Добросављевић за ИН4С: Нико за Цетиње и Стару Црну Гору није учинио више од владара Александра Карађорђевића
Владимир Добросављевић
„Подржавам иницијативу о обнови, повратку и постављању споменика краљу Александру, првом ујединитељу на Цетињу и мислим да је то у ширем смислу веома значајно. Било би добро да Цетиње постане једна врста живог споменика“, рекао је за ИН4С портал Владимир Добросављевић, политички консултант.
Добросављевић додаје да би то требала да буде акција обнављања културних споменика престонице Цетиње и подсећа „Године 1933. на Цетињу је изгласано да се уступи део земљишта на Тргу на коме би споменик требао да се постави. Споменик краљу Александру Карађорђевићу је био постављен на Цетињу далеке 1937. године, док су га окупатори 1941. су га италијански окупатори срушили, негде одмах по самој окупацији Црне Горе„.
Владимир Добросављевић налази рационална објашњења у смислу обнављања културне традиције престонице, те додаје да „Иницијатива подизање споменика краљу Александру Карађорђевићу има моју потпуну подршку„.
„Подсетимо, краљ Александар јесте рођен у Цетињу, потомак је и унук Николе Петровића. Нико за Цетиње и за стару Црну Гору није више учинио у модернизацији и изградњи, као владар, као што је то урадио Александар Карађорђевић. Сви разлози указују да је ово Иницијатива од великог културног значаја“, каже савјетник два значајна српска политичара – Ивана Стоилковића, представника српског народа у парламенту Сјеверне Македоније и српског представника у црногорском парламенту, Андрије Мандића.
Добросављевић додаје да су Цетињани и Цетиње, као сама Престоница, представљени као изузетно подручје које је сензибилизовано за укус Ивана Мештровића, великог вајара који је подигао споменик краљу Александру на Цетињу и Маузолеј на Цетињу.
„Једна од неостварених жеља Ивана Мештровића јесте била и подизање Видовданског Храма на Цетињу, која би такође могла да се релизује на Цетињу. Макета Храма постоји у музеју у Крушевцу. Његова жеља је била да се он постави на Газиместану, али пошто ситуација није таква, а Цетиње се показало као културна средина која има склоности ка Мештровићевом ауторском раду, било би добро да се Видовдански Храм изгради сада на Цетињу„, закључује Добросављевић за ИН4С.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
BraCkoj.
Europskoj.
Nadasve superiornoj…
U bežanijj nenadmašnoj, Junačkoj…
POMOGO MU APIS TJ. OCU NJEGOVOM A I NJEMU PROTIV DJORDJA A ON GA UBI PREKO PERE ZIVKOVICA KOGA APIS SPASIO KAD STEPA HTEO KOD JEDRENA DA GA STRELJA PO ZAKONU JER … SVI ZNATE NASTRANOSTI KOJIM IZLAGO VOJSKU I OFICIRE. DJORDJE MU PRESTO USTUPIO A ON NORMALNOG I ZDRAVOG SVEDOCI NALAZI NEMACA KOMUNISTA MIKE ALASA U LUDNICU GA STAVIO DEDA GA NA CETINJE DOVEO MAJKA MU CETINJANKA A ON IH PROTERO UNUKE NIKOLINE KAO SLUCAJNO IZGUBIO OD BOLESTI SKORO SVE PREKO ANDREJKE VOJVODU MISICA POSLE SVADJE U BOLNICU I SMRT PUTNIK BOJOVIC UCITELJ DECE SRBSKO IME ZAMENIO DRUGIM GRADIO PAGANSKE MAUZOLEJE …
Контранаслов би био:
Нико за Цетиње и данашњу Црну Гору није учинио више од владара Јосипа Броза Тита
У разликама шта је који владар донео данашњој Црној (Монтепркну) крије се одговор зашто се данас не прихвата подизање-обнављање споменика Александру Карађорђевићу на Цетињу.
Ипак је краљ Александар био ујединитељ и због тога је аутоматски ван конкуренције код Милаша, лажикомита али и код свих присталица црногорске независности.
… Aleksandar Karadjordjevic, nikad „kralj“ Aco je jako kontaverzna licnost u istoriji, Srba, Srbije pa CG … one od njegove politike skoro da nisu imale koristi, ma samo stete,… u potpunosti je ponistio rezultate borbe Srba za oslobodjenje, samostalnost u zadnjih sto godina (od Pvog srbskog ustanka), … da je to tako videlo se jos ’41 a ne danas, da kako, … umesto da brani srbske interese upustio se u jako preurnjenu i dubioznu avanturu, zvana Jugoslavija, … Srbija i CG su imale (mislim da i danas vaze) cvrste Ugovore sa silama pobednicama u I svetskom ratu (mislim da se jednan zove Londonski), … koji su im garantovali teritorije od Draca do Splita, ukljucujuci i Bosnu, … zasto se on odlucio da pravi Jugoslaviju to je drugi (opsirno) problem, .. posebno je veliku stetu naneo Srbiji i CG sto nije jasno definisao njihove teritorije pre stvaranja Kraljevine SHS, … Cetinje (kao grad) je imalo dosta koristi od njegove politike, izgradjna Banskih dvora i druge gradjevine, inftastruktua, … prema tome mozda nije sporana obnova njegovog spomenika, … posebno izgradnja Vidovdanskog hrama, medjutim, njega treba da grade svi Srbi, proporcionalno, … aj’ zdravo, …
Лондонски Уговор је прављен са Италијом и рачунало се на Србију. После Ватиканско-илуминтске револуције у Русији, створен је један други план са тзв. Југословенским одбором за стварање Југославије, без Србије и Ц. Горе. (Види: Мајску декларацију или ако ти је милије: Свибањску декларацију, тамо ћеш наћи и Радићев говор). Енглези нису имали намеру да униште Хабзбурге, него су планирали где би језгро нове државе било Германско, а фасада Словенска. То они чине и данас јер им је потребна пешадија против Русије.
… mozda nisam dobro nave naziv ovog ugovora ali sustina onoga sto sam komentariso je sigurno tacna, … ova pitanja (I svetski rat i Srbija) je najbolje obradio dr. Paroski Milan, … u knjigama su citirani (komplet) ova dva Ugovora, … dosta davno sam citao njegovu knjigu, ima i drugih autora, svi se slazu, … sto je sporno sto je Ugovor sa Italijom, garant su tadasnje, sadasnje sile, … e da, AustroUgarska, ona je u sustini bila slovenska drzava, kakvi crni madjari, ugri … sve je to izmisljotina BeckoBerliske istoriske skole, pohod „nemaca“ na istok, Balkan, … mozda najbolji komentar kolko AustroUgugarska bila njemacka drzava je dao Adolv Hitler, Maj Kanf, … naravno da nije on pisao tu knjgu (neki katolicki profa), no ona ima svoje kvalitete, … aj’ zdravo,
… e da, sva germanska „castva“ su po sistemu „rex Germanorum populos Sklavorum“ ili Njemacko ktaljestvo (kraljevi) narod slovenski /srbski, … dobru knjigu 1.200 stranica , masa dokumenata, nikad obljavljenih (ovaj naziv, orginal kako se predstavljala ta drzava, „Karlo Veliki V“, pjati) … napisao neki nas „amerikanc“ (bio profesor na Santa Barbari) treca generacija cmicanin, mislim da se preziva Vukicevic, po secanju, … aj’ zdravo, …
Доста нам је Мештровића за цио живот. Хвала Богу па није реализован тај пројекат храма масонерије.
Ауууии! Опет масони. Где по теби живе масони у васиони? Добри сте ви масонолози. Ето шта да се ради саучетвовсли су у убиству Распућина. Последњи хитац у овог монструма испалио је британски шеф безбедносног оделења амбасаде у Петрограду. Као полицајац био је члан трећег односно највишег степена масонског. За то посоје поуздани форензички докази. Је ли вама масонолозима заиста толико жао Распућина? У истину он је за вас био геније, успео је да заведе царицу, која је била британска принцеза, због тога су и Лсјмани морали да учествују у његовој ликвидацији, јер је све изгледало да ће се претворити у озбиљан скандал. Где су теби докази за ово што си написао. Ти бре ћеш почети да нас убеђујеш да је и Плашљиви Назар заиста био цар а Барон Минхаузен историјска личност.
Трумбићу, у предвечерје референдума у Ц. Гори, у снована је МАСОНСКА ЛОЖА У Ц. ГОРИ, и понела је име(без имало стида њених оснивача) Луча Микрокозма, пре ње су биле основане још ДВЕ..
И шта ти то смета? Могла је да носи име и Лажни Цар Шћепан. Свак има право где ће и са киме ће да дели свој положај. А да ли ти знаш да је Кнајт оф Колумбос три пота већи од масонског клуба, с тим што у њега не могу да се члане они који нису Римокатолици, а програм им је исти. И занш ли да у последњих тридесет година масонске ложе прилично су ослабие у чланству. Ја рецимо немам намеру да се код њих чланим, иако би ми за пословност доста одговарали, јер право буди речено не могу да разносим божићне и торте и продајем их како би сакупљао прилог за школе и болнице. Имам преча посла да радим у животу.
Postoje ozbiljne indicije da je Njegoš bio mason…
То зато што ти не поседујеш квалитете и интелект једног Његоша па и тебе да приме у масоне.
… Nije valjda da se nijesmo pomirili!?
Đe mi je drugi komentar?
I što mu fali, koji dio nije u skladu sa uređivackom politikom? … Jdnom najbolji, pa ćete opet.
Ne žulja vas valjda multi-praktik?
Sve i da je bijeli medved …
Поштено,ионако је био Црногорац,а тако су га, ваљда, и звали од милоште,а не Шумадинац!
А ми већ имамо Карађорђа и Краља Петра I !
Поздрав Цетињу из Тополе!
П.С.Можда се покрене братимљење Цетиња и Тополе?!
Neslužbeno su zbratimljeni Cetinje i Dedinje samo što to ovi prvi nikada priznati neće. Bratimljenje Cetinja i Topole je nemoguće iz prostog razloga što Topola ne nudi privilegije, vlast, nepotizam, kumovsko- rođačke i plemenska veze i svašta nešto kao što to nudi Dedinje.
Hahhahahah.
Za spomenik, ili protiv njega …
Ne zanosite se, redakcijo!
Ne spavajte na lovorikama!
Tačno je, uspjeli ste da podjelite na ovom krucijalnom pitanju crnogorske Srbe! To svak može! Nikakav je poduhvat … Na bilo kom pitanju podjeliti, biće oduvijek, sa sobom razdeljenog čovjeka. Srbina.
A da je inicijativa dobra, sumnje nema, genijalna!
… Da konačno podignemo spomenik sveopštoj srpskoj propasti na propalom Cetinju koje je samo kulisa! Da valjano usložmo, složimo kocke naše propasti … Zadnja nam je ura!
Pošljedna nam je šansa da se postvarimo u laganom nestajanju … Da sebi podignemo spomenik dok smo još ovo malo živi.
Da se poslije smrti ne kajemo.
Spomenik njemu, a nama …
Spomenik naš nasušni.
Hoću li ga dočekati, pa da jednom serbez putujem.
Miran.
Sa spomenikom njemu, koji je spomenik i svima nama.
Živima, a mrtvima.
Spomenik!!!
Можеш ли ти да нађеш бољу травку за јутарњи чај да ти врати памет? Престани да жваћеш лишће коке као Марио Бургоглио приликом посете Боливији. Па се неко поспрдавсше: „У име господа Бога да ли је папа во или коза?“ Пази добро кока садржи до 8% кокаина. Теби су већ делимично оштећене периферне ћелије на мозгу. А како видим добрим делом ти је мозак испуњен сурутком. То тек не ваља. Сурутка садржи малу количину глукозе, остало су јаке киселине лакто карактера. Већ су почеле последице па много вриштиш.
U nedostatku činjenica prostaci kao ti koriste uvrede. Vjerujem da si toliko zaslijepljen pa ti se vidi ludara na čelu.
Jednom si i mene uvrijedio no ja tebe vrijeđati neću jer se držim Kantove da čoek odgovara na uvrede na taj način ko mu te uvrede nanosi. Npr. ako mene ujede ker ja neću ujesti kera, kada mene ritne konj ja neću ritnuti konja. Isti je slučaj i su tobom. Na jednom drugom portalu ( sjećaš se ti njega dobro Grebiću) a kada sam spominjao da je regentov sin bio punoljetan ’43. ( ima 20 god., a ja sam poznavao momke u ratu koji su ginuli sa nepunih osamnaest) i postavljajuć ti pitanje zašto se nije vratio među svoj narod no se ženio i bančio po Londonu dok je Jasenovac radio punom parom. Pa ti spominja’ kako sam kao mladić u ratu dva puta ranjavan, gledao oca u oči kako umire bez desne ruke i pola noge od granate….. ti si postavio pitanje, citiram: A zašto i ti nisi poginuo ? Da si pravi Srbin i ti bi dao svoj život. Pa nadovezao da je regentovog sina da misli a moje da ginem. Pamtim ja to dobro ostarjeli Grebiću, ne iz zlobe no iz tvojih karakterni crta, iz tvoje bezdušnosti.
Znaj: veteran sam VRS, a pripadnici VRS-a nijesu bili ni četnici ni partizani, nisu bili ni monarhisti ni komunisti, oni su bili Srbi a ne JugoslAveni.
Велиш да нећеш да вређаш а увредама ми узвраћаш? Који си ти лик заиста? Па када си био члан ВРС како онда да не знаш због кога је рат избио? Није пријатељу због краљевине Југославије већ због СФРЈ и њених јајарских граница. Видим какав си ти Србин, да појма о историји Србства немаш. Један племенити свештеник из Крагујевца који је био пореклом Рус, отац, Никола Петромњко, једном сам, нешто мало у његовом присуству негативно рекао.о краљу Александру, а он ме пресече речима:.“Немој тако, он је био изузетна личност. Волео је, и где је год могао, трудио је се да помогне и спасе српски народ.“ Не ти не вређаш а пљујеш по Карађорђевиима?! Срам те те било, знаш ли гњидо ко су за тебе били Карађорђевићи?
Боксер тешке категорија Трифуновић, који је радио за удбу једном приликом док сам кратко живео у Београду, заустави ме на рецепцији хотела. Био сам млад, тек у првој фази највеће школе, оне животне.
– Је ли ти вељу, знаш ли ти ко је био највећи стратег свих времена? – пита он.
– Па мислим Трифке да је то био Наполеон, – одговарам.
– Шта се плашиш, реци слободно није.
– Ја толико знам а ти ми ако боље знаш реци заиста ко је?
– Па рећи ћу ти. Био је то вожд Карађорђе, човек висок два метра, снажан и плећат где се он појави Турке је хватала страва. То признање одао му је и сам Наполеон – заврши своју причу Трифуновић.
Штета што није жив да таквима као ти мало онако боксерски раздрма усијане ћупаре, како би нешто научили. А не да вређате и блтитте личности којима нисте ни до опанка и о којима појма немате.
Веровао сам Трифуновићу али сам хтео да и сам више дознам. Касније када сам ушао у живот пронашао сам због чега је то било тако. Наравно да ти, као како си умислио да си Србин, а ја ти у лице кажем, да ти са Српством немаш ништа, па да си хиљаду пута био војник ВРС, не верујем чак и да си чуо а некамоли да знаш детаље о боју на Мишару. Моји ђедови и прађедови су учествовали у свим ослободилачким ратовима које је Србија водила против Турака, Бугара и Хасбуговаца. Ђедови ми препешачише Албанију, ратујући за краља и отачаство спремни да за те идеале животе положе. Нико из моје фамилије није пристао био за Шлосером. Провери себе колико су твојих за оним дебелим сланинарем залутали? Ти ниси исправљао „грешке“ витешког краља под чијом су командом моји ђедови ратовали. Ратујући у ВРС исправљао си грешке идола своје фамије Аустро-Угардког каплара који је за саучествовање у масакрима над Србима у Мачви добио ћесарска ордења. Иди па њега вређај а не Карађорђевиће. За то најмање права имаш. И докле год ти и такви вређате незнслачки и без икаквог разлога, дотле сви ми који знамо своју рошлост и историју, ми са домаћинским и домаћим васпитањем, дајемо за право да вас чак и феклијама из кнализације називамо. Ви сте исти као и они које је Доналд Трамп победио сличним речником јер ви бољи не разумете и најзначајније не заслужујете.
Наполеон је Карађорђију одао јавно споменуто признање после битке на Мишару речима: „Можда сам бољи стратег од Александра Великог, али сигурно нисам од Црног Ђорђа, који је командант једне сељачке војске. Он је недавно са шест хиљада својих ратника победио свог десетоструког противника чија је армија бројала шесдесет хиљада војника.“
Па ево и појашњења за ову Наполеонову изјаву. Турско командовање у овој битци се највише било ослонило на артиљерију која је десетак пута, ако не и више, била јача од српске. Срби су на располагању имали свега четири топа а Турци ако ме сећање не вара скоро четрдесет. Турском артиљеријом су командовали Наполеонови официри. У одсудном моменту битке, српска коњица бројчано три пута слабија од турске, под командом два свешеника, проте Матеје Ненадовића и попа Луке Лазаревића, је осујетила и запленила турску артиљерију. Овај се феномен десио само једном до тада, и никада више, ни после у историји ратовања. То је био разлог због кога се Наполеон у Бечу горњим речима обратио новинарима.
А шта је урадила ВРС против педест пута слабијег Изетбеговићевог башибозлука? Колико оно година је опседала Сарајево и није успека да га заузме, већ кроз константно артиљеријско бомбардовање једне касабе омогућила да се и онако негативна пропагнада још више појача против српског народа. Видим ја какв си ти војник и Србин, када ниси у стању да разазнаш да су официри који су командовали са ВРС носили исте капе (шапке) на глави од којих једна краси и главу самог витешког краља, на кога се ти и такви слинаве и пљују.
Дакле, Радован Караџић је много више знао од мене. Знао је с ким има посла па се није трудио да их подучава. Војску је одевао униформа краљевине Србије, у нади да ће када дођу прилике за то Србији вратити назад илегално и незаслужено укинуту монархију. Јесте ти пљујеш по српским идеалима, тврдиш да си се борио у ВРС којој је командант био монархистички оријентисана личност (Караџићеви су пријатељи моје пријатељице која је његов колега психијатар и монархиста као и ја па зато мало више о њима него ли ти знам). Када си ти чуо од Радована да се тако изуо наспрам втешког краља као ти? Колико ли си му само био одан? А ја ти рекох ко су моји. Они су били и те како били одани онима за које су ратовали. Одан сам им и ја.
Да би ти могао са неким ко је образован да се упустиш у дискусију на његовом нивоу требало би да научиш много, па зналачки а не са увредма да излазиш и наступаш. Како заслужујеш тако ти се и узвраћа. На јабуку се не калеми глог, јер, се примити неће. Мислиш да нешто знаш а у суштини незнаш ништа. Шта сам ја тебе, у како ти кажеш, предходном коментару увредио? Написао сам ти ко су оснивачи Југославије, ставио ти до знања да је Никола Пашић а не краљ Александар био централна фигура у њеном оснивању, да је краљевина Југославија била краљевина три конституциона народа, и да на њу право су полагали само ти народи. Где ти у њој молим те налазиш на измишљене нације: Босанце, Црногорце, Македонце. Знаш ли ти да су се муслимани у краљевини изјашњавали као Срби исламске вероисповести у више од деведет посто, остали су словили за Турке. На томе је и сам краљ Никола инсистирао па каже: Приликом ослобођења Никшића својим поданицима сам саветовао: „Ви немојте да прогањате и убијате вашу по крви браћу супротне вероисповести, ко зна каква је њих невоља и нужда наћерала да прухвате Мухамеданство у прошлости. Можда ако би сте мало више зашли у њихово порекло у њима би сте нашли и племићке крви.“ А ти после овога тврдиш да краљ Никола није био Југословенски оријентисан? Аферим.
Слушај ме добро, водим преписку са људима из тима Доналда Трампа, а понекада се и његов син умеша. Још ме не познајеш добро. Умем и гори него ли сам Трамп да будем. За господу господство, а за марву? Она боље не уме и не заслужује. (сиц)
Al’ ga se ti nalapr’da da neznaš ni gdje si počeo ni gdje si stao, ne razumiješ ni što si našvrljao.
No jedno mi ne priznade.
Da si do 1991. godine redovno posjećivao kuću cvijeća.
… Nijesi li ti potumbani, nijesi li plemenski vrač, ..bale te travke, avetinjo!
Imaš li što sebi da pripraviš, jadi te znali smotanog, dokurčio si sa svojim baljezgarijama! Erudito …
Ali kako te lajkovi kažu čemu si, samo ti nastavi da šmrkaš, đa’oli je popili! Što ću ti ja!?
… Koliko da ti prijateljski rečem, otkači se jadan, što ti treba da se dvaput blamiraš, od kakve ti koristi!? I ostavi se mozga u priči. Ne svjedoči te …
… Viđu Mlađane, e odgovoriš li mu još jedared imaćeš posla lično sa mnom, ne bio ti u koži!
Vidiš li, jadi ga znali, kako je zavatrilo, vas će izgorjeti ka suho granje, na duši ćeš ga nositi!
I što bi sa onom preporukom I.K.?
Koja se ne odnosi samo na uvredu …
A ovome … Nije njemu lako, ne!
Obidi, ne bilo ti teško.
Junaci preko interneta u stvarnom životu kukavci sinji. Prošle godine je Mlađen sa Kozare ljeta’ 42.god. ( takav sam naziv nosio) jedini ovdje ostavljao i svoj mejl i mjesto prebivališta i puno ime i prezime ( pokušao sam i sada ali ne daju više).
A ovaj starac gore, kojeg znam sa drugi portala kao Grebak Grebić i gdje je uvijek bio predmet ismijavanja: NIJE VRIJEDAN USRANOGA MALJA !
Ama što je tolika muka za spomenik Aleksandru? Gdje gori? Zašto baš sad kad nam treba mir i stabilnost? Što da čačkamo i da ih homogenizujemo? Jesmo li to sve riješili pa daj sad da se bavimo spomenikom? Meni ovo nije jasno. Na stranu što su Srbi u CG većinom protiv toga da se diže spomenik Jugoslovenu i začetniku svih muka koje nas zbog jugoslovenstva snađoše. Regent sa vizijom utopije koji je skupo koštala injegov narod a i njega samog na kraju.
A što se tiče gospodina savjetnika, koliko je mudar, dobro je ovaj što ga savetuje i ovakav kakav jeste.
Величањем краља Александра провоцирају се и Срби… Ако играш за Хрватску-не играш за Србију; ако се заговара и гради југословенство- не заговара се и не гради српство. Дакле,свако величање Југословена и југословенства руши и разграђује српство. Не можемо бити и Југословени и Срби,и католици и православци,и црни и бијели.
Вратити се српским корјенима !
Niko ni ne poredi kralja Aleksandra sa Sv. Savom.
Hajde da ga uporedimo sa Titom koji je od 1943 do 1980 bio na čelu važnih državničkih funkcija što je oko 47 godina, značajno duže nego Aleksandrova vladavina. Broz je tako puno učinio za Hrvatsku plus ostavio je iza sebe Ustav iz 1974 koji će biti odlična podloga za raspad Jugoslavije. Dakle i on je razjedinitelj.
Onaj spomenik u Podgorici podignut 19. decembra 1918 Brozu razjedinitelju rodjenom u dalekom Kumrovcu to može, a istorijskoj ličnosti poreklom iz Crne Gore i Cetinjanu Aleksandru da ne može biti ni spomenik na Cetinju??? Broz je učinio za stasavanje crnogorstva, a Aleksandar nije radio na tome.
Kod nosioca jugoslovenstva treba razlikovati ujedinitelje i razjedinitelje.
Inače ideja jugoslovenstva razvijana je kroz 19 vek, da bi se i u državnoj formi ostvarila početkom 20 veka. Unutrašnje i naročito one spoljne razloge zašto ta ideja ima katastrofalan kraj po srpski narod treba pažljivije analizirati.
Neobično je i kobno je po nas što se preterano vezujemo za ličnost koja vlada. Da nam je zemlja po snazi, veličini i medjunarodnom značaju kao Amerika, ili V. Britanija, ili kao Kina, Indija, itd. pa još i da razumem. Stalno odbacujemo uticaje velikih evropskih i svetskih sila kao da oni ne postoje i kao da ih je lako odbaciti. E pravimo se nekako blesavi kao da samo mi postojimo na ovom svetu.
Слушај бре ти и такви. Краљ Александар је био краљ,
а не Александар неваспитсна глупачо. Школованн и образован човек, светска личност. За њега професор доктор Ладислав Бевц каже да је он био најобразованији човек Европе онога времена. Како те није срамота да једну шлосерчину на кога су комунисти ксчили маршалске еполете, који један говор није знао да одржи, а Милош Минић каже да ни војне карте никада није научио да чита, поредиш са човеком који је завршио једну од најбољих војних академија у свету онога времена? Када споменух Бевца. Овај човек који је написао много научних радова из области инжињеринга, спасао се на крају рата бегством у Италију. Ево шта он у својој књизи Ослободилачке Снаге Борба за Југославију у Другом Светском Рату у истој књизи бележи: „Тако је један коњокрадица пре рата, постао комунистички пуковник одмах иза рата. (Вероватно се ово односи на Станета Доланца)… Моја жена је остала у Љубљани тај коњокрадица је наредио да се изврши претрес моје куће. На челу одреда који је дошао, био је неки мајор по чину. На зиду у дневној соби је била слика краља Александра. Интересантно нису је скинули и уклонили. Када су напуштали кућу мајор је застао док су сви нису изашли, пришао зиду где је стајала слика поклонио се и окренуо према супрузи. Златан човек, да га идиоти нису погубили све би данас другачије било. Мислите ли ви ниткови и никоговићи да сте бољи од нобеловаца, доктора наука, и других угледних и високих личности који су знали и знају да цене велике личности и њихова дале, да вас неко зарезује за нешто?
‘Ajde Grebak Grebiću smiri se i ne napadaj ženu. Bolje za tebe jer će ti pući ta ludara na čelu i eto zla.
… Kako će da se vrate svojim korjenima Srbi, troimemeni oni, odonda oni, Srbi ovi, Srbi oni, da bi svi pocrkali, šareni mi, u toje zaodeveni!? Pa, evo im i ti priječiš!
Našijema Srbima katolicima i muhamedancima!
Kako ovi drugi nose gene plemenitaških Srba sa Kosova, male i velike vlastele koja je otud utekla i našla svoj novi dom preko Drine u Bosni i Hercegovini: prvi oni što primiše tuđu vjeru, vlasteočići kosovski, rašanski!
Ne znam, znam kakvog su, kakvo jedino i mogu biti raspoloženja danas poslije onoga đavolja preduzeća istoga takvog regenta sa masonskim simulakrumom troroge, Srbima protivne Kraljevine SHS bez Srbije! I bez srpske Sparte, bez najsrpskije Crne Gore, naopako! … Nijesmo li im se smučili braća pravoslavna kada smo ih s kraja Velikog rata ustavili, taman su bili kročili u sebe bivše, u jopet Srbe, iskoračili, isprednjačili iz vjekovnog identitetskog interegnuma! I kad su ponislili da im je svanulo, da ih je dobri Bog i njih pogledao, pa su potrčali u zagrljaj pravoslavnoj braći, na zid su nalećeli: Niko ne može nazad u Srbina ako se ne povrne u vjeru prađedovsku, pravoslažnu !??? … Pa smo im još i Kraljevinom Slovenaca i Hrvata rekli da za njih mjesta nema … U Srbe nema koji ni svoju srpsku zemlju nemaju, kamoli! Još su nam trebali i ti Srbi katolici, muhamedanci, nesrećnici! Imali smo mi pametnija posla: da okončamo kosovsku priču jednom i zauvijek! Da se oslobodimo sebe … Pa su nam još trebali i katolici srpski, muhamedanci, koji, zaboga, još i nijesu pravoslavni!
… Malo nam nas samih, dovoljno nas za propast!
Ne mogu da prežalim kako lude glave onda Srbi proćerdaše ljude i zemlje: srpske ljude i srpske zemlje!???????? … Neka im je Bogom prosto!
Molićemo ih jednog dana … okašnjeloga! Zalud, kako sve ima svoje vrijeme! E, to smo mi Srbi, gubitnici svog vremena: koje u ljude, ako su ljudi, prihodi samo jednom i nikad više!
… Diž’ se Nikola bane, srpska diko, diž’ se ne dizao se majci! Još jedared da nam ujasniš manitijem Srbima kako ti ono udesi srpsku Spratu troimenih Srba, kojima je svakom od njih bila milost i čast da su carski Srbi, ljuti oni kosovski osvjetnici: Srbi, pravoslavni, katolici i muhamedanci, brat je mio ma koje vjere bio! … Jadni kralju, nesrećniče, prometejski podvižniku, što izdade sebe s kraja, mučeniče!?
Ustani samo još jedared da nas priumiš pravoslavne, makar se ovi nikad ne vrtali, ka’ što i neće, makar da ka’ ljudi živimo sa Istinom o sebi!
Žalosni kralju … Đede bez unuka: jednako u vas svekolike polze i koristi za svoj rod, štete nemerljive, u jedan mah, sudbo kleta!
Da nam je makar istine, pa da smirimo. I da čekamo …
Da nam se dobri Bog smiluje Srbima, koji smo njegova voljena đeca, manita …
Hoće. Jednom hoće. Mora!
Nije on Bog samo radosnom onom čovjeku … Valjda je onome tužnome, jednako i njemu Otac? I Srbima …
Апсолутно подржавам иницијативу за подизање споменика краљу Александру , јер је радио на уједињењу свих Српских земаља, да ли је краљ имао грешака ,јесте то нико не спори , али се борио за јединство ,за српство , једино му замјерам што је уједињење било са нашим вјековним непријатељима Хрватима муслиманима и Албанцима , јер су они наши доказани непријатељи и мрзитељи православља, што се осталог тиче апсолутно подржавам подизање споменика краљу Александру, јер је он био аутор капеле највећег српског сина и просветитеља Његоша , и ту капелу кад тад морамо вратити да би дошло до помирења и благостања !!!!
Потпуно истинит податак.
Protjerao Nikolu Petrovića koji je bio Srbin a on Jugosloven. Srpstvo se trebalo ujediniti oko dinastije Petrovića ( koji su bili Srbi ma što ovi novo- istoričari izmišljali) a regent je bio Jugosloven, tako se izjašnjavao poslje kopanja grobnice srpskomu narodu. Propustio priliku ( odbivši Londonski ugovor 21. i 23.8 1915. god.) zarad zajednice sa dušmanima a u kojoj su Srbi činili manje od 50%. Ponavljam, srpstvo se pod jednim krovom gdje bi živjelo 75% Srba ( Londonski ugovor jest oduzimao istok Mekedonije) ali je nudio cijelu BiH, izlaz na more do rijeke Cetine, Slavoniju, Vojvodinu, Boku- Kotorsku) pod kraljem Nikolom.
Prošlo je puno vremena od tada ( 103 godine) mnoštvo se čudesa izdogađalo od onomad, prilika je propuštena a đava je odnio šalu i povratka na staro više neće biti.
Usadio je klicu jugoslovenstva među Srbe ( od koje i danas patimo) od 1.12.1918. pokrenuo niz uzročno- posljedičnih veza ( svaka druga gora pogibelj od one prve) čije uzroke osjećamo i dan- danas. A tek kako je postupao sa invalidima rata ? Davao im besplatne kartice kako bi mogli prositi. Srpske vojvode smijenjivao a oficire Austro- Ugarske vojske Hrvate i ostale rehabilitovao i davao im čin više.
Mlađene, sve mi to znamo i sve je to tacno sto si naveo. Ipak, vrijeme je bilo drugacije. Aleksandar je bio dobar kralj, veliki kralj, kralj ujedinitelj…Jugoslovenstvo je velika ideja! E sad posebna je prica sto su nasa „braća“ obicna g’vna od kojih se ne pravi pita i sto su izdali i Aleksandra i nas i sto su uspjeli da nam u samo jednom vijeku zazdiju tri puta noz u ledja. To je posebna prica koja ce tek doci na naplatu.Platice to oni nama! Ipak Jugoslavija je na ovim prostorima ostala upamcena kao najuredjenija drzava u istoriji. Uvijek ce buditi nostalgiju kod svih, a ne samo kod Srba.
Ne znam oće li mi pustiti komentar, jer mi prošli po ovom što ću napisati nisu pustili a to je samo jedan primjer ima ih mnoštvo. Inače, ja nisam iz Crne Gore ja sam iz Republike Srpske.
Slavko Kvaternik !
Za vrijeme ww1 komandant Vražije divizije ( sastavljene isključivo od Hrvata) koja čini čudesa po Mačvi ravna ustaškim. Što no reče Danko Popović u “ Knjigi o Milutinu“, najgore su Švabe koji pričaju naši. Regent ( nije bio kralj jer nikada nije bio krunisan) smijenjuje junaka Živojina Mišića ( savjetovao mu da na vrijeme amputira Hrvate, dok nije kasno) a Slavka Kvaternika aktivira i daje mu čin više.
Dolazi proljeće ’41. godine. Kvaternik se stavlja u službu ustaškog pokreta. Okrug Bihać, glavni je krivac za stradanje 12- 15 ooo srpski civila u logru Garavice kod Bihaća, glavni je krivac za pokolje 4-5ooo Srba oko Sanskog Mosta ranog avgusta iste godine. Preživjela samo djevojčica Zora Skiba koja je bila živi svjedok tih tragičnih događaja.
Toliko o vizionarstvu regenta.
Što se tiče Jugoslavije. Jugoslavija i jedna i druga su progutale više srpski života i prognale više Srba sa njihovih vjekovnih ognjišta negoli Turci za 300-400 god. vladavine.
E, sada da vidim oćete li mi pustiti komentar.
Kad god je Rusija slaba pa još kad je napadnuta ubrzo, ili čak pre toga biće napadnut srpski narod na Balkanu. To je tako već 250 godina unazad. Da ne bi jedino pripadnici austrougarske monarhije ginuli na brdovitom Balkanu organizovali su Zagreb da bude opozit celokupnom pravoslavnom stanovništvu. Na to dodaj i ko je napravio etnički pojam Bošnjaci.
Povodom konkretnih slučajeva zverstva nad srpskim narodom koje navodiš da nije postojala Jugoslavija Hrvatska bi recimo imala povod za napad u zaštiti svojih Hrvata u BIH.
Iznad svega je potreba da Balkansko poluostrvo jednom konačno bude pod kontrolom zapadnih sila. Tako smo postali najstradalniji narod u Evropi.
Aleksandar Karađorđević nije planirao onakvu Jugoslaviju. Postojao je plan da nakon okončanja prvog svetskog rata kad bi i Rusija i Srbija bile medju pobednicama da se obavi venčanje izmedju Aleksandra i velike knjeginje Tatjane Romanove. Medjutim dogodila se revolucija u Rusiji. Inače Aleksandar i Tatjana su bili u kontaktu sve do mučkog ubistva ruske carske porodice 17. jula 1918. godine u Jekaterinburgu. Na vest o ubistvu carske porodice i smrti svoje buduće supruge i srpske kraljice, regent Aleksandar je u Solunu doživeo pravi nervni slom.
Od tada buduća Jugoslavija je pod jakim uticajem zapadnih sila.
Jugoslavija i SSR će obnoviti diplomatske odnose tek pred drugi svetski rat.
Da se konačno razumemo – regent Aleksandar kakav god da je bio godine 1914 i 1915 nije bio pripadnik 42 Vražje divizije.
Najpoznatije i najslavnije ime među Južnim Slovenima,koji će jurišati preko Drine na Srbiju, svakako je bio Josip Broz Tito. Bio je pripadnik 10. čete 25. pukovnije čuvene 42. – Vražje divizije. Iz ratnog dnevniku njegove jedinice, ali i po poverljivim biografskim podacima koji se o njemu čuvaju u Moskvi, u ovom ratu Broz je imao sve zapaženiju ulogu. Iz tog dnevnika, 42. domobranske, Vražje divizije, od avgusta 1914. godine vidi se da je prokrstario je sva glavna poprišta ratnih okršaja u zapadnoj Srbiji – od LJubovije, Malog Zvornika i Loznice do Krupnja, Bele Crkve, Stolica, Tekeriša, Valjeva, Mionice, LJiga i Lajkovca. Učestvovao je u borbama na Drini, Gučevu i Mačkovom kamenu, u velikim bitkama na Ceru i Kolubari. U ratni izveštaji, i sa srpske i sa austrijske strane, govore da je njegova divizija odigrala važnu ulogu i u opsadi Beograda i okršajima kod Umke, Ostružnice, Banovog brda, Senjaka, Ade Ciganlije i Bežanijske kose.
Broz je, krajem 1912. godine, regrutovan u tehničku službu bečkog Arsenala, centralnu armijsku grupaciju Austrougarske monarhije. Savesnim izvršavanjem vojničkih dužnosti već na početku vojnog roka “posebno se ističe” i ta prilježnost ga preporučuje da završi podoficirsku školu. Pero Simić, jedan od najpoznatijih njegovih biografa, tvrdi da je postao najmlađi izviđački vodnik u svom 25. domobranskom puku, a po nekim izvorima i u celoj austrougarskoj vojsci. Paralelno sa pohađanjem podoficirske škole uči i usavršava mačevanje. I ubrzo postaje prvak 25. domobranskog puka. Nešto docnije osvaja drugo mesto na takmičenju najboljih mačevalaca austrougarske vojske. Posebno se istakao u floretu i u bodu. Nagradu mu je uručio lično nadvojvoda Josif-Ferdinand Prvi Habzburški. Bio je opčinjen:
– Ja primam čestitke od nadvojvode! Običan vojnik rukovao se s članom carske porodice! – zabeležio je Simić.
Nagrađen je jednomesečnim odsustvom. Kad se vratio u kasarnu, u leto 1914. godine, morao je na front. Iako Austrija, posle tri ofanzive, nije uspela da ostvari svoj ratni cilj, trpi poraz za porazom, mladi austrougarski narednik iz Zagorja stalno napreduje. Na Srbiju je pošao sa činom kaplara, a iz nje je otišao sa činom starijeg vodnika. Bio je to najviši podoficirski čin u austrijskoj vojsci. Uskoro je postavljen za ordonansa u štabu svoje 42. divizije, dobio uniformu “sa tri širita” i postao štabsfeldvebel.
O tome šta je sve doživeo i preživeo u Srbiji, Broz nije nikad hteo da govori. Ništa nije rekao čak ni svom biografu Vladimiru Dedijeru. “Činjenica je”, izjaviće Dedijer posle njegove smrti, “da je Tito izbegavao da mi govori na pitanja o svom učešću u Prvom svetskom ratu. On pominje kako je bio u 25. domobranskoj pukovniji i onda preskače prvih šest meseci rata i govori o Petrovaradinu…”. U “Novim prilozima za biografiju Josipa Broza Tita”, u drugoj knjizi Dedijer piše da je imao u rukama tri Titova autobiografska teksta – iz 1935, 1945. i 1952. godine, i da samo u jednom od njih, u onom iz 1935, Tito govori o učešću u ratu protiv Srbije, od avgusta do decembra 1914. godine. Kad je hteo, na osnovu prvog autobiografskog teksta iz 1935. godine, da piše o Titovom učešću na srpskom frontu, navodno je dobio direktivu od Milovana Đilasa da to ne čini.
Tvorac avnojevske Jugoslavije “zaboravio” je svoje ratne uspehe u Srbiji, a tu temu su izbegavali i svi njegovi biografi. Preko Dedijera je lansirao priču kako je sa svojim pukom stigao samo “do srpske granice”, čak je tvrdio da je “izbjegao sudbinu da se kao Hrvat i socijalist bori protiv svoje braće i drugova, srpskih radnika i seljaka”.
Pero Simić će u moskovskim arhivama pronaći Titovu poverljivu autobiografiju, koja je pisana u Moskvi, u kojoj, zbog rigorozne provere, nije smeo da prećuti nijedan važan podatak iz svoje prošlosti, potvrdio da je aktivno učestvovao u austrougarskoj kaznenoj ekspediciji na Srbiju. Napisao je da je “početkom avgusta 1914. otišao na srpski front kao vodnik” i da je na tom frontu, a ne “na srpskoj granici”, ratovao “do drugog odstupanja austrijske vojske“.
To je istoričaru Venceslavu Glišiću potvrdio i organizacioni sekretar CK KPJ Aleksandar Ranković. To će potvrditi i Rankovićeva supruga Slavka u intervjuu u “Večernjim novostima” krajem prošlog veka:
– U jesen 1941, kada je stigao na slobodnu teritoriju, u zapadnu Srbiju, Tito je, na iznenađenje svojih srpskih pratilaca, demonstrirao izuzetno poznavanje svih kota, staza i bogaza ovog kraja. Začuđen njegovim snalaženjem, Ranković ga je pitao kako tako dobro poznaje ovaj ovaj deo Srbije. Tito mu je odgovorio: “Pa ja sam ovde ratovao kao austrijski vojnik 1914.” Ranković mu je na to, navodno, odgovorio: “To si sad meni rekao i nikom više. Ako se ovo pročuje, od našeg pokreta neće biti ništa, a najverovatnije ni tebe ni mene!”
U Crnoj Gori znaju ko je bio Tito, znaju kolike su bile mnogobrojne žrtve Srbije i celog srpskog naroda iz prvog i drugog svetskog rata, ali bez obzira na to poštuju Josipa Broza jer im je dao etničko crnogorstvo. Toliko o svesti i moralu naše navodne braće iz Crne Gore.
… Ne prećeruj sestro!
Nije Crna Gora neotkošeno polje bez korova, ma je svaki bolju sreću brao kad je najprvo sebi u dvorište pogledao!
Ako te nijesam pogrešno locirao …
A da si dobra, dobra si jedna Mirjana.
Ima li u Srbiji nesoja a koji nazivano “ Drugosrbijanci“ ?
Ima, i to koliko oćeš.
Dubravka Stojanović je izjavila da su Srbi sami krivi za Jasenovac, da je Blagoje Jovović iz Danilovgrada bio terorista jer je ubio Pavelića. Da ne nabrajam Latinku Perović, Natašu Kandić, Peru Lukovića, Tomislava Markovića i masu drugih čije su poruke prepune mržnje.
Ekvivalent drugosrbijancima u Srbiji su montenegrini u Crnoj Gori.
Ne zaboravljam da nam je Milošević ( kojega su građani Srbije birali) udarao sankcije, čak i telefonske, a kada nam je najteže bilo, onomad kada su regularne brigade iz Hrvatske ( ponavljam: iz Hrvatske) ratovale protiv Muslimana u srednjoj Bosni i okolo Mostara. Ne zaboravljam bandita i razbojnika Arkana, profitera koji je pljačkao i Srbe. Ne zaboravljam izdaju Krajine od strane Miloševića a kojeg su ponavljam: birali građani Srbije. Pad Knina tek negdje u 25 min. na RTS-u. Da smo slušali Miloševića svi bi završili preko Drine, pa dolje na Kosovo a poslje po bijelom svijetu.
Stvari nisu onakve kakve se tebi čine Mirjana. Ima i drugih argumenata, na pretek.
Видиш какав си ти ништавлук. Мој један познаник лекар по струци специјалиста, намерно нећу да му име споменем, његов ђед је био писар код краља Николе. Отац му је био официр гарде између два светска рата. Он и његова мајка ми нису једном рекли, него ко зна колико пута да је краљ Никола горео од жеље да он буде краљ јужних Словена. Не знаш ни одакле си шупаљ а дошао си да нападаш унука од краља Николе. Пришкане, од Цетињске Богословије купи мемоаре краља Николе које је поседујем па их прочитај, па онда дођи да причаш шта је био краљ Никола. Краљ. Никола је на крају испао издајник, што справом тврди Добрило Дедеић, јер oм није хтео да своју војску прикипи и упути је на приморје да се и она пребаци на Крф. На милост и немилост оставио је Јанка Вукотића да га Хабузи робе и муче. А Јанко, братанац краљице Милене је био деведесет пута јача личност у Црној Гори него Никола Петровић. Провериде шта су Николини синови били у стварности и колико су чобаница силовали у околини Цетиња? Зато на крају рата Јанко је био изричито против да се Никола са синовима врати назад у земљу. Те да Јанка није било фамилија би дошла назад. Настави да звечиш јер, наш народ не каже узалуд да канта једино звечи када је шупља. Спремам ти одговор на твоју увреду незналице и прпопслитету. Чешаћеш се где те не сврби гњидо обична.
Buć, buć, buć, buć,…..
Preživjeo sam sve i svašta, prelazio nebrojeno puta linije smrti i zato ti samo jedno mogu reći, onako po Njegošu: E da mi te očima viđeti pa da duša izgub mi namiri. Skvičao bi kao svinja pred klanje.