Дојче веле: Опозиција у вакууму погрешних процена

Већ годину дана црногорски парламент није место дискусије и дијалога. Владини предлози закона олако и без расправе добијају зелено светло посланика владајуће партије, јер једино они учествују у раду Скупштине.

Скупштински ходници су тихи и за медије незанимљиви. Чак се и конобари из скупштинског ресторана жале на слаб промет, јер им опозициони посланици не свраћају на чашицу разговора и на ручак. А некада су управо те просторије биле извор свих важних и неважних, званичних и незваничних информација о политичком животу у Црној Гори.
„Новинари готово и не посећују седнице скупштинских одбора, на којима су се некад проналазили детаљи за нова истраживања. Оне трају врло кратко и не нуде више од читања дневног реда. У време када је парламент радио у пуном саставу, приче су се често налазиле и по ходницима и у скупштинском ресторану, док се данас састанци са опозиционарима заказују у градским кафићима или страначким просторијама“, прича за DW новинар подгоричких „Вијести“ Самир Кајошевић.

Црногорска опозиција бојкотује рад парламента од избора у октобру прошле године, јер сматра да нису били слободни и демократски. Власт је на дан избора објавила да се догодио покушај државног удара, што је, према мишљењу опозиције, утицало на одлуку грађана и изборни резултат.

Скупштина изгубила контролну функцију

Опозиција тражи понављање парламентарних избора као услов за прекид бојкота. Иако је након годину дана постало јасно да власт тај захтев неће испунити, опозиција не планира да се врати у посланичке клупе. „За разлику од неких других метода политичке борбе, оних који знају да дају брзинску наду, па је онда претворе у разочарање, бојкот захтева упорност, истрајност, стрпљење и демократску кондицију“, каже за ДW Алекса Бечић, лидер Демократске Црне Горе. „Једногодишњи бојкот Парламента показао је како се на миран, демократски начин, може најефикасније оголити сва антидемократија у Црној Гори. Показало се да је Влада нестабилна и клизећа, а да је парламент изгубио контролну и надзорну улогу коју треба да има у сваком друштву. Посланици власти, као непосредно изабрани представници народа, претворени су у поданике Владе“, оцењује Бечић, чија је странка иначе на изборима освојила највише мандата као појединачна партија.

Бојкот се спорадично прекидао. Социјалдемократска партија (СДП) Ранка Кривокапића се на кратко вратила у парламент да гласа о чланству у НАТО, а посланици Демократског фронта (ДФ) су дошли на премијерски сат, како би поставили питања о суђењу које се води против његових чланова.
У ДФ објашњавају да више не верују у позитивне резултате бојкота. Они оптужују опозиционе колеге да су пропустиле шансу за успех, када су одбиле предлог ДФ да организују протесте. „Остатак опозиције сувише наивно је поверовао уверавањима Ранка Кривокапића да ће САД извршити притисак на Демократску партију социјалиста (ДПС) да прихвате њихов улазак у Владу и организују изборе“, каже за ДW један од лидера ДФ Небојша Медојевић. „Због такве наивне политике, остатак опозиције испао је смешан, и у очима представника САД. Сада немају никакву политику, остали су у вакууму својих погрешних процена. Изгубљена је година, а једини ефекат је да сада САД и ЕУ врше притисак на њих да се врате у парламент. Да ли је то погрешна процена или намерно спасавање посвађаног и истрошеног ДПС? Остаје да се види“, закључује Медојевић.

Изгубљена година

Црна Гора се дакле већ годину дана налази у дубокој политичкој кризи, а опозиција и власт у пат-позицији. Једни друге позивају на дијалог до којег никада није дошло. Јована Маровић из невладине организације „Политикон“ оцењује да је за црногорску политику ово било дванаест месеци изгубљеног времена: „Након годину дана политичке кризе у Црној Гори и власт и опозиција тврдоглаво инсистирају на почетним позицијама. Власт није показала интересовање за разрешење кризе, док опозиција није успела да материјализује ретку сагласност постигнуту у вези с неким питањем. Дванаест месеци изгубљеног времена током којег су две стране искључиво комуницирале путем медија или преко посредника, најбољи је показатељ нивоа демократије у земљи“, процењује Јована Маровић.
Новинар „Вијести“ Самир Кајошевић верује да је бојкот у почетку имао смисла, али само као вид протеста због изборних нерегуларности. „Током бојкота, опозиција није понудила никакву алтернативу одсуству из посланичких клупа. Политичкој јавности нису понудили ванпарламентарне моделе деловања и све се сводило на медијска нуђења платформи о заједничком деловању, које су преко истих тих медија и одбијане. Опозициони прваци нису успели ни да анимирају међународну заједницу да се укључи у решавање кризе“, подсећа Кајошевић.

Не иду у скупштину, али примају плате

Током бојкота парламента, опозициони посланици наставили су да примају плату. Њихова просечна зарада износи 1.443 евра. Управо тај податак ДПС користи као главни аргумент да дискредитује опозиционе посланике. Ипак, наши саговорници сматрају да је то замена теза. „Одлука посланика опозиције о бојкоту није донесена из хира или богаћења на рачун нерада“, сматра Јована Марович. „Упорно инсистирање на томе да бојкот кошта долази са погрешне адресе и представници владајуће коалиције немају право на то. Посланике бирају грађани, плаћени су од новца грађана и једино они имају право да их позову на одговорност. На који начин ће посланик вршити своју функцију, ствар је његовог избора.“

Новинар „Вијести“ Кајошевић такође оцењује да се бојкот не може свести на причу о плати и нераду. „Парламент у крњем саставу је управо показао колико је ефикасан у контролној улози. Седнице су врло кратке, посланици готово да немају примедби на законе, па се може рећи да и они примају плате само да би притискали тастере у Скупштини.“
ОЕБС је недавно Црној Гори дао задатак да спроведе свеобухватне измене изборног законодавства и то пре следећих избора. Црногорци би требало да изађу на биралишта већ на пролеће наредне године, када ће бирати новог председника и општинске власти у већини градова. За те потребе, Скупштина је формирала Радну групу, али је за усвајање измена изборних закона потребна двотрећинска већина – односно опозиција у парламенту. Рок за усвајање измена је 31. децембар.

Извор: dw.com

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: