Дојче веле: Ципрас губи ако крене против цркве

Током тешке финансијске кризе у медитеранској земљи премијер Алексис Ципрас је спријечио погоршавање односа са црквом, јер су милиони Грка тражили подршку и утјеху код најмоћније институције у земљи.

Али сада, коначно слободних руку, без стега међународних повјерилаца, Ципрас жели развод. Он такође жели удио у богатству цркве. Истовремено не жели да то буде прљав развод, пише Дојче Веле, преноси РТС.

Дакле, у настојању да пронађе пријатељско решење, он је саставио план од 15 тачака којим се отвара пут за беспрекорно одвајање цркве и државе у једној од најтеократскијих чланица ЕУ.

Према том плану, свештенство од 9 000 људи би било отпуштено. Они би били уклоњени са државног платног списка, а одузеле би им се велике привилегије и пензије – које би умјесто државе требало да плаћа богата Грчка православна црква.

Све се врти око пара

Представници православља ће такође морати да одустану од тога да се називају проповедницима националне вјере, омогућавајући држави да се прогласи „религиозно неутралном“.

Заузврат, држава би одбацила све захтјеве на огромне парцеле и имовину које Црква одавно сматра својим, а уследио би огроман заједнички развојни пројекат који би обе стране надзирале, а профит делиле пола-пола.

Звучи уносно? Јероним II, архиепископ Атине и цијеле Грчке, обавио је посао са Ципрасом за само 45 минута. Обојица су потом јавно похвалили оно што су назвали „оријентационим споразумом“. Али, тај њихов тајни споразум изазвао је бијес монаха и свештеника који су га осудили као издају. Тако је овај развод ипак испао ружан.

Ове седмице, на хитно сазваном састанку највишег тијела у цркви, 72 од 82 владика стали су уз свештенство, одбијајући да га скину са платног списка државе.

Тврди курс владе

Влада је одмах узвратила. „Хајде да разјаснимо ствари“, рекао је портпарол владе Димитрис Цанакопулос: „Влада има право да регулише све што се тиче државног буџета. Дакле, ако се Црква не придржава нашег предлога о свештенству, онда ће влада преузети на себе да то учини.“

Играјући тврдо, сматрају критичари, влада се нада да ће успети да се избори за развод који жели. Али борба са најмоћнијом институцијом ове државе могла би да се окрене против Ципраса, који не крије да је атеиста. „Сваки пут кад се држава супротстављала Цркви, новом реформом или мјером, држава губи“, рекао је за Дојче веле аналитичар и колумниста Никос Димоу.

Ишчекивање чуда

На први поглед, предложено решење нуди изузетну прилику за Цркву. Многи Грци сматрају то такође осјетљивим питањем: тиме се земља приближава томе да постане истински секуларна.

Црквене књиге би постале доступне државним ревизорима како би сагледали богатство процијењено на преко 700 милијарди евра.

А скидањем свештенства са државне грбаче, обезбјеђује се простор за 9 000 очајнички потребних радних мјеста у земљи која је на врху листе незапослености у Европи.

Али одрицање од дугогодишњих веза између цркве и државе је комплексан, изазовни задатак који је политички осјетљив у земљи гдје више од 90 процената становништва свој национални идентитет дефинише на заједничкој православној вјери.

Још важније, Грци више не вјерују у Ципраса. „Није га брига за цркву, већ само за његов политички опстанак“, каже за Дојче веле једна власница радње улазећи у цркву. „Ко каже да ће испунити то што каже? Шта ће бити са свештенством? Шта ће бити са нашом вјером?“

Изборна кампања на леђима цркве?

Од 2015. године од када је на власти, бивши лидер комунистичке партије младих обећао је раздвајање Цркве и државе.

Али, привремено је био одустао од своје намјере због кључне улоге коју је Црква одиграла у подршци хиљадама Грка у кризним ситуацијама – државне социјалне службе су практично нестале због драстичне јавне штедње.

С обзиром на то да су следеће године избори, а премијерова популарност опада, критичари и свештеници оптужују Ципраса да користе цркву да постигне политичке поене – ослобађањем око 9.000 радних мјеста у јавном сектору и стварањем нових радних места, непосредно пред кључне изборе.

Сви претходни покушаји да се раздвоје двије институције наилазили су на отпор нације која не жели да окрене леђа Цркви која је играла кључну улогу у очувању православне вјере и грчког језика током 400 година османске владавине.

Због тога Ципрасу савјетују да одустане од спора са Црквом, посебно у свијетлу нове анкете објављене у четвртак, која показује да је 7 од 10 Грка увјерено да ће изгубити предстојеће изборе од конзервативних противника – које утицајно свештенство традиционално подржава.