Добросављевић: Морамо бити свјесни да је са причама о суверенитету и демократији готово, сукоб у Украјини је то показао
1 min read
Владимир Добросављевић Фото: РТВ
Политички аналитичар Владимир Добросављевић казао је да су се обије стране у овом сукобу за дужи временски период „ушанчиле“ и да су западни лидери већ најавили да имају потребу диверзификације набавке енергената и да је то нешто од чега неће одустати, али и да Руска федерација, кад је донијела одлуку да ће ући у украјински сукоб, знали су да ће морати да размишљају о алтернативним правцима.
„Причамо о стварима које ће трајати годинама. Није лако направити гасовод ка Индији и Кини. Исто тако Запад не може тако брзо покрити потраживања које су њима потребне. То што то не може ићи брзо не значи да се то неће наставити. Већина најављује да би ова година могла да буде јединствена по томе што би и Русија и Европска унија и САД завршиле годину у рецесији.“, казао је он.
Добросављевић каже да нас чекају драматичне године када се нешто овако на овом нивоу дешава, никад се не рјешава на економском плану.
„Имамо свијет који се трансформише пред нашим очима. Када се врши овакав редизајн, сви напуштају старе начине размишљања. Иако се морамо држати одређених начела, ако рационално размишљамо, морамо бити свјесни – готово је са међународним јавним правом, готово је са причама о суверенитету, демократији, слободном тржишту, права приватне својине… Овај сукоб је то показао. Србија јесте мала и мора да се позива на начела по питању Косова. Ми нисмо империја. Нико неће имати самилости према нама, што не значи да ми треба да дигнемо руке“, казао је он.
Добросављевић каже да Србија мора да се бори за њене интересе, јер неће нико то за нас урадити.
„Ми смо протеклих година успјели да реафирмишемо наше интересе у региону, а наши интереси су овдје не само због наших сународника, већ нам је најважније да сачувамо наш утицај. Ипак, ако желимо да водимо адекватну спољну регионалну политику морамо пратити и ону светску. Морамо бити свјесни да ми више нисмо СФРЈ, држава која је била на граници додира између некадашњих блокова, која је могла да буде комунистичка а да потписује споразуме са чланицама НАТО-а, Грчком и Турском“, казао је он.
Добросављевић наглашава да је то разграничење свјетских блокова 600 км далеко од Србије и да САД, Француска и Њемачка желе овдје да имају своје интересе, што Србија мора прихватити као реалност и да то искористи.
„Наша позиција није ни мало једноставна. Не требамо ни заборавити да смо ми уз Њемачку земља са највише сусједа а сви сусједи су у НАТО пакту, а они који нису имају НАТО базе. Разлог зашто ми држимо дистанцу према НАТО пакту је 1999-та година. Ипак све оно што се дешава у последњих 30 година ствара јасну слику о нашој позицији. Ми у овом тренутку не можемо бити Куба 1961. нити Каљинград. Морамо функционисати на начин како можемо“, казао је он.
Извор: Борба


Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


1. Дана 23. новембар 1959, у једном говору у Стразбуру, де Гол је објавио своју визију Европе: Да, то је Европа, од Атлантика до Урала, то је Европа, то је цела Европа, то ће одредити судбину света.
Његов израз, „Европа, од Атлантика до Урала”, је често цитиран током историје европских интеграција.
Али та Де Голова визија је у контрасту са атлантизмом САД!
2. С друге стране у сличном дужем периоду шта је урадила Русија и пре ње СССР. Развијена је мрежа нафтовода и гасовода према Европи и прилично су развијани и други облици сарадње. Сарадња уз обострани интерес гарантовала би мир континенту Европа.
3. Атлантистима поготово из САД не одговара такав развој у ком Западна Европа све више је партнер Русији, а као што видимо у новијем времену не дозвољавају ни повезивање Европе са Кином.
Раде следеће: Ратови кидају све, ако хоћеш да прекинеш сарадњу на неком подручју онда пустиш ратове. Рат у Украјини је добар повод да буде укинута и досадашња и будућа сарадња Европе са Русијом.
Рат у Украјини се могао избећи на основу примене Минских споразума. Али Кијев је послушник Вашингтона и ишао је искључиво ка војном ратном решењу.
Европљани су се показали невиђено глупи, јер кад бране Украјину они бране великог давитеља и уништитеља њихове економије. И не само то него том њиховом уништитељу да буде што ефикаснији помажу још и са оружјем.