„Дола пивска“ Тимура Тмурног: „Из пустоши ниче живот нови“ (ВИДЕО)
Дола пивска; фото: YouTube
Нема братства у Пиви које није дало жртве током крвавог пира фолксдојчерске СС дивизије „Принц Еуген“ и усташа и муслимана из гатачког среза и околине у Долима пивским. Нека братства су преполовљена, док је породица Верун престала да постоји.
Црногорски хуманиста и сатиричар, познат под псеудонимом Тимур Тмурни, као потомак пивских страдалника опјевао је сву муку, патњу, али и хероизам Пивљана, способних да се издигну изнад несреће и изграде нови живот.
Стихови и ноте пјесме „Дола пивска“ најбољи су споменик недужним жртвама фашизма, али и ода животу будућем, јер: „Живи Пива, омладила се трава, дом подижу мишице набрекле…“.
Дола пивска
И посљедња сјећања нестају о вама,
чиле укопима брата блиских,
пјесма чува спомен сама
на страшни лелек Дола пивских.
Створен из тамних вирова судбине,
на светом мјесту свуд осјећам сјене,
крв је текла низ пивске планине
и кап те крви канула на мене.
Ћути Пива у покоју жртви
у свечаном миру само дрхтај грана,
жали Пива петсто својих мртвих,
туче рафал до данашњих дана.
Јунски дан нека језа студи,
гором ходи необичан хор
измијешане стоке, разлучених људи,
у Дола их воде на крвави збор.
Стари се се спаси у трену коби,
црна му слутња истина поста,
нејач море у стравичној злоби,
петнаест му глава на стрелишту оста.
Вришти Пива док јој народ страда,
мученике прима у утробу своју,
тужи Пива, слуђела од јада,
панихиду црни гавранови поју.
Обрастао Стари, уцрнио се сасвим,
многе ноћи притиска тишина,
до краја живота зашто ли се спаси,
зашто није пао покошен са њима.
Мој ђед је давно отишао заувијек,
дуги живот живје патњама избраздан,
а ја се још питам што ли је то човјек,
колико је чврст, од чега је саздан.
Живи Пива, омладила се трава,
дом подижу мишице набрекле,
памти Пива кад владала је страва,
још је боле ране крвотекле.
Стоји Стари, мука га не пови,
колико крви ова земља попи,
из пустоши ниче живот нови,
Дола пивска са сузама шкропи.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Sinoc, u nocnim satima, kad nista nije slucajno, rekoh prijateljici za ovu pjesmu.
Prvi put je cula.
I kad nista nije slucajno,
zaboravljajuci datum, odslusasmo je , bas uoci 7 juna.
Cesto je slusam
i uvijek placem.
Timure, majstore, kakav ste veliki dar ostavili potomstvu, ovakvom emocijom i pijetetom prema zrtvama,
za pamcenje !
Pisite Timure, svaka pjesma Vam je malo,
remek djelo.
Da se ne zaboravi, njemačka se ne mijenja, njemačka mora da umre
Љубав и вјера нек ходе
(Оче наш Господе)
Љубав и вјера нек ходе
С нама Оче наш Господе
Здравља среће и слободе
Дај нам Оче наш Господе
Поглед наш у Небо боде
Све стазе ка Теби воде
Жедни смо правде к’о воде
Оче наш драги Господе
Корак по корак мој роде
Правом кичмом до слободе
Жедни смо Тебе к’о воде
Оче наш драги Господе
Момчило
Svaka cast, ne smije se zaboraviti nikada.
Timure Tmurni, Pivljanski….
Svaka Cast za stihove….
Neka je Vjecna Slava usahloj Porodici Verun….
I svim prepolovljenim Bratstvima Pivljanskim….
I svim Zrtvama Krvavog Pira nad Dolima Pivskim….
Mi, Odabrani od Boga da Nosimo Srpski Krst….
Jos i Danas Cujemo Lelek Dola Pivskih Tvojih….
Nosimo tu istu Kap Pivske Krvi sto Kanu na Tebe….
I mnoge Kapi Nase Srpske Krvi Prosute kroz Vjekove…
NEKA SE NIKAD NE ZABORAVE NASE ZRTVE….
NASA NEVINO I BRUTALNO PROLIVENA KRV….
NASE MLADE STABLJIKE ISTRGNUTE IZ ZIVOTA….
SJECANJE JE HRABROST….
PRKOSNO CUVAJMO HRABROST SJECANJA I ISTINE….
TO JE NASE KOLEKTIVNO SRPSKO ZITIJE….
Nije pivljanski,pivski
Lijepo! Te stvari ne treba da se zaborave.
Ima tu nesto sto se uvjek pitam. Kakva je to bila vrsta bolesnog cinizma da nacisti diviziji od ustaskog i muslimanskog bazibozuka daju ime Princ Eugen? Time je osramocen veliki vojskovodja!
Princ Eugen Savojski se proslavio ratovanjem protiv Otomanske Imperije krajem XVII vijeka i postigao znacajne pobjede kod Beograda i Sente. Te pobjede su donijele i benefit za Srbe koji su bili pod otomanskom okupacijom. Njegos ga pominje u Gorskom Vijencu: „Leupoldov hrabri vojevoda, Sobijevski, vojvoda Savojski salomise demonu rogove…“ Tu Vladika misli na Karla Lotarinskog, Jan Sobejskog i Princa Eugena Savojskog. Marsh Princ Eugen koji je komponovan tim povodom je primjetno u srpskom melosu.
https://www.youtube.com/watch?v=aYWBnTqoYvU