Домаћи Албанци се ућутали: Чекају Велику Албанију
1 min read
Пише: Милош Станојевић
Шта су се ово домаћи Албанци ућутали. Ево већ двадесетак и више дана од њих ни трага ни гласа. Добили су 1. септембра нову општину, током љета су најављивали подизање споменика Скендербегу у Тузима и Улцињу. Таман када сам мислио, ето прилике да се сви подсјетимо српске прошлости националних јунака Албанаца, они ни слова. Ама, шта је то и каква их је мука на то натјерала?
Баш ми недостаје онај што је поцијепао црногорски рјечник, јер толико се трудио да буде у центру пажње, иако је често био ван ње. Шта је са наредбодавцем из редова албанског народа који је задужен за писање закона о Митрополији црногорско приморској? Прошао је шпиц љета у Штоју, па контам да се вратио у канцеларију и прионуо на посао. Али ни од њега ни слова, или превише ради, па нема кад или нешто чека.
Е, па у том је грму зец. Мислим да наши Албанци чекају. И то не Годоа, јер су они њиховог Годоа дочекали прошле недјеље, када га је примио лично Господар. Чекају они шта ће бити са Косметом, хоће ли Тачи и друштво за зеленим столом добити пола Србије, па да онда и они кажу шта желе. Када то ураде мислим да ће многе у Црној Гори добро засврбјети, а да ће то одћутати само власт ДПС-а. Албанци и ДПС као да су се договорили да ћуте на махове. Прво једни, па други, па онда Албанци добију све, а ДПС остане на власти. И тако укруг и тако до Велике Албаније.
Албанци су у протеклих сто година показали да знају да чекају. Могу они то и још 100 година, само да добију оно што желе, а то је да живе у Великој Албанији. Не могу а да се не сјетим једног младог Албанца који је негдје седамдесетих година прошлога вијека био мој гост поводом размјене гимназијалаца из Подгорице и Приштине. Тих неколико дана у мојој кући он је искористио да нашироко прича о своме народу и ономе што он сања. Ништа га нијесам разумио, јер успаван комунистичком бајком о братству и јединству мислио сам да живим у најиделнијој држави на свијету. Нијесам схватао да је мој гост тако млад већ научио да чека. И ако је жив мислим да још чека и дочекаће, са нама оваквима какви смо, оно што чека.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Не бре „домаћи Албанци“, језик прегризо.
Треба да речеш „домаћи Шиптари“.
Када они постану Албанци, то ће значити да и живе у Албанији, што још није случај.
Да ако онај што је имао храбрости да цепа и ситни црногорски речник, замоли Ангелу Меркел и Столтенберга да наговоре Мила Ђукановића да одреди нову међу Велике Албаније. Онда тај део се може назвати „домаћи Албанци“. Савезници.
Онај баљош Ник Ђељош је цијепао Црногорски речник горе но српски душмани што би радили. Па му не фали ни длака са главе, не што се Монтенегри плаше од Европске Уније и Едија Раме, но зато што „није интересантан“.
… Dovijeka će onda ćutati!
Greote.
Милоше, ти брани што они хоће заједно са расточким дрипцем.
Ја ћу ноге на сто и кикирики у руке.
Вала може и пивце…
Или неко стварно мисли да ће Срби у НДЦГ сјутра да Ulqin ослобађају од Албанаца.
А за чије то бабе здравље?
Срби,свога посла.