Догодило се прије 10 година

Пише: Никола Маловић

Какво ће нам бити ново љето? Да ли ће Нова 2025. бити срећна? Не, неће. Биће тешка и ужасна, осим двијема категоријама, дјеци и заљубљенима

Постоји тренутак када емоција устукне пред рационалношћу, написао сам крајем 2023. Будале су – дефинисао је Његош – с очима слијепе, које виде, а залуду виде. Колико савремени човјек оба пола мора да буде површан па да не детектује очигледне знаке времена? Може ли свијет постати бољи док се у глобалном комшилуку воде ратови у којима старе конвенције не важе а правила не постоје? Колико је потребно фронтова отворити па да 31. децембра без осјећаја да смо фарисеји можемо да изговоримо ту одвратну западњачку фразу Срећна Нова година!

И да усред Божићњег поста гуштамо месо у најлуђој ноћи?

Ми смо дебото паметниији од затуцане цркве, какви постови за Нову годину, какви бакрачи, све ће на крају да се среди, све ће бити добро, порашће плате, мир ће бити проглашен тамо гдје се закувало, друштво ће постати хуманије и наша дјеца имаће будућност у којој своје све слабије знање неће морати да проституишу за шаку дигиталних коина.

Ако немамо есхатолошка промишљања, на чему онда базирамо вјеру у Срећну Нову? Фразирати је допуштено, друштвено је прихватљиво љубити се у поноћ и осмјехивати се, али је то – скужавам се – све дегутантније. Наде, дакако има, али је она у сфери метафизике, будући да смо ми лично, на мени несхватљив начин, ваљда што смо колективно никакви, дозволили да најгори дођу на мјесто најбољих, да униште зграду у којој живимо, улицу у којој живимо, град у коме живимо, област, државу, полуострво, континент, све океане и планету Земљу.

Човјек који се сваког јутра огледа у огледалу не опажа старење, а види га кад упореди фотографије од прије три, пет или десет година. Сви наши проблеми од прије десет година били су тако мали јер смо били за десет година здравији, физички и геополитички, стога није лоше, помислио сам, пред годину која ће бити пунија ратова и патње од свих које средња генерација памти, у вријеме оно када је под лонцем за кување гласачких жаба било кудикамо мање подложених дрва.

Пазимо…

У јануару 2014. умро је бивши премијер Израела Аријел Шарон. Ако раније нисмо, за протеклих смо 10 година научили какве су суштинске везе Израела и Сједињених Америчких Држава. Да ли је Израел једна од држава Сједињених држава? Није. САД су, геополитичком алхемијом, највећа израелска држава.

Протести у Украјини почели су пошто је предсједник Виктор Јанукович одбио да потпише споразум о придруживању са ЕУ, зарад јачања веза са Русијом. И тако је почела криза која је прерасла у Мајдан, који је прерастао у рат на ивици Трећег свјетског. Кум тог сукоба био је – анаксиос! – васељенски патријарх Вартоломеј, који је признао неканонску Православну цркву Украјине, те на тај начин забио нож у груди канонској Украјинској православној цркви. И не престаје да ровари.

Свечаношћу у Београдској филхармонији београдски дневни лист „Политика” обиљежио је 110 година постојања. Овлашно листање штампаног издања или клик на електронско, данас нуди увид до које је мјере „Политика“ излизала свој некад дебели цеховски образ.

Фебруара 2014, друштвена мрежа Фејсбук, обиљежила је десет година постојања, са више од 1,2 милијарди чланова. До данас је мрежа израсла у један од надзорних удова Великог Брата, која памти све, отима, по допуштењу власника профила, све фотографије, све текстове, сва сјећања, архивира их, и тргује њима.

У Сочију су свечано отворене 22. Зимске олимпијске игре. Било је то на временској вододелници спрам питања јесу ли Олимпијске игре као паганско поигриште уопште потребне цивилизацији која не израста директно из насљеђа римске културе.

Белгијски парламент великом већином гласова одобрио је проширење закона о еутаназији и на млађе од 18 година. Десет година касније имамо у Европи расправе у парламентима да ли да се дозволи постнатални абортус, што је еугенистички еуфемизам за легално убиство новорођенчади.

Марта 2014, на Криму је одржан референдум на коме се 96,6 одсто грађана изјаснило за присаједињење Русији. На то је да Крим руски носач авиона у Црном мору стављена је тачка.

НАТО је априла 2014, одлучио да обустави цивилну и војну сарадњу са Русијом, изјавио је генерални секретар Алијансе Андерс Фог Расмусен. Не наивно, већ испитујући стање ствари, Русија је све вријеме жељела да нема више супротстављених полова. НАТО је подвукао да супротстављени полови треба да постоје, не само зарад опстанка НАТО-а, не само зарад опстанка америчког војно-индустријског комплекса, већ и зарад опстанка окултне закулисе.

Маја 2014, одржан је референдум у два региона источне Украјине, Доњецком и Луганском, на коме се око 90 одсто гласача изјаснило за независност те двије бивше украјинске републике. Референдум нису признале кијевске власти и међународна заједница.

У 18 градова и општина у Србији проглашено је ванредно стање због вишедневних обилних поплава и изливања ријека, које су изазвале клизишта и урушавање бројних кућа, путне и водоводне инфраструктуре и огромну материјалну штету. У Србији је проглашена тродневна жалост због жртава поплава. Десет година касније имамо нове тродневне жалости, кад и прилику да видимо како је проток времена на површину избацио ријеке лоших, корумпираних ђака – убица.

Умро је књижевник, академик и први предсједник бивше Савезне Републике Југославије, Добрица Ћосић. Десет година касније, појавила се његова „Књига о Титу“, својевсна студија о оцу псеудонације.

Умро је Војћех Јарузелски, посљедњи комуниста на челу Пољске. Пољска је данас члан НАТО-а, огроман војни и људски ресурс, географија пуна резервних Словена спремних (?) за наставак рата на Новом источном фронту.

ЕУ је постигла споразум којим се омогућава гајење генетски модификованих култура на њеној територији. За споразум није гласала само Белгија. Према том споразуму чак и чланице ЕУ које су против узгајању ГМО неће моћи да забране транзит тих култура преко своје територије. Десет година касније дозвољено је да брашно од житарица буде помијешано у извијесном проценту с брашном од инсеката. Да је све мање прве хране, те да се генерише глад, види се тек с периодичним одмацима.

Јуна 2014, Европска комисија затражила је од Бугарске да суспендује радове на изградњи гасовода Јужни ток. Нема суверености у, пер ла финта сувереним државама. Постоје само интереси Империје. Ако се поклапају са интересима запосједнутих ентитета – океј, а ако не, тим горе по запосједнуте ентитете. То ће на својој кожи најбоље да осјети Њемачка 2022, када их је Империја којој припадају економски кастрирала одсијецајући им доток јефтиног руског гаса кроз Сјеверни ток 1 и Сјеверни ток 2.

Покрет Исламска држава контролише велики дио Сирије и постаје важан фактор у сиријском грађанском рату. Десет година касније, очигледно западна творевина, Исламска држава учествује у нечасном паду режима Башара ел Асада.

Бројним културним и умјетничким садржајима у Сарајеву је почело обиљежавање стоте годишњице атентата на престолонасљедника Франца Фердинанда. У част обиљежавања тог догађаја у Републици Српској, у Вишеграду, одржане су бројне манифестације којима су присуствовали највиши званичници РС и Србије. Сто десет година касније, не престају да се воде полемике је ли Принцип био атентатор или херој, умјесто да ствар буде јасна, не само с погледом на мозаички мурал у Андрићграду, већ и на правну заоставштину Рудолфа Цистлера који је 1914. у процесу након атентата бранио Младу Босну.

Јула 2014, преминуо је глумац Бора Тодоровић. Никола Симић ће који мјесец потом. Десет година касније, с каталогом одлазака славних, питамо се чијим ће то одласком дебото да се оконча једна ера? С нотама које су нам свима и даље у ушесима, отишао је Оливер, Балашевић, Бора Чорба, али их је и преостало, како музичких легенди, тако и глумачких. Нека их. Има нечег есенцијално важног у томе да потраје дјело за живота препознатих аутора или оригиналних интерпретатора.

Жан-Клод Јункер, конзервативац именован за новог предсједника Европске комисије, изјавио је да се ниједна земља неће прикључити ЕУ током његовог петогодишњег мандата. Десет година касније видимо да је ЕУ геополитичка замка. Чини ми се да би прва у шуму пуну оштрих замки-кљуса могла својом вољом да као међед набаса Црна Гора. Да ли би и Украјина? Могло би, оно што остане од ње.

Августа 2014, руска је Влада увела потпуну забрану увоза великог броја прехрамбених производа из ЕУ и САД, као одоговор на санкције које су Русији увеле западне земље због украјинске кризе. Десет година касније, многи пољопривредници из Руске Федерације ликују и благосиљају западне санкције све у 16, јер коначно могу да пласирају домаће производе.

На првим директним предсједничким изборима у Турској побиједио је актуелни премијер Реџеп Тајип Ердоган. Десет година касније, и након пуча током ког у организацији Запада умало није изгубио главу, Ергоган је на заласку. Следећи демократски насљедник требало би да буде мањи султан од Ердогана, мањи опонент Колективног запада, тиме и већи непријатељ Русијској Федерацији.

Соломонска острва признала су независност Косова, чиме је број држава које су признале Косово повећан на 108. Десет година касније ко се још, у мору издаја, сјећа не само нечасног геста Соломонских острва, него и броја нашем срцу ненаклоњених права на постојање?

Септембра 2014, на референдуму о независности Шкотске грађани су са 55,3 одсто гласова одлучили да та земља остане дио Уједињеног Краљевства. У истом тренутку рекло би се, а не десет година касније, да на било шта референдум може да утиче, не би ни био расписиван.

Октобра 2014, у Београду је прекинута фудбалска утакмица Србија – Албанија пошто се „над тереном појавила летјелица на даљинско управљање“ на коју је било закачено платно са мапом велике Албаније с црним двоглавим орлом. Из ове вијести видимо да именица дрон није била употријебљена још, прије десет година, чак и кад се нашла у центру скандала.

Предсједник Русије Владимир Путин допутовао је у Београд гдје је био почасни гост на војној паради „Корак победника” која је организована поводом 70 година од ослобођења Београда у Другом свјетском рату. Десет година касније, не само да није било војне параде, већ ни Путин више не би био драги гост истој власти. Зарад додворавања Западу, у току је ревизија историје.

Новембра 2014, српска породична слава уврштена је у Регистар нематеријалног културног насљеђа Унеска.

Хашки суд је новембра 2014. одлучио да пусти Војислава Шешеља на привремену слободу и он је стигао у Србију послије 11 и по година. Десет година касније, Шешељ, Јунак из Хага, постао је оксиморонски огромна пудлица на повоцу свог политичког сина.

У Београд је, у тродневну посјету Српској православној цркви, допутовао руски партијарх Кирил. Десет година касније спекулише се да би управо Београд могао да буде домаћин новог сусрета руског патријарха Кирила и папе Франциска. Но што ће уопште римски папа у Београду?

Децембра 2014. ниједна држава чланица ЕУ није подржала руски предлог Резолуције против величања нацизма у Генералној скупштини УН. Србија је једина земља у региону која је гласала за ту резолуцију. Десет година касније Србија ће неколио пута гласати против себе тиме што ће потписати декларације у којима се осуђује Русија због рата у Украјини. Гласала је, дакле, за неонацизам. Не једном. О Црној Гори не треба трошити ријечи.

Најмање 3.419 људи погинуло је 2014. у покушају да преко Средоземног мора стигне до Европе.

Англиканска црква је добила прву жену бискупа пошто је Либи Лејн проглашена бискупом Стокпорта, на сјеверу Енглеске. Десет година касније уведена је именица – бискупка. Кантенберијски надбискуп Џастин Велби поднио је оставку због афере злостављања дјечака у Англиканској цркви. Поглавар Англиканске цркве је краљ, Чарлс Трећи, од кога је надбискуп крајем 2024. затражио дозволу да се повуче.

Сврха.

Периодични пресјеци служе да видимо у ком правцу одлази нама знани свијет, а на основу упоређивања историјских честица од прије десет година, са стањем ствари данас. Што је читалац овог текста старији, то више запада у опасност да буде оно што су стари латини звали лаудатор темпорис ацти – хвалилац прошлих времена. Није све било боље прије 10 година. Речено је на почетку овог огледа да никад није било боље малој али историјски одабраној групи – младима и заљубљенима.

Инима, нека је пак Бог у помоћи.

Извор: Печат

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: