Доклестић: Власт и новске тричарије

Посљедњих мјесеци Херцег Нови проживљава своју бајку о царевом новом одјелу. Знате ону причу о голом цару и свим оним манипулантима, улизицама, чанколизима и онима који, скривени иза царевих леђа, заправо завршавају своје личне (о чистоти ту бјеше збора!) послове, успињу се на љествицама економске моћи, крче свој пут, час лактовима, час дубоким поклонима до земље, цинично се смијући оном коме се клањају. А цар им го голцат.  

Пише: Оливера Доклестић

Али, нити то види цар нити његов поданички народ док му клица у славу презлатне круне. И заправо му је само круна царска, док он сједи поносан на свом трону сигуран у своју срећу, и увјерен да је послан од самог Свевишњег. У бајци се догодило да је неко дијете у маси заслијепљених прогледало и викнуло «Цар је го! Цар је го!»

Шта се догађа у Херцег Новом посљедњих мјесеци, у граду који је жељан промјена и сит политичких играрија које су задовољавале више личне апетите од друштвених (општинских) потреба, изабрао групу партијских лаика, или партијских аматера да их води и да му докроје већ искројену судбину. У социјализиму смо учени да смо сви народ и сви активно политичко тијело. При томе смо пренебрегнули чињеницу да је то био курс који није дао добре резултате јер су се сви могли умијешати у политички систем, а најиздржљивији су били управо они који су имали најмање морала, бескрупулозни, у професионалним струкама били тањи од својих неполитичких колега, карактером подложни промјенама, по потреби, попут упијача за мастило, или отпорни на све прекоре и критике, кад неко јачи стоји иза њих. То је био сценарио избора партијских функционера иза рата (Другог свјетског): бити послушан, (послушан, као прва карактерна одлика!) склон манипулацијама (по потреби), склон проказивању, с карактером попут сурутке, или, чак с потпуним одуством личности и креативности, опут лутке на концу.

Ових дана догађа се нешто слично у Херцег Новом. Траже се партијски апаратчици, послушни, без прошлости, наравно млади, бескрајно млади, (по могуићности љубитељи музике «новог таласа», што више у фазону Бртни Спирс, без ентитетског осјећања, с дубоки увјерењем да се промјене на боље постижу преко ноћи и да магија чаробног штапића заиста постоји. Репер оваквих кадрова свакако је у кључном човјеку државе који је приправнички стаж с 25. одрадио као предсједник владе, прије четврт вијека.

Питање данас у Херцег Новом је колико грађани, онај његов интелектуални самосвојни слој, може да ћути и трпи вријеђање од стране власти, губитак поноса, морално срозавање у амбис, које, не само да није заустављено децембарским изоборима, него се незаустављиво наставља брзим урушавањем у сопствену сушественост. Град коме је, ипак сачуван добар дио простора, као највећи економски ресурс, скоро нетакнута Луштица, и височије коте ривијере изнад 100 мнм, као и широко залеђе између Пода, Мојдежа и Суторине, далеко атрактивније од ма које друго општине у Црној Гори, јесте улог за будућност. Али, оно што приоритетно треба овом граду јесте уређење постојећег стања у инфраструктури: снабдијевање водом, каналисање отпадних вода, саобраћај и паркинг простори, завођење реда око чишћења града (радницима «Чистоће који су на послу 12 од 24 сата нехумано је ишта да се замјери) али зато има хиљаду ствари које треба урадити да град заиста буде уредан.

И сада се поново враћам на бајку о цару и његовом новом одјелу. Нашем граду већ дуго времена недостаје управа која га воли. Смјењују се људи који исисавају из града здраве сокове за своје потребе, попут паразита, убијају му душу зарад «виших циљева», а граду враћају празну амбалажу од својих лажних обећања и неиспуњених нада. Како младо биће, које није научило ништа о животу, без пословног искуства, може да води један од најљепших (или је то био некад!?) градова на Средозељу, а да не осјети усхићеност чином избора и осјети се Богом даном за ту привилеговану функцију. Шта би рекао знаменити Мирко Комненовић или Јефто Гојковић, најумнији новски градоначелници или храбри и честити Милош Јанковић, који је био градоначелник у најгоре вријеме, њемачке окупације, али остао човјечан и частан.

Треба ли да се запитамо коме одговарају (пре)млади кадрови зелених људи који нису имали времена да изграде сопствене личности, и које, данас, нема ко у општинској кући ваљано ни да подучи вјештини управљања градом и градским новчаним фондовима. Од њих се ни не очекује да укључују мозак, јер Велики брат све посматра, све надгледа, све држи под контролом, држи их у шаци. На њима, младима, је само снага потписа. Њихова личност остаје на папиру, са потписом и печатом, по упутсвима Великог брата. Њихиве лијепе главе не служе да мисле. Велики брат мисли о свему. Да ли је то манипулација појединаца из власти зарад испуњавања неких мегаломанских планова из снова. А у тим сновима се од шуме не види стабло?!?

Колико Новљани могу да остану ћутећи? Колико увријеђени свим што им се догађа због разорених „Бокиних“ хотела, уништеног «Првоборца», «напрасно» стечајем угашеног бродоградилишта са 1000 породица бачених на просјачки штаб, који већ данима залуду траже своја права, већ обесправљени, посрамљени и до краја не заштићени, са посрнулом привредом некада једног од најбогатијих општина у Југославији, града који сада гамиже по такну владајуће олигархије из Подгорице, пред којом мора да вапи за помоћ. Живомо у земљи «кадије који суди и који тужи» и подјармљеног народа који ћути и трпи и чије дно је још покривено мургом. Млади кадрови, у фокусу данашње политичке стварности, нити виде, нити хоће да виде истину, нити имају чуло да спознају истину, нити се од њих очекује да разумију истину. Младе генерације рођених пред распад Југославије или у ратним годинама готово ништа не знају о прошлости и још страшније, попут дроида, немају интерес за прошлост изван њиховог живота, нити су научени да поштују знање старијих. Управљање таквима, који су сасвим подређени економским интересима, који стреме сасвим другачијим циљевима и поштују сасвим другачије вриједности од старијих генерација, сасвим је једноставно управљање. То управљање се зове – МАНИПУЛАЦИЈА. На каквом смо путу? Дефинитивно – не добром, јер се на такав начин не могу рјешавати нагомилани проблеми. Они остају, а стварају се нови, у наизглед финој форми обмане.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: