Дојава

Пише: Емило Лабудовић

Из поузданих извора сазнајем (и дојављујем тамо где треба) да се Андија Мандић прије извјесног времена, са флашом вина у руци, упутио у правцу свога кума, да му честита Славу, што је, са становишта његове функције и очекивања – недопустиво!!! Јер, неприхватљиво је да предсједник Скупштине једне прозападне, проевропске и пронатовске државе присуствује чину једне архаичне, давно превазиђене и ретроградне манифестације, која тим прије „мирише“ на клерикализам и опасан утицај Цркве. И, што је најгоре, уопште не припада систему „западних вриједности“ које је Црна Гора, одричући се себе, своје историје, кулурног и духовног наслеђа, објеучке прихватила.

Зато се питам шта онај Николић, Милатовић и она Мијовићка чекају и зашто већ нијесу осудили тај непризорни поступак предсједника Скпштине и његово тврдоглаво истрајавање да и даље буде оно што јесге и што су му сви  били. И не само осудили већ енергично затражили да буде смијењен. Права је штета што онај „европски човјек широкијех схватања“, бивши градоначелник Вуковић, још увијек не „јаше“ па да фино позове тета Весну и замоли је да беспризорног Андрију притвори и задржи у прдекани најдуже што се може.

О, Господе, хоће ли ово наше лудило икад стати???

Као неко ко није предсједник ничега црногорског, чак ни кућног савјета, усуђујем се да свима који данас славе честитам Крсну славу, а свима нама пожелим да нас Светац, до једног, штити куд год бродили и путевима ходили. Чак и оне који су, ето, испредњачили на путељку према Бриселу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: