Додик: БиХ потребна само странцима да одржавају тензије

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да антидејтонска БиХ иде путем распада и не служи ниједном народу ни грађанима у БиХ, већ је потребна само странцима да одржавају тензије.
„Граница постоји, како она граница оверена у Анексу 2 Дејтонског споразума, тако и граница докле нешто може ићи или докле се нешто може трпети, а када се мора рећи – доста. Граница постоји – не само као граница разграничења Републике Српске и Федерације БиХ, него граница постоји и у стрпљењу, толеранцији, у прихватању“, истакао је Додик у ауторском тексту, преноси Срна.
Додик је подсетио да према Анексу 2 Дејтонског споразума није само граница између две државе – Републике Српске и Федерације БиХ од којих је у Дејтону настала „Босна и Херцеговина“.
„То је такозвана ‘држава’ али без одређења шта је по државној структури. Најближа дефиниција те и такве БиХ је да је то ентитет са међународно признатим границама и као таква чланица Уједињених нација. Неодређену „БиХ“ чине Република Српска на 49 одсто територије предратне СР БиХ и муслиманско-хрватска федерација под званичним називом „Федерација БиХ“ на 51 одсто територије. Према дејтонском Уставу БиХ, Република Српска и Федерација БиХ као две државе унутар дејтонског оквира, имају своје законодавне, извршне, и судске органе, своје војске и полиције, своје царине и своје граничне службе, своје порезе и своје финансије из којих финансирају оно минимално и неопходно на нивоу ‘БиХ’ што је прописано Анексом 4 Дејтонског споразума као Уставом БиХ“, казао је он, преноси Спутњик.

Према његовим речима, држава БиХ по Дејтонском споразуму нема ништа, осим онога што јој дозволе и дају два државотворна ентитета.
Дејтонска БиХ има само три органа – Председништво, Уставни суд и Централну банку, са врло ограниченим и тачно побројаним надлежностима, сматра Додик и наводи да све остале ненаведене државне надлежности, функције и органи – припадају двјема државама – Републици Српској и Федерацији БиХ.
Према међународном праву, каже председник РС, народ је носилац суверености и из тога извире и суверенитет држава.
„Декларацијом од 9. јануара 1992. године, заснованој на плебисциту српског народа од 9/10. новембра 1991. године, српски народ у БиХ је основао своју политичку и административну јединицу у тадашњој Социјалистичкој Републици БиХ као једној од административно-политичких јединица тадашње СФРЈ. Кориштено је право на самоопредјељење по тада важећем Уставу СФР Југославије у чијим основним начелима пише: Народи Југославије полазећи од права сваког народа на самоопредјељење, укључујући и право на отцјепљење, на основу своје слободно изражене воље. Дакле, реч је о праву народа, (а не и република у саставу СФРЈ), да користи своје право на самопредељење“, подсетио је Додик.

И бројни акти, како је навео, међународног права регулисали су питање права народа на самоопредјељење, па тако у Повељи Уједињених нација, као најважнијем документу међународног права, пише: „Развијање пријатељских односа међу народима који су засновани на поштовању начела равноправности и права народа на самоопредјељење“.
У два међународна пакта који су постали и саставни део Анекса 4 Дејтонског споразума – Устава БиХ, а то су Међународни пакт о грађанским и политичким правима и Пакт о привредним, социјалним и културним правима из 1966. године, пише:
„Сви народи имају право на самоопредељење. На основу овог права, они слободно одређују свој политички статус и слободно обезбеђују свој економски, социјални и културни развој. Да би постигли своје циљеве, сви народи могу слободно да располажу својим богатствима и својим природним изворима, без штете по обавезе које проистичу из међународне привредне сарадње, засноване на принципу узајамног интереса и међународног права. Један народ не може ни у ком случају да буде лишен својих властитих средстава за живот. Државе чланице овог пакта, укључујући и оне државе које су одговорне за управљање несамосталним територијама и територијама под старатељством, дужне су да помажу остварење права народа на самоопредељење и да поштују ово право сходно одредбама Повеље Уједињених нација“, навео је.
Додик се запитао „како ово звучи у односу на неуставне одлуке Уставног суда БиХ донесене прегласавањем и договором троје страних судија са ОХР-ом, којима се српском народу у Републици Српској као међународно признатом државотворном ентитету српског народа, одузима пољопривредно земљиште, шуме, воде, рудна богатства, одузима право да располаже својим богатствима и својим природним изворима? Звуче противзаконито и неважеће, јер су супротне императивним нормама међународног права и Устава БиХ. Још горе кршење права намера је неизабраног странца, представника Њемачке, а не страна како прописује Анекс 10 Дејтонског споразума, да отме оно што Републици Српској као држави српског народа и свих других који са њим заједно живе, неприкосновено припада“,.
Како је истакао, РС припада по њеном државном статусу потврђеном (а не добијеном) Дејтонским споразумом, на 49 одсто територије БиХ која је настала тек 21. новембра у Дејтону, односно потписивањем Дејтонског споразума 14. децембра 1995. године у Паризу.
Република Српска је по Дејтонском споразуму и његовом Анексу 4 као Уставу БиХ, држава српског народа и свих који заједно са њим живе. То потврђују уставне одредбе по којима се бира српски члан Предсједништва БиХ и пет српских делегата за Дом народа Парламентарне скупштине на нивоу БиХ, навео је Додик.
Државност Српске и српског народа не могу променити ни фалсификоване одлуке Уставног суда БиХ донесене прегласавањем српских и хрватских судија о наводној конститутивности свих на целој територији БиХ. Надлежности које су након рата наметањем, преварама и подвалама отели Републици Српској и дали нивоу БиХ, нису уставне, јер није промењен Устав БиХ. Зато су те бе-ха надлежности привременог карактера, рекао је он.
Према његовим речима, дејтонска БиХ на коју је Република Српска пристала потписујући све анексе међународног уговора, није нам сметња и проблем. Напротив. Дејтонска БиХ омогућава мир, стабилност, развој. Проблем је противправна антидејтонска БиХ створена интервенцијама странаца, високих представника и Уставног суда БиХ која се данас показује као непотребна грешка и која генерише нестабилност.
Таква антидејтонска БиХ потребна је само странцима да одржавају тензије у којима ће они бити важни, одређивати демократски изабраним органима шта требају радити, шта не смеу радити, а све то без икакве одговорности. Та њихова антидејтонска БиХ иде путем распада и не служи ниједном народу ни грађанима у БиХ, рекао је Додик.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: