Догађаји који су обележили 2023. у Русији: Заустављена украјинска офанзива, појачан утицај у свету

Минула година је била изузетно напета за Русију, која је, без обзира на огроман број западних санкција, успела да сачува своју економију, сломила је кичму украјинске офанзиве, појачала утицај у арапском и афричком свету, док је војску попунило пола милиона људи. 

Ово су најзначајнији догађаји прошле године у Русији по избору РТ Балкана.

Нови ниво односа са Кином

Иако се у западним медијима дуго причало како Кина не сме отворено да подржи Русију због Специјалне војне операције, долазак председника Си Ђинпинга у Москву у фебруару 2023. године је доказао да Пекинг тежи новом, мултиполарном светском поретку.

Две земље су се договориле да ће продубити војно поверење и заједнички чувати међународну правичност и правду, као и да ће организовати заједничке поморске, ваздушне патроле и заједничке вежбе. Москва и Пекинг ће такође радити на даљем развоју трговинско-економске сарадње и готово у потпуности „избавити“ од валута трећих земаља. Обим билатералне трговине између Русије и Кине је у 2023. години достигао 218,28 милијарди долара што је нови рекорд. Сада се већ може рећи да Москва и Пекинг развијају стратешко партнерство и не обазиру се на мишљење Вашингтона.

Ослобађање Артјомовска

Артјомовск се налази на северу ДНР. То је било важно транспортно чвориште за снабдевање украјинске групе трупа у Донбасу. Током окупације, украјинци су претворили град у моћну тврђаву, међутим, руска војска је успела да ослободи Артјомовск.

Последња вишеспратница у Артјомовску је била ослобођена 20. маја 2023. Борбе за град почеле су још 1. августа 2022. године. Ословађање града је постало једна од највећих битака током ослобођења Донбаса од 2014. године. Оштра борба за Артјомовск омогућила је да се униште најбоље јединице Оружаних снага Украјине, као што је била уништена њихова опрема, и то у индустријским размерама. То је приморало украјинске лидере да одложе своју „контраофанзиву“, а руске трупе су имеле времена да се припреме за одбрану.

Споразум о житу 

У јулу 2023. године Русија је дефинитивно напустила споразум о житу. Иако је Москва била спремна за разгворор и дипломатско решење, ни један руски услов споразума није био испуњен, док су САД, ЕУ, Турска и УН захтевале од Русије да и даље наставе једнострано да испуњавају услове споразуме. Међутим Русиија је имала друге планове.

Према речима руског лидера, више од 70% залиха хране по споразуму отишло је у богате земље, а не у сиромашне, како је првобитно планирано. Путин је напоменуо да су најсиромашније афричке земље добиле мање од милион тона терета по уговору о житу. Председник је истакао да ће помоћ најсиромашнијим земљама у оквиру житног договора бити укидање ограничења на извоз руског жита и ђубрива. Касније је Путин одржао реч и бесплатно послао жито у афричке земље, иако су западне земље стварале препреке за снабдевање руским житом и ђубривима и лицемерно окривили Руску Федерацију за тренутну кризну ситуацију на глобалном тржишту хране.

Јачање утицаја у Африци

Док многе земље гледају на афрички континент као на колонију, Русија појачава свој утицај захваљујући равноправном односу са свим државама. Доказ колико је Русија утицајна земља у Африци говори и чињеница да су на форуму „Русија-Африка“ у јулу 2023. године присуствовали представници скоро свих афричких земаља.

Укупна посећеност се процењује на 9.000 људи, са држављанима 104 стране државе и територије који су присуствовали разним догађајима форума. Бројка укључује отприлике 1.000 страних пословних људи и 1.100 страних званичника, као и 2.000 предузетника и 750 јавних службеника из земље домаћина. Дошло је више од 2.000 посленика из разних медијских организација.

На самиту је такође потписан 161 јавни споразум о различитим програмима. Већина је била о међувладиној сарадњи, образовању, размени технологије и међународној трговини. На крају самита је усвојен акциони план руско-афричког партнерства који се односи на период од 2023. до 2026. године.

Опозив Споразума о свеобухватној забрани нуклеарних проба

Русија је почетком октобра званично опозвала ратификацију Споразума о свеобухватној забрани нуклеарних проба и тако стала у ред са САД и још осам земаља које не признају тај договор. Иако се у неким медијима појавила панична информација да је свет на корак од нуклеарног рата, руски представник при међународним организацијама у Бечу Михаил Уљанов је појаснио да Москва не намерава да настави нуклеарна тестирања, а главни циљ је да буде равноправна са Вашингтоном.

Руски званичници су безброј пута понављали да Москва неће спроводити нуклеарне пробе све док то не почну да раде САД. Још у марту ове године заменик министра спољних послова Сергеј Рјабков је приметио да ситуација око ЦТБТ изазива све већу забринутост због акција САД. Стога опозив договора је у складу са националним интересима земље. САД не одговара овај потез Москве јер Русија сада не мора да се обазире на међународни документ који јој је везивао руке.

Опозив споразума из Хладног рата

Након опозива ратификације Споразума о забрани нуклеарних проба, Русија је у новембру обуставила учешће у Споразуму о контроли наоружања у Европи, што је изазвало осуде Запада.

Председник Русије Владимир Путин је 10. маја унео у Државну думу предлог закона о отказивању Уговора о контроли наоружања у Европи (ЦФЕ). У образложењу, Путин је рекао да је споразум „у великој мери застарео и да је изгубио додир са реалношћу“. Упркос чињеници да је око 30 земаља потписало овај документ, ратификован је само у Русији, Белорусији, Казахстану и Украјини. Споразум никада није ступио на снагу, чиме су чланице алијансе добиле предност у односу на Русију. До 2007. неравнотежа је постала очигледна: 22 земље НАТО-а имале су више опреме него што је наведено у документу, а неке бивше совјетске савезнице приступиле су западној алијанси.

Повлачење из ЦФЕ уговора омогућава Русији да постави оружје тамо где јој је потребно, а да никога о томе не обавести. Русија ће такође максимизирати производњу наоружања, војне опреме и наоружања како би парилала Западу и испунила све циљеве СВО.

Бесплатно жито за Африку

Крајем новембра у Сомалију је стигла прва тура бесплатне руске помоћи Африци у виду житарица. Колико је ово битна вест за афричку државу говори чињеница да је брод био свечано дочекан уз присуство државних званичника. Русија ће послати афричким земљама укупно милион тона жита.

Владимир Путин је у августу 2023. саопштио да су у завршној фази преговори о бесплатним испорукама 25-50 хиљада тона жита из Русије у шест афричких земаља. Претходно је међу овим земљама шеф државе навео Буркину Фасо, Зимбабве, Мали, Сомалију, Централноафричку Републику и Еритреју.

Москва је много пута говорила да је спремна да помогне у решавању глобалног проблема са храном. Председник Русије Владимир Путин је у септембру рекао да је Москва сагласна да испоручује жито сиромашнијим земљама у сарадњи са Турском и вероватно Катаром и планира да пошаље милион тона жита у Африку бесплатно. На тај начин је Русија сачувала испоруку жита угроженим државама и избацила из игре западне земље.

Поштовање арапског света

Званична посета руског лидера Владимира Путина водећим арапским државама, Уједињеним Арапским Емиратима и Саудијској Арабији почетком децембра доказује да Запад није успео да изолује Русију ни скоро две године од почетка Специјалне војне операције.

Путинова посета УАЕ и Саудијској Арабији, које су деценијама сматране савезницима САД и ЕУ, говори да су поштовање и економска сарадња за обе стране битнији од санкција и доказивања оданости Вашингтону.

УАЕ су главни спољноекономски партнер Русије у арапском свету. У 2022. години међусобни трговински промет је достигао историјски максимум од рекордних девет милијарди долара. Од јануара до септембра ове године већ је достигао ниво од 8,8 милијарди долара, што је за 63 одсто више у односу на прошлу годину. Заједнички пројекти се развијају у скоро свим индустријски гранама.

Саудијска Арабија се деценијама сматра главним савезником САД на Блиском истоку, међутим Москва и Ријад имају о чему да разговарају. Трговински промет између Русије и Саудијске Арабије у периоду јануар-септембар ове године повећан за 4,8 одсто и износи 1,35 милијарди долара. Државе највише сарађују у пољопривредном сектору и енергетици.

Русија, УАЕ и Саудијска Арабија заједно сарађују у разним међународним платформама попут БРИКС-а, ШОС-а и ОПЕК+, а трговина нафтом је највише допринела томе да се уједине Москва, Абу Даби и Ријад.

Заустављена украјинска контраофанзива

Руски министар одбране Сергеј Шојгу крајем децембра је изјавио да је главни задатак Специјалне војне операције у 2023. години био је да се спречи контраофанзива Оружаних снага Украјине и он је успешно обављен.

Томе је, према речима Шојгуа, допринело неколико одлучујућих фактора – стварање ефикасног система одбрамбених линија, висока борбена способност свих јединица и појединица, поузданост и ефективност руске војне технике, и, изнад свега, вешти и одлучни поступци бранилаца отаџбине, који несебично осигуравају безбедност земље и њених грађана.

Колико је руска одбрана била моћна говори чињеница је у протеклих шест месеци Украјина на свим правцима изгубила око 160 хиљада војника, више од 3.000 борбених оклопних возила, укључујући 766 тенкова, 121 авион, 23 хеликоптера.

Руска војска је преузела иницијативу и побољшава свој положај на свим правцима. 25. децембра руска војска је потпуно ослободила Марјинку у Доњецкој Народној Републици. Преузимање контроле над градом ће омогућити ефикаснију заштиту Доњецка од Оружаних снага Украјине.

Један од разлога за успех је активни развој сопственог наоружања. Производња тенкова у Русији је у последње две године повећана седам пута, а производња муниције за малокалибарско оружје, вишецевне ракетне системе и артиљерију 50 пута. Производња лаких оклопних возила такође је порасла 5,5 пута. Русија је удвостручила је производњу војних хеликоптера, и многократно побољшала производњу дронова.

Добровољци

Након делимичне мобилизације средином 2022. године, Русија је променила тактику. Сада у војску иду само добровољци који потписују уговор са Министарством одбране. Заменик председника Савета безбедности Руске Федерације Дмитриј Медведев је навео 28. децембра да је од 1. јануара 2023. године пола милиона људи примљено по уговору у Оружане снаге Руске Федерације. То само показује колико Русија има добровољаца који желе да бране отаџбину и колико Москва брине о својим војницима.

Сви мобилисани и добровољци су изједначени са редовним војним лицима која су склопила уговор, а добијају одговарајућу храну, одећу и новчану помоћ – од 195 хиљада рубаља месечно. Такође, сви учесници СВО добијају неограничене погодности: право на бесплатно путовање у јавном превозу, ваучере за санаторијум и набавку лекова, државно животно и здравствено осигурање. Такође свака регија Русије сама одлучује колика ће бити једнократна исплата након потписивања уговора. Већина погодности се односи и на породице војника. Без обзира на разне дезинформације, Русија је створила све услове за људе који желе да потпишу уговор са МО и бране земљу, и то је уродило плодом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: