. године?
Оно што је мени остало у сјећању, јесте да је на тој историјској вечери било једно шареколико друштво. Уз мог (бившег) и твог садашњег пријатеља Мила Ђукановића, ту је био и Цане Суботић, врхунски шверцер цигарета, заједно са Милом,
Оно што би ме посебно занимало, јесте – ко је још био на вечери у „Рицу“, поред двојице челника СНСа, односно, поред француских домаћина, кад су у питању западне обавјештајне службе.
О томе не знамо готово – ништа! А присутни грађанин, Миломир Марић, могао би много тога да нам каже. Почев од тога како се нашао у овом чудном друштву, па до тога о чему се тамо разговарало и какви су били закључци тамошње дебате. О томе господин Марић, у последњих десет година, није проговорио – ни слова! Било би вријеме да посвједочиш, колега Марићу, шта се у париском хотелу „Риц“ дешавало и шта је договорено прије 10 године .Вријеме је, ако у њему има ишта српско, о томе бар нешто да каже!
Било би нам много лакше да из садашње перспективе судимо о понашању актуелног српског руководства!
Знам само да је након тога Т. Николић, за кога сам и сам гласао, као за ортодосног Шумадинца, постао предсјеник, коме су из Брисела честитали побједу неколико сати прије завршеткја гласања!
Мало ми је да кажем да ме је срамота и ових негдашњих и ових најновијих тумача „српских интереса“.
Изволите, господо властодршци, у ишчекивању Марићевог исказа, да провјерите расположење српских бирача на референдумима. И око КОСМЕТА, и поводом увођења могућних санкција Руској федерацији!
Резултате унапријед знате. Замолио бих вас, као обичан српски патриота, да се према томе и – равнате!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: