Док ловиш срећу и док је гониш ти ниси још за срећу зрео: Херман Хесе – Срећа

На данашњи дан, 9. августа 1962, умро је њемачки писац Херман Хесе, добитник Нобелове награде за књижевност 1946, један од најзначајнијих књижевника 20. вијека, аутор изузетне мисаоности који је стварао у маниру духовног аристократе.

Написао је доста пјесама, од којих су неке антологијске вриједности, а основна тема прозе је несклад између контемплације и чулности. Опредјељење за аутентичну личност, за радикалан бунт против норми и конвенција модерне технократске цивилизације учинило га је шездесетих година 20. вијека идолом омладине на Западу. Дјела: романи „Петер Каменцинд“, „Под точком“, „Гертруда“, „Росхалда“, „Демијан“, „Сидарта“, „Степски вук“, „Игра стаклених перли“, „Нарцис“, „Златоусти“.

Док ловиш срећу и док је гониш

ти ниси још за срећу зрео,

макар све најдраже пало ти у део.

Док за губитком сузе рониш,

док те без танка циљ привлачи,

ниси још свестан тога шта мир значи.

Тек кад се сваке жеље клониш,

кад ни циљ више ни жудњу не познајеш

и срећи разна имена дајеш,

тада ти плима свега што се збива

не дира више срце, и душа ти почива.

• Превео Бранимир Живојиновић

(Из књиге Херман Хесе Песме, Београд, 2007)