Доказе о српским жртвама уклонила Олбрајтова: Документ о убијеним Србима у БиХ предат УН

Вест да је тог 2. јуна 1993. године из Уједињених нација стигла потврда о пријему Меморандума о злочинима над српским народом у Братунцу, Милићу, Скеланима и Сребреници, директора Института за истраживање српских страдања у 20. веку, професора Миливоја Иванишевића озарила је надом да ће се правдољубиви свет, најзад, осврнути и на српске жртве. Њих је у професоровој евиденцији у том тренутку било 1.000, као и 400 имена убица из више општина у сребреничком региону.

Сведочења о српском страдалништву без предаха је прикупљао између два Ђурђевдана 1992. и 1993. и на основу тих података уобличен је  Меморандум на 132 странице.

„Желео сам да се објави код нас, али ме је Добрица Ћосић кога сам познавао и веома ценио, посаветовао да се истраживање уобличи у меморандум југословенске владе о злочинима над Србима у БиХ. Инсистирао је да и друге установе америчке администрације добију тај документ. Добила га је чак и ЦИА, али истог дана када је предат, документ је нестао! Појавио се поново тек јула 1995. године пред улазак српских снага у Сребреницу“, открива за „Новости“ професор Иванишевић.

Испоставило се, каже професор, да су у администрацији СБ неки Тунишанин и Мароканац извештаје о страдању Срба склањали, а на документе о муслиманским жртвама додавали неколико нула.

И Извештаји генерал-пуковника Сатиша Намбијара, команданта мировних снага УН у Хрватској и БиХ, остали су заробљени у нечијим фасциклама.

Највеће заслуге у спречавању да истина о Србима допре до јавности имала је Медлин Олбрајт, америчка државна секретарка.

„Нажалост, наша страдања остала су непозната светској, али и нашој јавности, јер у то време ни српски медији нису се озбиљно бавили овим трагичним догађајима“, каже Иванишевић, који је наставио своја истраживања.

Она су објављена 1994. године, а ИК „Прометеј“ и Архив Војводине штампали су их прошле године са допуњеним списком од 3.700 српских жртава по насловом „Хроника нашег гробља – слово о страдању српског народа Братунца, Милића, Скелана и Сребренице“.

Још на почетку рата у БиХ, видевши којом се брзином шири зло, са др Миланом Булајићем, оснивачем Музеја жртава геноцида и Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, Иванишевић је договорио да се лично посвети истраживању страдања Срба у БиХ.

„У том рату у БиХ страдало је 31.000 српских цивила. Њих 80 одсто убијени су у својим селима, на имањима, у својим кућама. Преосталих 20 одсто умрли су у неком од многих логора“, рекао је саговорник „Новости“.

„Имамо све доказе за тужбу за геноцид над Србима у Сребреници“

Иванишевић изјавио је да су Бошњаци и они који подржавају „лажни мит о геноциду над Бошњацима у Сребреници“ покренули резолуцију у страху да ће српска страна, која располаже свим доказима, прва подићи тужбу за геноцид у Сребреници и околини, али над Србима.

Иванишевић сматра да Немачка и остали коспонзори резолуције журе зато што немају никакве аргументе.

„Ако су им аргументи масовне гробнице, онда нека одговоре откуд Срби у тим масовним гробницама, а ми поседујемо имена Срба чији су посмртни остаци нађени у тим масовним гробницама. Не треба их потцењивати. Гурају резолуцију да би добили квалификацију ‘геноцид’ и ублажили нашу тужбу и аргументе“, рекао је он за Срну.

Иванишевић је нагласио да је српска страна, у смислу потенцијалне тужбе, неупоредиво јача.

„Ми за разлику од њих имамо све битне чињенице. Знају они да Срби имају све доказе о геноциду над српским народом у Сребреници. Они се основано боје и зато су поново активирали резолуцију“, навео је Иванишевић.

Он сматра да је Сребреница у то време планирана за главни град, како је навео, „те њихове џамахирије“.

„Све је било етнички очишћено, а имамо и доказ њиховог Главног штаба, њихове оперативне групе који обавештава Други корпус да се Сребреница 100 одсто очисти. Увелико је тај простор виђен за повратак ислама. Нашли смо то код неких ајатолаха чак и из Ирана“, рекао је Иванишевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: