Додик после састанка с Путином: Република Српска се неће придружити санкцијама против Русије

Као председнику Републике Српске импонује ми што глобални и светски лидер какав је Русија показује интерес за сарадњу са Републиком Српском. То могу да посведочим данас можда више него икада раније, каже председник Српске Милорад Додик после сусрета с руским председником Владимиром Путином у Москви.

У екслузивном интервјуу за „Спутњик“ Додик наглашава да се Српска није и неће придружити ниједном облику санкција против Русије и да наставља да води политику несврставања.

Истиче да је састанак с руским председником био веома успешан и да се у последњих годину и нешто дана с њим трипут састајао. Разговарало се, између осталог, и о НАТО-у.

„Он (Путин) увек каже да треба да водимо рачуна да немамо неку велику штету. Али, ми смо одлучни – ми нећемо у НАТО. Срби су бомбардовани од стране НАТО-а. Србима је нанесена не само тренутна штета у погледу материјалног, па и људског губитка. Они су нама направили дугорочну штету бацајући осиромашени уранијум. Они су тукли и наше покољење које није ни било рођено“, наводи Додик.

Он оцењује да су то били унилатерални потези групе земаља које су нанеле огромну штету Србији и српском народу, као и да су направили блокаду да не може никада да се постави питање ратних репарација и тражење одштете.

Што се тиче договора направљених током састанка, Додик истиче да Република Српска и Руска Федерација настављају да развијају добре односе у области нафтне индустрије.

Наводи да су учињени важни кораци, што се пре свега односи на деблокаду процеса изградње гасовода, а „руски председник је сам поновио да се чека да се формалне препреке разреше“.

„Поред тога, добили смо уверавања да ће цена гаса остати, као што је и сада. То је нешто што је за нас веома важно не само са економског-финансијског становништва, него и психолошког, да останемо у сфери земаља које имају подршку од саме Руске Федерације“, истиче Додик.

Русија је била приморана на сукоб у Украјини

Подсећа да је Русија гарант Дејтонског споразума, те да због тога „мора и треба да буде питана“.

„То што су је сада искључили Американци и неки други, то још увек не значи да руска држава не мора и не може ништа да каже УН. Захвалио сам се председнику за чињеницу да је управо у Савету безбедности руска страна увек била коректна. Руска страна је разумела ситуацију чак у једној општој антируској еуфорији па је прошле године одобрила мисију АЛТЕА, мисију европских снага безбедносних у Босни и Херцеговини“, наводи.

Додик открива да је секретар Савета за безбедност Русије Николај Патрушев неколико пута поменуо да је однос РС и Русије стратешког карактера.

„Очекујемо и да Русија остане гарант мира на овом простору. То што ова земља има сукоб у Украјини, на то је она била приморана. Запад је бацао бомбе на Србе два пута и мислио је да то може да ради и Русима. Али, то није могло. Украјински председник Владимир Зеленски је пристао да буде антирус који довлачи НАТО на границу са Русијом“, истиче Додик.

Он оцењује да нико није хтео да слуша руског председника Владимира Путина када је говорио да се не приближавају руским границама.

„Међутим, зна се шта хоће Запад – хоће природне ресурсе Руске Федерације. То је покушао и преко Наполеона и преко Хитлера… Покушали су и пре 20-30 година кроз транзицију да овде увуку мултинационалне компаније. Али, онда се појавио Путин који је то све фино склонио и рекао да је држава на првом месту. Зато га и не воле“, закључује председник РС и додаје да Западу не одговара човек који мисли о својој држави и народу.

Он каже да „Русија никога није окупирала“ и да та земља у Украјини има 15 милиона својих становника. Због тога је, истиче, Русија природно морала да реагује и да брани своје људе.

„Знате, када Американци виде да је један Американац угрожен негде у свету, они одмах дижу авион“, подсећа Додик.

Он наглашава да Босна и Херцеговина није донела ниједну одлуку о увођењу санкција Русији.

„И то захваљујући Републици Српској јер ми нисмо хтели да будемо део тих одлука. А ако ми нисмо део тих одлука, њих онда нема“, категоричан је Додик и додаје да постоје неки „појединци амбасадори, пре свега, Бошњаци из Сарајева који се из свог полтронства према Западу придружују тим санкцијама“.

Он поручује да ће „наставити да води ту политику“ и „нећемо се придружити ниједном облику санкција против Руске Федерације“.

О цензури руских медија у Европи Додик каже да је „то она Европа, Америка која се бори за слободу речи, за слободу говора“ и да би желели да гасе све медијске куће које њима не одговарају.

Оптуживање Русије је ствар пропаганде

Оптужбе Русије да ремети ситуацију у БиХ, које долазе са Запада, представљају ствар пропаганде, оцењује председник РС и додаје да Запад није склон да остане привржен споразумима.

„Руше све споразуме – тако и Дејтонски споразум, Кумановски споразум који се тиче Косова, Резолуцију 1244, Мински споразум и многе друге… Они су потписани и у том тренутку промовисани да би потом били срушени од стране колективног Запада. И то је нешто што се наставља. Русија је дотле принципијелан и одан гарант Дејтонског споразума за разлику од Америке и Брисела и других који покушавају да негирајући међународно право и промовишући нека дневна правила изврше централизацију БиХ, отму права Републици Српској и заврше посао који су обећали муслиманима опет скривено од српске стране“, истиче Додик. 

Он оцењује да иако постоји Устав, „то тамо више не важи“.

„Сад су нас дотерали до зида. Настоје да отму имовину РС. Овде се ради о обрадивим површинама, шумама, рекама…А на њима исто тако комуналне објекте као што су хидроелектране, школе…И то сада кроз нека своја потпуно сумњива тумачења која немају упориште у Уставу. Босну и Херцеговину чине два ентитета: Република Српска и Федерација. И речено је да је 49 процената РС. Тако пише. И да сва имовина на тој територији припада РС, а друга припада Федерацији. И ми не споримо Федерацију. Међутим, неко жели да направи свој однос са Американцима а да РС гурне у празну љуштуру“, закључио је Додик.

Додик у Москви: Српски народ је био прва жртва хегемонског концепта безбедности САД

Данас је целокупна међународна политика у динамици великих промена, поручио је председник Републике српске Милорад Додик говорећи на 11. Међународном састанку високих представника задужених за питања безбедности у Москви, и додао да транзиција униполарног светског поретка заснованог на САД одлази у прошлост.

„Српски народ је био прва жртва хегемонског концепта безбедности САД, и они су на југословенској кризи потврђивали нову улогу у глобалном систему безбедности“, рекао је Додик додајући да је након рата БиХ постала геополитички експеримент.

САД и њихови савезници 30 година управљају колонијалним методама путем „неизабраног странца“ и намећу законе упорно, па и ових дана.

После агресије 1999. на Србију десило се прво проширење НАТО-а на  исток, Пољску, Машарску и Чешку, подсетио је Додик и додао да је ова експанзија на исток највећи поремећај глобалног система после Хладног рата.

Други велики изазов који постављају САД и савезници су извођења обојених револуција, а пример је Украјина 2014.

Додик је упозорио и на оживљавање нацизма и фашизма које се прећутно прихвата као интструмент борбе против Русије.

Европа је у вазалском положају у односу на САД, а увођење санкција угрозило је континент и они прате Америку иако немају алтернативу, истакао је Додик подсећајући на енергетску кризу која је захватила континент.

Додик је упозорио и да сајбер простор постаје поље хибридног народа

„Постоје велики напори и притисци да се БиХ интегрише у НАТО, али Република Српска наставља неутралну политику“, истакао је Додик.

Он, међутим каже да НАТО на неутралност Србије и Републике Српске, међутим, гледа по принципу „Ко није са нама, он је против нас“.

Председник Републике Српске је као један од глобалних поремећаја оценио и западно нарушавање националних интереса других држава и мешања у унутрашње послове.

„Долази до потпуног занемаривања  међународног права, што ствара осећај неизвесности и дефинише политику силе као једини принцип у међународним однисима“, поручио је Додик, додајући да се нада да ће светска политика након транзиције из униполарног у мултиполарни свет ући у мирније и стабилније време.

На форуму учествују секретари савета за безбедност, саветници за националну безбедност и помоћници шефова држава, потпредседници влада, шефови безбедносних агенција и специјалних служби. Очекује се учешће 90 делегација из различитих земаља и међународних организација.

Учесници конференције ће разговарати о темама које се односе на осигурање националне, регионалне и глобалне безбедности.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: