Догодило се сутра

Некада је просто невероватно какво слепило влада када се тумачи скорашња историја. Уосталом, једна од тековина модерних времена је да историју не учимо од предака, него по школама и из медија. Недељу-две ради телевизија и ми увиђамо невероватне, нове истине, до којих наши стари, због неписмености и заосталости, никако нису могли да дођу.

Пише: Милан Миленковић

Услед распада традиционалне заједнице и миграција према градовима, читаве генерације су бабе и дедове једва познавале, а баш се од њих уче традиција и обичаји и утемељује се идентитет и однос према вери. Родитељи вазда немају времена, бабе и дедови га имају увек.

Историју, дакле, учимо од учитеља, који плату прима од владе. Каква влада-таква и историја. Идентитету се учимо из медија и од новинара који имају у длаку исти идентитет као и владалац.

Такав је то посао. Обичаје и традицију учимо од попова, јер смо пропустили да научимо од дедова, а поп, људска душа, одмах нас поучи да је древни српски обичај да се свештеном лицу даје 50 еврића а виста, односно по виђењу.

Тешко је, ако не и немогуће, оцењивати сопствено време. Каже Васа Чубриловић да је лако писао историју Срба до свог времена, а онда је ухватио себе како се, у глави, свађа са Пашићем. Са Душаном и Карађорђем није имао шта да се расправља. Ипак, дистанца у оцењивању догађаја није обавезно добра. Замислимо неког српског историчара из, неке, рецимо 2500. године, који са удаљености од пола миленијума посматра наше време.

Прво што би закључио је да се, током 19. века, на Балкану појавило ново племе, Хрвати, које се населило у Далмацији и Славонији. Не би знао одакле су дошли, тек ту су. Онда би му пало у очи да се, почетком овог миленијума појавило племе Бошњака, а да је нестало племе Муслимана, из чега би извукао закључак да су они први протерали ове друге, јер су населили њихово подручје.

Нешто слично би закључио и у вези Македонаца, који су се, средином 20. века ниоткуда појавили на Балкану. Тек би са Црном Гором, екс Дукљом и Зетом, муке имао. `Ајд што се та нација појавила кад и македонска, `ајд што појава тих нација, заједно са муслиманском, високо коинцидира са појавом комунизма, али главно питање је ово: откуд Срби у Црној Гори? Одакле су дошли, Ђаво их однео?

Има неколико могућих одговора. Један је да су се доселили из околине Пирота и, мањим делом, из Велике Плане, други је да су то, заправо, посрбице, један крак Зећана, који су примили српску веру (намерно кажем „српску“, јер не знам ни једног старијег човека који ће рећи:

„ја сам вере православне“, већ кад га питаш: „Чича, које си ти вере“, он каже „Српске“. „А Немци“, питаш га даље? Он каже: „Швапске“), српски језик и обичаје, па су, за генерацију-две, поверовали да су стварно Срби. Срећом, ту су Дукљани, да их просветле.

Наш историчар ће закључити да је, појавом црногорске нације, стара песма „Ој, свијетло јулско љето, мајко наша равна Зето“, замењена још старијом „Ој, свијетла мајска зоро, мајко наша Црна Горо“, мада сам мишљења да ће, до те, неке 2500-те године, из песме бити избачено оно „ој“, као српско ојкање, и бити замењено европскијим „хеј“, а да ће свибањ заменити мај.

Можда и она четири оцила на црногорској капи буду замењена звездицама ЕУ, а црна трака плаво-жутом? Још ако се Црна Гора протегне и на данашњу Источну Херцеговину, ето нових Црногорца к`о `ладне воде!

Одмах да буде јасно: немам ништа против црногорске нације и савршено су ми прихватљиви сви Црногорци који идентитет нису изградили на мржњи према Србима. Прилично сам сигуран да, кад загусти, кад наиђе мука, или болест, не иду код Мираша да им чита молитву, него код Амфилохија.

Култура нам је иста, језик нам је исти, вера нам је иста, а ако неко има потребу да нагласи своју другачију националност, нека му је са срећом. И Срби су се, некад давно, диференцирали из словенског мора. Ти и такви Црногорци неће имати муку са Србима, али са Монтенегринима хоће.

Не сад и не одмах; сад им ваљају, док се опосли са Србима. Само, знајте, браћо Црногорци, ако Срба више не буде у Црној Гори, Дукљанима ће на вас кренути. Сметаће им што говорите српским језиком, што не идете код Мираша, што вам је Ловћен важнији од Дукљанске академије, ваша крсна слава, а посебно ће их жуљити што негде, у неком сандуку, још чувате капу са четири оцила.

Док не заврше са Србима, трпеће што сте Црногорци. Кад заврше (ако заврше), спремајте се за још једну промену идентитета. И ви сте мета, знали то, или не знали. Док у Црној Гори буде Срба, за вас ће бити и посла, и нешто пара, и комбинација.

Ако Срби поклекну и нестану, изненадићете се кад  једног дана схватите да само Дукљанин може да ради у државној управи, а Црногорац не
може. Тек тада ћете схватити да сте, терајући комарца, истерали магарца.

Ваше природно место је, браћо Црногорци, уз Србе. Док је њих, биће и вас.
Исто се дешава и овде, само што се наши Црногорци зову космополитима, грађанима света и модернистима. Нису они, начелно, против српства, признају они корен, али им је оно уско, некако тесно и просто.

Они хоће свој европски идентитет. И они мисле да ће, ако нас дефинитивно поразе странци, за њих бити места у том новом свету, да ће окупатору бити потребни бар као капои.

Нема Запад својих модерниста и космополита, па ће да се допуни српским. Не схватају да хлеб једу још само зато што ми нисмо до краја поражени, а ако се то деси, ни они се хлеба неће најести.

Изнад њих су, у ланцу исхране, „другосрбијанци“, као што су код вас Дукљани. Као што каже наша народна пословица: „Док те мамим, шећером те `раним„.

Будите, дакле, Црногорци, али не рушите мостове према српству и Србима. То су једини мостови преко којих пут води у слободу и опстанак. Од вас ће се тражити, за не много година од данас, да стално и изнова доказујете идентитет, тако што ћете се одрећи не Срба, што и није тешко, него Његоша, свог језика (па ћете, као Хрвати, титловати српске филмове, али хрватске нећете), цркве, славе, бадњака и чеснице, Лазара и Милоша…

Неће вам веровати Дукљани да је ваша мена искрена. Ви ћете се бранити тако што ћете рећи да сте ви старији православци од Срба, да смо ми од вас позајмили крсну славу, бадњак и чесницу, рећи ћете да су Милош и Лазар, скупа са Његошем, ваши, а не српски, да је ваш језик старији од нашег, али Дукљани добро знају и ко сте, и шта сте, и од којих сте.

И кад ви не знате, они знају. Сви аргументи, које данас користите против српства, неће бити интересантни за  Дукљане. Они вам не верују, јер знају шта су сами урадили. И, без зезања, откуд Срби у Црној Гори? Одакле ли су се, неваљалци, доселили?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: