ИН4С

ИН4С портал

Додик: Неће бити рата, Најављена могућност да Срби и Хрвати затраже излазак из БиХ

1 min read
Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик поручио је да у БиХ неће бити рата, да су то флоскуле којима Бошњаци из Сарајева настоје плашити странце, а најавио је и могућност да Срби и Хрвати затраже излазак из БиХ јер им се оспоравају права загаранована Уставом и Дејтонским споразумом

Додик

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик поручио је да у БиХ неће бити рата, да су то флоскуле којима Бошњаци из Сарајева настоје плашити странце, а најавио је и могућност да Срби и Хрвати затраже излазак из БиХ јер им се оспоравају права загаранована Уставом и Дејтонским споразумом.

Додик је рекао да је погубна варијанта и подвала коју Бошњаци гурају Србима и Хрватима о грађанској држави, јер тога никада на овим просторима није могло да буде.

– Странка Алије и Бакира Изетбеговића заузима се за грађанско уређење. Не разумијем коме они то могу да подвале. С друге стране, Хрвати и Срби инсистирају на конститутивности народа и паритету из Дејтона, док се другачије не договоримо. Сада имате један народ који жели реализацију `грађанске` приче, а друга два народа то не желе, то су Срби и Хрвати – изјавио је Додик за Вечерњи лист, издање за БиХ.

Ако се на томе буде инсистирало, додао је Додик, вјероватно ће представници та два народа донијети заједничку декларацију и тражити да изађу из БиХ јер им се оспоравају права загаранована Уставом и Дејтонским мировним споразумом.

Он је поручио и да овдје неће бити рата, већ да овдје желе доностити политичке одлуке.

– Пријетећи ратом они желе задржати своје право да буду тутори и да мајоризују друга два народа у БиХ. Ако желе `Босну` као већински народ, онда морају дати многе концесије – истакао је Додик.

Он је истакао да Бошњаци у својој арогнацији оспоравају постојање других народа и да не би прешао преко Изетбеговићеве увреде Хрватима да су мањина.

На питање да ли га БиХ подсјећа на Југославију, уз понављање истих грешака већинског народа, Додик је навео да је однос унутрашњих снага готово идентичан, те истакао како се Југославија не би распала да су Хрвати и Срби постигли договор.

Коментаришући недавно објављене транскипте америчког предсједника Била Клинтона из 1995. године, да се размишљало и о подјели БиХ, Додик је истакао да се видјело да су на столу били равноправни приједлози – градити БиХ или допустити да се народи разиђу.

– Катастрофална је грешка била што се то није допустило. Сада бисмо имали мирну регију и не бисмо имали живе илузије, а илузије су опасне. Босна је илузија, прије свега заробљена бошњачко-муслиманском парадигмом да она припада само њима и да имају ексклузивитет – рекао је Додик.

Додик сматра да је добро што се код Хрвата појавио Драган Човић који снажно ради на остваривању конститутивности народа, након што су Хрвати преживјели озбиљан притисак с Херцеговачком банком и другим стварима.

Говорећи о недавној посјети Загребу, Додик тврди да није говорио ни против кога, па ни против Бошњака, већ је говорио „искључиво о конститутивности народа и потреби да се та права поштују“.

На питање зашто у Загребу нису били чланови Предсједништва Жељко Комшић и Шефик Џаферовић, Додик је рекао да то треба питати домаћине.

– Мислим да се Комшић, колико то видим код Хрвата, доживљава као неко ко експлоатише хрватска национална конститутивна права у БиХ на врло подмукао начин. Комшић ексклузивно та права даје бошњачкој политичкој елити. Мој је утисак да је, након дужег времена, хрватски државни врх постао свјестан те чињенице и да је подршком конститутивности народа апсолутно дефинисао своју политику односа према БиХ. У тој политици очигледно нема мјеста за Комшића – оцијенио је Додик.

Додик сматра и да се не може прећи преко изјаве Бакира Изетбеговића да ће Хрватима, након наметања Комшића, наметати представнике и на нижим нивоима власти.

Додик је појаснио да односе Хрватске с БиХ кваре они који су оспоравали Хрваткој право да гради Пељешки мост и многе друге ствари, због чега није било службене комуникације.

– Али, постоје и реална питања Трговске горе око одлагалишта радиоактивног отпада на шта ми имамо приговоре. Због тога је потребно отворити комуникацију, а моја посјета је допринос бољем разумијевању – појаснио је Додик.

Оптужбе Стјепана Месића да је његова посјета Загребу „наставак Карађорђева“ Додик је прокоментарисао да му је јасна алузија, али да „нису ништа цртали“.

Иницијативу о стварању „малог Шенгена“ оцијенио је као добру, али је додао да је у тим расправама чуо Бошњаке који кажу да постоји страх од српске доминације, а у ствари има више муслимана.

Додик је навео да са 14 услова који су постављени, БиХ се још више удаљила од ЕУ.

– Као да су нам хтјели додатно отежати пут, а онда дођу европски стручњаци који кажу да ће се оно што ми желимо, а то је уклањање страних судија из Уставног суда БиХ, радити на крају. То може да буде и за десет година, након што срамним одлукама измоделирају уређење БиХ. За нас, би било каква нова одлука Уставног суда на нашу штету била иницијална каписла за бројне проблеме – закључио је Додик.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

10 thoughts on “Додик: Неће бити рата, Најављена могућност да Срби и Хрвати затраже излазак из БиХ

  1. Што се тиче могућности „да Срби и Хрвати затраже излазак из БиХ”, потсетили бисмо на одлуке Берлинског конгреса, којег су одржале велике силе од 13. јуна до 13 јула 1878. године. На овом Конгресу успостављене су „половично независне“ државе Србија, Црна Гора, Бугарска и Румунија. Свуда се поред Турака увукла Аустрија, која је постала посредник и потписних извесних уговора између тих нових „независних“ држава и дотадашњих окупатора и тиранина њихових земаља и обеспртављених и потлачених народа. Имајући у виду да су се Бенџамин Дизраели – Бекoнсфилд, Ото Бизмарк и Џула Андраши, као представници западно-европских тријалиста – империјалиста посебно истицали у подржавању Османског империјализма. Упрегли су Аустрију да им буде претходница продора према Истоку.

    Ради историске истине ваља рећи за извесне чланове Берлинског Конгреса, да нису уопште узимали у обзир србске тежње за ослобођењем и уједињењењем. Њихов циљ је био, да се Србима несме дозволити уједињење и ослобођење. Њихово начело је на снази и данас под окриљем извесних европских и америчких империјалиста-тријалиста. То су и њихови најамници – комунисти потврдили на заседању АВНОЈ-а, иза којег су стајали свемоћни европски и амерички империјалисти- тријалисти.

    У овом контексту цитирали бисмо маџарског масона, окултисту, идолатристу, езотеристу кнеза Андрашија (Count Gyula Andrassy). Он је излазећи пред јавност после Берлинског конгреса у Пештанском сабору 1878. године дословно рекао: „Окупацијом је Босне и Херцеговине ударен клин у експанизвност панславизма; стануто је змији ногом за врат, која би иначе могла бити опасна за Аустро-Угарску монархију…“ (Види: Редакциони Одбор, Споменица Босанско-Херцеговачког устанка 1875-1925, Београд, 1925, стр. 41; Jasper Ridley, The freemasons – A history of the world’s most powerful secret society, New York, 2011, стр. 215/216).

    Такође, имајући на уму да је у току 1893. године публикована књига Гл. Гершића под насловом „ Поглед на међународни и државоправни положај Босне и Херцеговине и острва Кипра…“, која представља значајан историски докуменат. Ограничили бисмо се само на цитате из његове књиге да би одбили сваки приговор пристрасности.

    Стр. 6-7: „Пре свега ми ваља у кратко изложити фактичку уговорну основу односима, о којима је овде реч. Опште је познато да је берлински уговор од г. 1878 велика међународна основа данашњем стању ствари на балканском полуострву; њиме је завршен један период а утврђена нова фаза у поступном расплетању мучнога источног питања; период који је завршен обухватао је време од париског уговора г. 1856 до поменуте г. 1878. У 25. члану берлинскога уговора одређен је нови положај Босне и Херцеговине и ту је казано: ‘Провинције Босна и Херцеговина биће поседнуте и под управу узете од стране Аустро-Угарске’ – ‘Les provinces de Bosnie et d’ Herzegovine seront occupies et administrees par l’ Autriche-Hongrie’ . Затим долазе познате одредбе о санџаку ново-пазарском, а на крају тога члана каже се: ‘У томе погледу влада аустро-угарска и турска задржавају право да се споразумеју о појединостима (детаљу).’ – ‘A cet effet les Gouvernements d’ Autriche-Hongrie et de Turquie se reservent de s’entendre sur les details.’ Испуњавајући ову последњу тачку Аустро-Угарска је 21. априла идуће 1879 г. закључила посебну конвенцију са Портом, у којој су још изближе одређени услови те ‘окупације’ од стране Аустро-Угарске. Дакле наведени 25. члан берл. уговора и ова конвенција, то је цела фактичка уговорна основа данашњем положају Босне и Херцеговине. Положај острва Кипра није обухваћен самим актом берлинскога уговора, него се он оснива на уговору, који је баш пред сам берлински конгрес а то је 4. јуна 1878 г. закључен између Инглеске и Порте, по коме се уговору Инглеска обавезује да као савезник Портин оружјем брани султанову азијатску област против Русије, а Порта опет у накнаду зато пристаје да Инглеска поседне и узме под своју управу острво Кипар, тај бисер мора јегејскога, као што га многи писвци зову, и кључ канала сујецкога и Босфора. Како се у уговору каже то је нарочито зато уступљено Британији, да би помоћ која ова ваља у даном случају Порти да даде, била што бржа и поузданија; дотле је последња инглеска стација у средоземном мору била Малта, а она је одвише удаљена од позорнице, на којој би се евентуално имала појавити инглеска помоћ…“

    Стр. 74-75: „Баш у име науке не грешећи се о научну објективност може се с основом тражити да се за свако питање нађе решење, које ће бити правилно, имати јемства трајности и одговоарати неизгладивим захтевима међународне правде. Кад поменух међународну правду онда не могу а да овде на завршетку не поменем ради карактеристике једну мисао, једно начело, које је на самоме берлинском конгресу истакнуто од стране оних дипломата, који су водили прву и велику реч при доносењу конгресних одлука и уређивању разних питања, па и питања босанско-херцеговачког, а то су претставници инглески Биконсфилд и Солсбери. Баш при самоме решавању о начину регулисања босанско-херцеговачког питања та је мисао нарочито и најјаче истицана, а то је мисао равнотеже на истоку, равнотеже балканске. Први је Солсбери подносећи свој предлог о Босни и Херцеговини казао у течају свога говора: ‘У случају ако би знатан део тих провинција пао у руке једној од суседних кнежевина (Србији или Црној Гори), онда би се образовао један ланац од словенских држава, који би се пружао преко балканског полуострва и чија би војничка снага опасношћу претила становништву других племена која заузимају јужне крајеве полуострва.’ А Биконсфилд је потпомажући предлог свога друга између осталога казао: ‘Зар није осим тога од великог значења и важности, кад се велике силе труде да учине правду свима племенима, да на балканском полустрву спрече превласт само једнога племена? Кад би конгрес покрајине, о којима је реч (т.ј. Босну и Херцеговину), оставио у стању у коме се сада налазе, онда би смо видели како би се појавила и поникла превласт словенских племена, племена, које је мало расположено да учини правду другим племенима.’ Из тих наведених речи та два државника изведена је мисао те т. н. равнотеже на Балкану, коју су после тога и други државници у разним приликама говорећи о стању на истоку помињали и на среду износили и тако исто и поједине публицисте. Спречавањем превласти и преваге једнога племена над другима одржава се равнотежа и у интересу те равнотеже морале су дакле Босна и Херцеговина да дођу под аустријску, а острво Кипар под инглеску окупацију и управу, морало је бугарско племе да се подели у вазалну кнежевину, источну Румелију и т.д…“ (Види: Гл. Гершић, Поглед на међународни и државноправни положај Босне и Херцеговине и острва Кипра према нучним оценама преставника данашње међународно-правне теорије, Српска Краљевска Академија – Глас ХХХVII, Београд, 1893).

    Такође, што се тиче данашње доминације западних империјалиста – тријалиста на Балкану, чињеница је очигледна. Свако друго виђење је неприхватљиво и штетно. Збигњев Бжежински је други дан после Дејтона изјавио да је Република Србска привремено решење и да ће бити елиминисана. Србима се несме дозволити уједињење и ослобођење, јер је то циљ европских и америчких империјалиста-тријалиста да Србе сведу на ниво Курда а, Србију на ниво Палестине. Све остало су дневне политичке манипулације.

    2
    1
    1. Ako nisi primetio, sve okorele ideologije imaju zajednicku karakteristiku, a to je oduzimanje ljudskosti zarad fanaticizma ideologije i dogmatskog pracenja (iako je mnogo puta to izgovor za korupciju).

      Kod nas se to desilo u formi unistavanja covekove kolektivne pripadnosti, unistavanje covekovog identited, unistavanje covekove duhovnosti i zabrana slobode izrazavanja po necemu sto vadi vrlinu iz predhodno navedenih i prekrojavanje istorije i cinjenica kako bi se ideologija gurala.

      Sta je nagrada? Nista, al nezajebavam, zivot se zivi dalje kao i uvek, samo se drzavni aparatus koristi radi sterilisanja coveka od covecnosti radi fanatizacije i totalitarizma ideje. Samo je teze i ljudima i ideologiji da funkcionisu kad osporavaju covecnost.

      A kad drzava, covek, vera, narod itd… funckionisu po sustinskim pravilima bica coveka, to je najveca opasnost za zlikovce, olose i smece drustva.

      Cuvajte se onih koji vam oduzimaju karakteristike coveka i kroje istoriju, jer potajno hoce da vam budu vladari.

      3
      1
  2. Žarište problema i konflikata, nikad postojala, BiH kao takva mora i treba nestati. Ako nije valjala građanska SFRJ ne valja ni građanska bih, sve i jedna država je prvo čvrsto nacionalna, pa onda razvija građanštinu, a sve ostale imaju velike probleme kako i vi vidite u CG kad pokušavaju glumiti građansko društvo, to je propalo s propašću komunizma. Internacionalizam.

    25
    4
  3. ?????????????????Тренутак одвајања српског и хрватског дела у Дејтонској територији БиХ је све ближи.
    Представници Бошњака хоће немогуће.
    Добиће што следује.
    И ДПС и Монтенегрини Црногорци су хтели немогуће, и добили су оно што нису
    хтели-губе се.
    Албански представници су хтели од Вучића и Републике Србије признање тзв. независне државе *КС*, а добили су оно што нису ни у кошмару могли да, сањају.
    Хрватски представници из Загреба су хтели понижену, слабу, сиромашну и бедну Србију.
    И они су добили што ни у најгорим сновима нису сањали.
    Гледајмо сви да се развијамо и напредујемо ради себе, не због евро интеграција, али и због тога.
    Треба да нам буде циљ да у ЕУ уђемо достојанствено, а не као просјаци.
    Уосталом Србија данас има партнере на свим меридијанима. Србија још није богата, али врло брзо напредује и није сиромашна.
    Свако треба своје двориште да чисти.
    ????⚪Не дамо светиње.

    29
    7
    1. Pa Marko, to i on kaže. Jesi li dobro pročitao ovaj tekst.
      Ja tu nemam ta ni dodati ni oduzeti.
      Svjestan sam svih unutrašnjih problema, ja ih prvi ispaštam.
      Ali, mi nemamo čestitu i pametnu, nacionalno orjentisanu opoziciju. PDP je pod skrivenom upravom MI-6, SDS je ispario, ostali su stari kompromitovani kadrovi, a novi bez krivi i mesa.
      Izetbegovića „Islamska deklaracija“ živi u nesmanjenom obimu sa Bakirom i dalje, jednini, na žalost, koji joj se suprotstavlja je Dodik. Gdje je ta opozicija. Nema je, ono što ima je bez pameti. Suprotstavljaju mu se na spoljnoppolitičkom planu umjesto da tu budu još čvršći od njega, a da im glavna borba bude na unutrašnjem planu.
      Nek se malo nauče od ovih iz Crne Gore. Prihvatili su sve iz spoljnopilitičke agende i težište im je bilo na unutrašnjoj politici.
      Zato su pobjedili tako ubjedljivo (kažem ubjedljivo jer su birački spiskovi i izbiorni zakon -pravo glasa bili frizirani).
      Tako da, dok bude Alije, tj. Bakira – biće i Dodika,a to znači još 100 godina.
      Jadni mi.

      15
      2

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy