Дојче веле: Немирна година за Њемачку, чекају је три кризе

Година 2019. ће за Њемачку на спољнополитичком плану започети врло немирно.

Криза евра, кризе у Сирији и Украјини су симболи многих отворених питања за које Берлин мора да се побрине, пише Дојче веле.

Након драматичног спасавања дужничких држава попут Грчке, судбина евра је поново на коцки. Тако драматично је то недавно формулисао предсједник Европске комисије Жан-Клод Јункер.

Овај пут је прије свега Италија та која задаје главобоље. Упркос томе што су се влада у Риму и комисија договорили око компромиса, читава прича оставља горак окус у устима.

Италијанска влада, коју чине популистички покрет Пет звездица и десничарска Лига, отворено се супротставила Европској комисији која је одбацила нови италијански нацрт буџета због превеликог новог задужења.

Бивши њемачки министар финансија Волфганг Шојбле одбацује став по којем би „више дугова ријешило италијанске проблеме“, и каже да би финансијско тржиште ионако дисциплиновало Италију.

„Мислим да би им тржишта рекла: нећете добити додатне финансије“, рекао је Шојбле у разговору за Дојче веле крајем октобра.

И мада се чини да је велика свађа засада избјегнута, италијанска влада и даље у рукама има снажно средство притиска: у случају да комисија ипак казни Италију, то би десним популистима у читавој Европи дало још више подстицаја.

А неколико мјесеци уочи избора за Европски парламент, то је последње што је потребно Европској унији. Но ако комисија превише попусти, то ће с друге стране угрозити њен ауторитет.

Сукоб у сваком случају поставља мјерило за питање колико ЕУ сама озбиљно схвата своја правила. И француски предсједник Емануел Макрон је након протеста „жутих прслука“ попустио и повукао потезе који иду у смеру финансијских уступака који ће додатно повећати француски дефицит. И ту пријети следећи велики сукоб.

Заоштрен руско-украјински сукоб

Сукоб између Русије и Украјине након руске анексије Крима и даље остаје у средишту пажње. Њемачка и Француска су се увијек изнова трудиле око помирења двије стране, па и након ескалације сукоба око Азовског мора крајем новембра.

ЕУ је подијељена кад су у питању санкције против Русије, неке земље желе да их укину јер штете бизнису, друге би пак хтјеле да их пооштре.

Ове потоње критикују и Њемачку због гасовода Сјеверни ток II који би гас доводио директно из Русије у Њемачку. Њемачка канцеларка Ангела Меркел је рекла како је на самиту средином децембра закључено да се санкције укину или пооштре и инсистира на наставку дијалога с руским предсједником Владимиром Путином.

Потпредсједник Евопске комисије Валдис Домбровскис је био јасан приликом једног сусрета с Порошенком: „Санкције нису казна. Санкције су мотивација за Русију да се врати у цивилизовани свијет“.

Мир у Сирији – са Асадом?

Након више од седам година рата у Сирији, земља је у потпуности девастирана. У међувремену је предсједник Башар ел Асад уз помоћ Русије и Ирана повратио готово сва подручја која су се налазила под контролом побуњеника.

У Њемачкој се одједном поставило питање повратка стотина хиљада сиријских избјеглица. Но Министарство спољних послова ситуацију у Сирији још увек сматра недовољно сигурним за повратак. Још увијек је на снази забрана протјеривања за Сиријце који немају легалан статус у Њемачкој.

Но широм Европе се шири умор након многих узалудних покушаја стварања трајног мира у Сирији. Неки политичари иза затворених врата сада већ говоре и о некој врсти помирења с тим да ће Асад остати на власти.

Стручњак за Блиски исток Гидо Штајнберг је у разговору за Дојче веле критиковао понашање њемачке владе у вези са Сиријом: „Влада у Берлину је неопрезно полазила од тога да ће Асадов режим пасти у најкраћем могућем року.

Да су заиста хтјели да сруше режим у Дамаску, требало је да боље војно подрже побуњенике. Њемци данас у овом сукобу више не играју никакву улогу“.

Оптужбе друге врсте на рачун Берлина долазе због Јемана гдје се, према наводима УН, тренутно одиграва најгора хуманитарна катастрофа на свијету. Њемачка је дуго продавала оружје Саудијској Арабији, која је помагањем јеменској влади у борби против побуњених Хутија активни учесник у овом сукобу.

Чак и сада, када је подигнут ембарго на извоз оружја у Саудијску Арабију, њемачки војни концерн Рајнметал преко својих подружница у иностранству и даље продаје оружје овој земљи.

Извор: Б92

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: