Док народ умире од глади, функционери не знају шта ће од пара

Тренутно у Црној Гори има преко 4,4 хиљаде државних функционера чија примања премашују 1.000 евра, док, с друге стране, имамо преко 77.000 грађана чија мјесечна примања често буду мања од 250 евра.

Посланик Демократског фронта и предсједник Радничке партије Јанко Вучинић оцјењује да у Црној Гори постоје енормне разлике у зарадама између радника и функционера.

– Слободно могу рећи да је то једна врста безобразлука и да је то неопходно под хитно мијењати. Како се то може промијенити? То се може мијењати тако што ће се кориговати коефицијенти у Закону о зарадама у јавном сектору. Мислим да прво треба увести лимитирану границу зарада и предлог Радничке партије је био, док се Црна Гора налази у кризи, а то је већ дуго времена, да се плате функционера ограниче на 1.000 евра. А не никако да имају више од тога, као што је то случај у овој држави, рекао је Вучинић за “Слободу”.

Према његовим ријечима, у оваквој ситуацији треба да се помогне онима који имају минималне зараде, а не да се потпомаже богаћање богатих.

– Јер, у оваквој ситуацији када је готово половина грађана на ивици глади и у дубоком сиримаштву, нико не заслужује да прима по неколико хиљада евра, па било то да је предсједник државе, предсједник Владе, посланик или било који министар, истиче Вучинић.

Такође, додаје он, потребно је повећати минималну зараду која би требало да износи 50 одсто од просјечне зараде.

– То би били кораци који би знатно смањили ту разлику између радничких плата и плата функционера. У приватном сектору ту би требало примијенити прогресивну стопу пореза, тако да све оне плате које прелазе просјек треба прогресивно опорезивати, у зависности од њихове висине. Мислим да би те мјере довеле до тога да се знатно повећају плате оних који данас живе на ивици сиромаштва и добијају мизерне зараде од 190 до 250 евра, казао је Вучинић.

Посланик Демократског фронта Бранка Бошњак мишљења је да власт намјерно држи огромну већину грађана на ивици егзистенције, како би их разним уцјенама држала у страху и њима манипулисала за добијање подршке на изборима.

– Пара у буџету има, али је расподјела неправедна, јер се огромна средства троше на службене аутомобиле, репрезентације, службене телефоне, путовања, а плате се држе на ниском нивоу, казала је Бошњак за “Слободу”.

Према њеним ријечима, срамно је да професор Универзитета и љекар специјалиста имају плату 700 евра, док разни савјетници на измишљеним позицијама имају преко 1.000 евра.

– То је лоша слика која се шаље јавности. Што се одговорних функција тиче, нисам од оних који мисле да ти људи треба да имају ниже плате, мислим да они треба да имају високе плате, али и да сносе одговорност у случају лоших резултата. Тако би се створила здрава конкуренција и добили бисмо најбољи избор на значајним функцијама. Али, нажалост, то није случај у Црној Гори. Код нас, ако направите неку аферу, бивате награђени и шаљу вас на значајнију функцију, па такви чак и представљају нашу земљу у другим државама, казала је Бошњак.

Из Института Алтернатива сматрају да транспарентност зарада у црногорском јавном сектору, нажалост, није на задовољавајућем нивоу.

– Закон о зарадама запослених у јавном сектору прописује доста сложену структуру зараде, уз исплату додатака и тзв. бонуса (варијабила). Исплата варијабила не темељи се на објективним и разрађеним критеријумима, па је могућа велика самовоља у расподјели овог дијела зараде, који иде и до половине просјечне зараде, казала је Милена Милошевић за “Слободу”.

Према њеним ријечима, Закон о слободном приступу информацијама обавезује само на објављивање зарада јавних функционера, без обавезе проактивног објављивања осталих накнада и додатака или обавезе објављивања зарада за остале категорије запослених.

– Чак се ни ова обавеза досљедно не поштује, нарочито ван државне управе. Уопште нема проактивно објављених информација о зарадама запослених на нижим радним мјестима, па је немогуће упоредити стварне зараде на различитим позицијама у јавном сектору, истиче Милошевић.
Када су у питању зараде ван јавног сектора, Милошевић сматра да то што су оне знатно ниже за велики број грађана, него што су њихове потрошачке потребе, свакако указује на тешку социјалну ситуацију, на коју садашњи систем не може адекватно да одговори.

– Институт Алтернатива је указивао да социјалну помоћ често не добијају они којима је најпотребнија. Напротив, једнократна социјална помоћ се опредјељује и појединцима који се не налазе у тешкој материјалној ситуацији, па су тако поједине локалне самоуправе ова средства дијелиле у сврху спонзорстава, одржавања и учествовања на културним манифестацијама, спортским такмичењима и слично, закључује Милошевић.

Вучинић: За све има пара, али за мајке нема

Вучинић сматра, такође, да је оно што је урађено мајкама, односно начин на који су остале без својих примања, нешто чега Црна Гора треба да се стиди.

– Оно што је урађено према мајкама је без преседана и срамно, да се у наводно уређеној држави, стечена права укину. Свака озбиљна држава би требало да врати оно што је, противзаконито и противуставно, одузето од мајки. То је њихово стечено право и то није требало дирати. Послије укидања тог закона требало је тражити неко друго рјешење, барем у виду дјечјих додатака. Дакле, за мајке нијесу наводно имали, а државни и локални функционери увећавају своје богатство свакодневно. И то је поражавајуће и срамно за једну државу, оцијенио је Вучинић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: