Додик: Подвала Бошњка и покушај ревизије историје гдје се не спомиње страдање и геноцид над Србима!
1 min read
Милорад Додик , Српски члан у Предсједништву БиХ
Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је данас да је Резолуција о поштовању жртава усташког режима, која је данас добила подршку посланика у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, невиђена подвала и потпуна ревизија историје, у функцији бошњачке политичке елите.
Он је упозорио да се упорно у БиХ заборављају српске жртве, попут 2.500 Срба побијених у Грабовици, код Бихаћа, али и у другим заборављеним српским стратиштима.
Према његовим речима, необјашњиво је како су то Бошњаци антифашистички народ, ако нису постојали у Другом светском рату, јер су тада били муслимани и нису били ни заокружени као народ.
Додик констатује да се у резолуцији нигђе не помиње геноцидност над Србима у Другом светском рату, и то је само један од доказа покушаја лажирања историје и страдања Срба.
Осврћући се на примедбе на његов рачун на данашњој сједници Представничког дома БиХ у вези са слањем архивске грађе из Јасеновца, Додик је истакао да је тај материјал послао у Музеј холокауста у Вашингтону и да о тим документима сада брину Јевреји, а својевремено су могли завршити у рукама СФОР и бити премјештени у Загреб.
Према његовим речима, срамна је улога и посланика из реда СДС и ПДП у вези са изгласавањем овог акта.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Pa neka ovaj kozarački proleter predloži rezoluciju, šta čeka!?
Da vidimo su čim će on pred Miloša?
Zamislite dati istorijsku građu o genocidu nad Srbima drugoj državi i opravdanje je vrh, nema dalje: uzeo bi je SFOR a on je dao Klintonu komandantu SFOR-a.
Dakle, iz ovoga jasno proizilazi da eto može i SPC ili ne dao Bog Milo da najsvetije relikvije hrišćanstva iz Cetinjskog Manastira, dati Vatikanu ili US i to pod najstupudnijim izgovorom “ oni će IH bolje čuvati“.
Mali pionir sa Kozare lupa ko Milo!
БРОЗОВИ БЕОГРАДСКО-ЈОСИПГРАДСКИ АУСТРОМАРКСИСТИ ЗАТИРАЛИ СУ СВЕ ШТО ЈЕ СРПСКО И ПРАВОСЛАВНО
„Казивати истину од користи је за оног коме се казује, али штетно по оне који је казују, јер навлаче мржњу на себе“ – Паскал
У овом контексту вредно је указати да је у Београду- Јосипграду објављена друга књига „Крајина и Крајишници“ у приватном издању професора- хероја Јована Зубовића, коју су тзв. „српски“ комунисти-интернационалисти, аустромарксисти таксирали као „шовинистички памфлет“ и захтевали од Окружног суда да је забрани. И тако одлуком Брозовог Окружног суда у Београду-Јосипграду од 16. априла 1970. године, Зубовићева књига је забрањена због „повреде прописа закона о штампи и другим информацијама“. У образложењу збаране књиге „Крајина и Крајишници“, између осталог стоји:
„Окружно јавно тужилаштво сматра да овакви националистички преступи у третирању Крајине, њезине даље и ближе историје, друштвеног развитка, културе и језика, фалсификовање историје народа Босне и Херцеговине и жења да се ненаучним путем докаже да је Босна западни део Србије… уноси узнемирење…“ (Види: Забрањено растурање књиге „Крајина и крајишници“ -Националистички и шовинистички приступ у третирању Босанске крајине, „Политика-Танјуг“, Београд, 16. април 1970).
Проф. Зубовић је са болом у души посматрао како се под Брозовим крвавим великохрватским, робовласничким, фабијанско-интермаријумским и
НАТО- комунистичким режимом затире све што је српско и православно. Устао је у одбрану обесправљених, потлачених и понижених несрећних Срба у Крајини, „каурској и турској“ и указао на жалосне чињенице, зато ћемо пренети извесне цитате, како бисмо одбили сваки приговор пристрасности.
У песми Јована Поткозарца „Покајте се“, коју је спевао поводом бањалучког земљотреса, на страни 9 и 10 стоји :
„Из дубине нешто затутњело
И закликта са обалака вила:
Покајте се на земљи грешници,
Ви законе свете погазисте,
Све законе људске и божије
И светиње своје остависте:
Потровасте сјеме у матера
У утроби дјецу помористе;
Одроди се мати од дјетета,
Одроди се д’јете од матере,
Одроди се кућа од племена,
Одроди се племе од народа;
Не поштује млађи старијега,
Побјегоше вјешти и снажнији,
Остадоше стари и немоћни
И опусти половина села;
Расуше се народна богаства
А згрнуше бисер и дукати,
Поградише по приморју куле;
А тада се сва земља заљуља
И разруши села и градове.
Како ћемо боље учинити? –
Покајте се по земљи грешници,
С њима и ви, дјецо крајишници!
Не може се боље учинити
Што се закон прави не поврати:
Прођите се силе и неправде,
Не газите слабе и нејаке,
Умјерите велика богаства,
Помажите јачи слабијима
И све своје снаге сједините
Па се сваком злу одупирите;
Дижите се мало и велико,
У коштац се са злом ухватите
И у тешкој борби понесите;
Прихватите помоћ пријарељску
Из ц’јелога племенитог св’јета
И сва наша добра очувајте
И на корист земљи утрошите.
И немојте лако посрнути
У великој борби и невољи;
Сјетите се ранијих невоља
Које’но смо издржали редом
Од Мурата до б’јесног Хитлера
И његова слуге Павелића;
Сјетите се старијих јунака –
Вујадина са обадва сина,
Јанковића и малога Раде
И Кочића и младог Принципа,
И јунака знаних и незнаних
Који’но су сва зла издржали
И срушену земљу обнављали.
А када се братски сједините
И закону правом повратите
Па завлада правда и истина,
Изникнуће из земље домови
У њима се пород изродити,
И Крајину љуту обновити…“
Стр. 13: „Мале душе не могу сакгледати и правилно схватити истину. Срцом слаби и себични људи као и људи другог вјеровања и другог морала не могу да схвате нашу мисао правде и слободе. Сви насилници не воле слободе, а ње се плаше и неки слаби људи и ситне душе. Све су то непотпуни људи, људи обузети само собом и себи најближима или опсједнути неком страном мисли и доктрином. Такових људи и група људи било је одувијек и увијек ће их бити. Нама се тешко с њима братимити. Прије се могу очекивати цукоби и борбе с њима, тешке и дуге и скоро вјечне и непрестане.
Наша је стара мисао и данас савремена, ма да неки то не признају, и није противна савременом схватању о друштвеном управљању и друштвеном реду и дисциплини. Она треба и у наше доба, у новим условима, да послужи као опште правило понашања и као опомена онима који гријеше или имају на души тешких гријехова прошлости…“
Стр. 16 : „У објашњавању и мењању садашњег расположења најтеже је сузбити страх који је остао још од окупације у Крајини, напосе од усташа и њихових средстава. Страх је појачан сукобима и борбама унутрашњих српских група између себе. У неким је крајевима завладао кукавичлук и страх какав се не памти од Турака…
Људи остављају српско име и називају се православцима, заборављају српску прошлост, остављају писмо ћирилицу и српске обичаје, чак и славу – посебно обележје Срба. Српски језик називају наш језик, у новије време српскохрватски, српске народне песме називају наше народне песме без српског обележка. Кад спомену српско име окрећу се и гледају око себе да их ко не слуша; и славу славе кријући а свећу заклањају застором…“
Стр. 83: „Данас сви Хрвати на Крајини називају свој језик – хрватски, а свесни Срби – српски; за неопредељене муслимане, све Србе интернационалисте и све бојажљиве Србе то је ‘наш језик’ и језик српскохрватски или хрватскосрпски. Како ће бити даље и да ли ће бити још каквих варијаната, не поричем. Како било да било, ми ћемо се трудити да останемо што ближе народном говору“.
Стр. 88: „У ‘Независној Држави Хрватској’ ћирилица је била забрањена и свима наметнута латиница. У приватном животу међу Србима ипак се одржала, а једно време се држала и међу Србима партизанима у шуми. Када је и како је уведена латиница и у шуми и на слободној партизанској територији треба да се утврди.
Срби Крајишници једно су се време опирали општем увођењу латинице, али су на крају сустали, поготово када су видели да латиница продире и побеђује и у Србији – у Савезној управи, у војсци, па и међу омладином и професорима на Универзитету (уџбеници и студентска издања све више се штампају латиницом)…“
Стр. 89: „На крају износимо мишљење чувеног хрватског научника Томе
Маретића о ћирилици и латиници.
‘Образовани Срби и не слуте, како су сретни, што су они једини народ у Европи, који се може дичити савршеним правописом, тј. таквим, у којему му за сваки глас служи особито слово, а од њих се ни једно не узима за више гласова, него само за један једини. Зато њихова ћирилица има таман толико слова, колико њихов језик има гласова, тј. И слова и гласова има по 30. То јр бесмртна заслуга Бука Стеф. Караџића. Хрватска је латиница с додуше много и много савршенија од француске, енглеске, њемачке, италијанске,
али је мање савршена од српске ћирилице…
Захтев неких људи, и Срба по рођењу у Хрватској, да се укине ћирилица, писмо ‘попадија’ и ‘жандара’, како они кажу, нико паметан не узима озбиљно. Они не познају ствар о којој говоре или, некоме се подворивајући, свесно обилазе истину, по чему су управо бедни“.
Стр: 101: „У наше доба прилике су се измијениле. Стара вјеровања блиједе, а нова су од овога свијета – вјера и моћ човјека над природом и вјера уматеријална добра и материјалне класне интересе. Проповједа се: да је стара вјера отров за народ, а од празне вјере нема никакве користи, да се треба борити не само са неправдама у друштву и класним непријатељем већ и са природом која се може савладати; али то је вјера…“
У књизи су од посебног значаја статистичке студије професора Јована Зубовића „Становништво по попису од 15. марта 1948“, и Адама Милановића „Пописи становништва по вери (1921. и 1931) и по народности (1948, 1953, 1961)“ из којих се види значајан пад живе српске снаге према попису од 1948. године у односу на стање у 1931. години (Види: Проф. Јован Зубовић, Крајина и крајишници, Књига друга, Београд, 1970, стр. 63-69).
Не можемо да заборавимо и да не поменемо крваво доба великохрватског хегемонисте, робовласника и тиранина Јосипа Броза тзв. „Тита“, НАТО-најамника, који је продао капиталистичком западу више милиона радника-гастарбајтера као маркистичко-економски „вишак вредности“, који данас труне у фараонској могили у извиканој „кући цвећа“, где му се и данас клањају заглупљени и опсењени аустромарксисти „Срби“, идолопоклоници на срамоту јуначке Србије и српског народа.
Имајући у виду, да НАТО-најамник Јосип Броз тзв. „Тито“ није уврштен у списак највећих тиранина у свету, којег су саставили његови ментори европски и амерички империјалисти-тријалисти у својим пропагандним делима, а гле чуда, нису се устручавали да уврсте у свој списак несретног Слободана Милошевића! (Види: Nigel Cawthorne, 100 tyrants
– History’s most evil despots & dictators, London, 2008; simon Sebag Montefiore, Monsters – History’s most evil men and women, London, 2008; Clive Foss, The Tyrants, London, 2006).
Полазећи од чињенице да је у току 1944. године основан у Београду-Јосипграду Брозов великохрватско-хегемонистички и тирански „Суд части“ и да је формирана Комисија за испитивање рада и држања свих Срба наставника Београдског универзитета за време немачке окупације. Чланови ове комисије били су тзв. „Срби“ у Србији, велики грешници и одроди, заглупљени и опсењени аустромарксисти, комунисти-интернационалисти: др Синиша Станковић, др Душан Недељковић, др Јеврем Недељковић, др Драгољуб Кр. Јовановић, др Борислав Стевановић, др Петар Матавуљ, др Павле Савић, др Јован Томић, др Сретен Шљивић, др Александар Леко, др Петар Јовановић, др Васо Чубриловић, др Младен Јосифовић, др Јован Ђорђевић, др Стеван Ђелинео, др Тома Бунушевац…
Такође, имајући на уму, да је великохрватски хегемониста, тиранин и србофоб Јосип Броз тзв. „Тито“ имао двоструку улогу када су у питању његови сународници Хрвати и то се види у примеру др Мате Ујевића, уредника Павелићеве „Хрватске енциклопедије“ – “Encyclopaedia Croatica” и касније главног редактора Брозове и Крлежине „Еnciklopedije Jugoslavije”. Међу сарадницима „Енциклопедије Југославије“ појављују се и имена у
Павелићевој „Хрватској енциклопедији“ – “Encyclopaedia Croatica”, то су: др Петар Скок, др Александар Приможић, инжињер Петар Мардешић, др Јурај Андраш, др Хамдија Крешевљаковић, др Људевит Јонке и Миростислав Бартулица (Види: Двострука улога Мате Ујевића, „Илустрована Политика“, бр. 1604, Београд, 1. август 1989).
Шта још да кажемо о двострукој улози Савића Марковића Штедимлије, Владимира Назора, Густава Крклеца и многих других, који су у току Другог св. рата глорификовали масовног убицу и тиранина Анту Павелића, поглавника злогласне Независне Државе Хрватске.
Српски народ у Крајини „турској и каурској“ столећима је страдао од Турака, Аустријанаца, Млечана, хрватских усташа и аустромарксиста,
комуниста-интернационалиста, који су му ради лажног „братства и јединства“ и књиге уништавали.
Gde su sada oni sds/pdp botovi koji se ovde povremeno pojavljuju da kazu ima li jos uvek neke rezolucije podrske Srbima u Crnoj Gori? Kakva bagra izdajnicka.
Dašak vjetra na Balkanu igra za dinastiju Klinton. Petokraka ko petokraka. Malo se preigro glumeći kako je protiv globalista pa je sam sebe sapleo kada je potpisao NATO put, pa mu poslije toga ništa ne prolazi kod Trampa.
A tek sa koronom, e tu je u potpunosti sve otkrio „dašak vjetra počeo da zaudara“ radi sve što kaže SZO. Prizemnim spinovanjem baca pojas davljenicima hrvatima koji su u potpunosti otpisani kod Trampa, pa još to pravda tobožnim srpskim interesima. Čistači bečkih štala su u totalnoj defanzivi; Vatikan pod supervizijom, nacistički potomak Merkelova poslana u kućaru sa sve brnjicom, dani odbrojani, ali eto patriote na baterije dašak kozaračkog vjetra da pritekne u pomoć svojoj purgerskoj braći.
Balkanski dašak vjetra, posto je ustajali vazduh, pa je prodavajući lažne patriotske priče, zaduvo tamo đe nije imo kila, udario je na Dačića, a sad Dačić počinje da razigrava. Dačić igra za Trampa, a kozarački i bugojanski dvojac trebaju kisik, ali kisik više ne posjeduju Klintonovi.
Na sve nacine oni pokusavaju da predstave sebe antifasistima, a da Srbe prepisu iskiljucivo cetnicima uz propagandu da su cetnici saradnici okupatora I zlikovci. Srbi se predstavlaju kao neki doseljenici tu I remetilacki faktor. Da su Srbi slozni nikad ne bi doslo do ovoga, nazalost najveći stetu smo sami sebi nanijeli.
Duduk šalje dokumenta iz 2. svetskog rata u Vašington???
A pa da, misli Dodik u Rusiji nema muzeja!
@ skreće temu sa Crne Gore
To si u pravu i to je Dodikova prva faza.
Često poredim Mileta i Mila.
Miletova prva faza je do marta 2006. godine kada naprasno postade patriJota.
Do tada je bio za Vens- Ovenov plan ’94 koji bi RS podijelio na nekoliko nepovezanih kantona, od februara ’98 ( kada je sa dva poslanika bio predsjednik vlade)- 14. oktobra 200o-te ( kada je izgubio izbore ) borbenim vozilima Nato je dolazio u zgradu Vlade RS.
Milo ? I Milo onomad bijade patriJota i to srpski patriJota.
Pomagao je VRS, bio „velji Srbin“ od žute grede do izbora 1997. godine.
Da se vratimo dokumentima iz ww2 i na Dodika.
Cijelu Jasenovačku građu je oduzeo od direktora spomen- kompleksa Donja Gradina Simele Brdara, i poslao je u Vašington, godine 1998.
Прво, какав легитимитет имају Бошњаци да дају оцјене о геноциду над Србима током Другог свјетског рата ?
Само на Козари, у кратком временском периоду ( 10.јун- 18.јул ’42.) и на ограниченом простору побијено је више Срба ( 68 ооо, а о начинима убијања и структури жртава међу којима је око 12 ооо дјеце млађе од 14 година сада нећу) но Бошњака у четири године рата на широком простору АВНОЈ-ске БиХ, а ратовали су и против Срба и против Хрвата а и између себе ( Бихаћка Крајина). Да не спомињем остала стратишта: Јасеновац, Јастребарско, Глинска црква, Јадовно, Брод на Дрини, логор Гаравице код Бихаћа, Сански Мост, Приједор, …… могу до изјутра.
Чињеница је да је, на срамоту српског оружја, јула ’95 стријељано 1 200 Бошњаца, но ту постоје многе нејасноће: еггекутори у 80% случајева су били припадници 10. диверзантског одреда а чији је командни састав био овакав :
1. Милорад Пеламиш- Србин
2. Франц Кос- Словенац
3. Зијад Бегић- муслиман
4. Владо Беара- Србин
5. Дражен Ердемовић ( признао да је стријељао хиљаду)- Хрват
Сумљам да је Гебералштаб ВРС има команду над том јединицом, а прича се ( мада не могу доказати) да је била под утицајем француске обавјештајне службе која је тада носила назив ДСТ. Остали припадници 10. диверзантског одреда су такође били мјешовитог састава међу којима је било и људи ван ових простора. Но, овим не амнестирам њихов злочин.
Још нешто,…. двије седмице прије пада Сребренице 11.јула 1995. ратни командант Сребренице и злочинац Насер Орић ( ископао лично очи пријератном српском судији у Сребреници) је хеликоптером пребачен у Тузлу.
Не мезарју у Сребреници је покопано преко 8 ооо душа. Но,… јесу ли сви они сви стријељани посље операције Криваја ’95 ? Наравно да нијесу. Рат се тамо водио од прољећа ’92- јула ’95. Гдје су они који су погинули у борбеним дејствима у међувремену, јесу ли и они сахрањени ка жртве геноцида? Има сахрањених који су изгинули у борбама на удаљенијим ратиштима, има и Срба сахрањених ( 1 700 Срба се још воде као нестали), има и оних којима су имена написана на мезарју у Поточарима а који су живи и здраву у Ст. Луису у Америци. Има и оних који су умрли природном смрћу. А највише има оних који су изгинули у борбама бјежећи са оружјем према Тузли, а који су легитиман ратни циљ. И тако се натегну цифра од око 8 400 стријељаних.
Ако су ови на линку, који бјеже са оружјем уз борбена дејства жртве геноцида, е онда се геноцид и десио: https://www.youtube.com/watch?v=foseOmDbxdQ
И још нешто.
Посљедњи вијек на овим подручјима ( Подриње) било је мноштво „Сребреница“, далеко већих од ове из ’95. године, највише над Србима. За близу 3 500 српских жртава око Сребренице посљедњег рата нико одговарао није. Ако неко то и спомене, проглашава се великосрпским националистом и геноцидашем.
Znači muslimani su bili komunisti – antifašisti!!! Bogami vlasti u Crnoj Gori imaju ozbiljnu konkurenciju u Bosni po stepenu gluposti. Opasne gluposti. A Srbe koji su za tto glasali- mrš u ćošak.
Данашњи Бошњаци а некадашњи муслимани заборављају како си њихови преци дочекивали усташке и немчке окупаторе 1941. у градовима некадашње БиХ. Заборављају на 13. СС брдску дивизију Ханџар која беше састављена искључиво од босанских муслимана (хрватско цвеће), нешто мало хрвата и фолксдојчера а заклетву положише на верност Хитлери и Павелићу.
И њихов бабо, Алија Изетбеговић је као „младомуслиман“ био припадник те дивизије ( The New York Times, 20.10.2003)
Хрват Додик је Србин.
Оно је Додиг а не Додик.
Србин је народност. Хрват је дијагноза…
Katastrofa, zahvaljujuci losim vodjama kroz istoriju danas srpski narod se proglasava agresivnim I genocidnim. Kada se prica o zrtvama hrvatskim I muslimanskim stice se utisak da vrijede mnogo vise od srpskih dok srpske zrtve kao da ne vrijede nista. Pominju se ako bas mora nedje dje se ne mogu izbjec gledajuci da se zlocin sto vise relativizuje. Za 10 god o Jasenovcu I srpskim zrtvama nece biti ni pomena da ne pricamo o jamama po hercegovini I hrvatskoj. Na spomenicima pise stradali su od fasista??? Sramno je djelovanje srpskih politicara kroz istoriju kojima je bitno bila samo funkcija I samoisticanje. To nas je I dovelo da danas smo bez istorijski i geografski nasih krajeva. Treba li podsjecati da su Srbi do pocetka ’70 god bili vecinski narod u BiH. Samo neka nam je Bog veliki u pomoc.
Гаравице Код Бихаћа. Побијено око 12 ооо Срба. Посље рата написано : жртве фашистичког терора. Споменик муслимани срушили.
Сански Мост и села око Санског Моста. Побијено почетком августа 1941.г. око 4 000 Срба. Преживјела једино дјевојчица Зора Скиба, бика је живи свједок. Кад су муслимани заузели Сански Мост средином септембра 1995. споменик срушили.
Живи доказ о злочину над Србима од стране мултиетничке армије бих, одред : ел муџахедин. Нико одговарао није иако је све јасно:
https://www.youtube.com/watch?v=-MEqBo9lStM
Да су којим случајем заузели Козару, срушили би и споменик на Мраковици.
Браво Додик!
F