Док Шегрт ћути пацијенти умиру

Редакција портала ИН4С се обратила Министарству здравља писменим дописом крајем маја, захтијевајући да се омогући посјета наших новинара Клиничком центру Црне Горе, али ни до данас нико из овог министарства није нашао за сходно да, бар негативно одговори. Намјера нам је била да провјеримо оправданост критика које често стижу на рачун наше најеминентније здравствене установе, посебно ситуације око једног тешко обољелог пацијента. Како одговор није стизао, поново смо се обратили Министру Шегрту 2. јула 2015.год. поставивши му неколико питања, а као последње: када можемо очекивати одговор на иницијативу коју смо упутили у мају, а која је заведена у Министарству здравља под бројем 08-194(7)-2015. Претпостављате да је и то остало без одговора, као и шест других, претходно постављених питања.

Један млади живот се окончао у 36. години.  Наши љекари нису имали медиицински одговор на опаку болест.  Да не буде забуне, пацијент о којем је ријеч није преминуо због небриге, бар по успостављеним стандардима који важе у КЦ-у.  Питање је само који стандарди важе тамо. И јесу ли задовољавајући и за кориснике „услуга“ КЦ-а. Стога смо у обраћању министру Шегрту из маја мјесеца, посебно образложили провјерено лоше стање на Одјељењу за пластичну и реконструктивну хирургију. „Непосредни повод за наш захтјев било је стање на Одјељењу за пластичну и реконструктивну хирургију, која је, према доживљају већине радника КЦ-а једно од „уређенијих“.

Међутим, непосредним увидом констатовали смо да је стање елементарне хигијене ужасавајуће, да су собе без климатизације, са намјештајем и креветима као у импровизованим, ратним пољским болницама, да на 30 пацијената раде свега двије медицинске сестре, да не постоји адекватан мониторинг пацијената у, по живот критичним, здравственим стањима, те да је изгледа ово одјељење постало и „прихватилиште“ за пацијенте који по природи својих потреба и болести не могу припадати истом…

Уз то пацијенти – осигураници углавном морају само да се сналазе за сопствено лијечење алтернативним методама, што кроз набавку материјала и љекова, а што кроз обављање неопхопних анализа и прегледа у приватним здравственим установама, јер би на такве прегледе, у редовном поступку, морали да чекају и по више мјесеци. Треба узети у обзир да се ради о најтежим, па и животно угроженим пацијентима.„За поједине пацијенте, чланови њихових породица дају и једну прилично застрашујућу оцјену – да се стиче утисак да се ради о неком облику неформализоване еутаназије. Признаћете, таква оцјена квалитета здравствене услуге коју породице пацијената износе, као врло заинтересоване и упућене у стање здравственог система, не може бити занемарана. На жалост, такви примјери се нижу у недоглед“, стајало је између осталог у нашем допису.

Ствари се не покрећу без импулса, а није од помоћи ни наша новостечена особина да окрећемо главу од одомаћене смрти и невиђене грађанске индолентности на јавне, свеопште проблеме, по чему је здравствени систем у самом врху табеле.

Такво понашање је прихватљиво у оваквој Црној Гори. Све до момента када их на то не примора јавност. Освешћивање зна да буде болно, толико да нема медицине која може помоћи. Претпостављамо, на основу стања у Клиничком центру, да не налазе интерес у томе да се бројни проблеми са којима се суочавају пацијенти, али и запослени у овој институцији, ставе пред суд јавности.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: