Домољуби (десило се у Будви)

Опет најавише да ће јата магаради да се разлете по нашем моћном Монтенегру, те да нам уши пробију њачући: НАТО-њато мој велики брато! Чуће се та дивна, заводљива, магарећа пјесма од сабаха до акшама. Јер, по магарцима, једино магарци одлучују и једино њине пјесме смију да се чују.

Овога пута магарци неће да лете но крећу у огромним караванима, са свим превозним средствима, аутобусима, бродовљем, авионима, да што већу халабуку створе, те да се што боље приближе свом, магарећем народу, те да га боље убиједе да је НАТО-њато ,свима њима, велики брато и суво злато.

Не значи, дакле, да су се магарад одрекла својих крила и да у датом моменту неће полећети, у виду анђелчића. Доказ да та магарад могу да имају и крила, па да и анђелима постану је и чувено натистичко магаре, које милосрдним анђелом назваше. Повод за ову магарећу причу имам већ одавно, а поготову од скора, а о том сам већ и раније нешто писао, кад оно магарећа јата, са свим натистичким обиљежјима рупише у наше ојађене средње школе, међу наше ученике и у наше зборнице, да пропагирају натизам иако закон он школи изразито забрањује политичку пропаганду међу ученицима. Али, какав закон и какви бакрачи кад је ту ЈУВЕНТАС и друге магареће организације? Замислите и магарад имају своје организације, ите какве…Ту магарад успјех да, тада, изјурим из наше школе, уз пријетњу да више не привирују код нас, јер ћу их идући пут с ноге на ногу…

Али, какве су најаве, слeдећи пут тешко да ћу то успјети, јер би требао да будем стонога. Сјећам се да сам се тада позвао и на поменути закон и знам само да су ме блиједо гледали, не могући да схвате да на њихов свијетли пут неко наваља некакав закон. Упечатљиво је било понашање мојих колега професора, а поготово оних који на сваком кораку настоје да оставе мулти-култи утисак интелектуалног педигреа. За њих бијаше неприхватљиво да ја, као појединац, смијем да браним било какав закон. За њих је, очито, закон масе, једини закон коме се они покоравају.

Интелектуално, нема шта…Но, не лези враже! Не потраја дуго, а ти исти, врли професури, се нађоше у новој улози, као жестоки браниоци оног истог закона, како не смије бити политике у школама… Како се тако наопако нешто могло случити? Ето живот удеси… Наиме, поводом дана општине Будва заказани су прије десетак дана турнири у фудбалу, па и ученици наше школе пријавили своје екипе, па почеле да уређују и своје дресове, покушавајући у те дресове да уграде што више свог духа. Међу њима је и екипа једног одјељења гимназијалаца четвртог разреда, којима сам и ја предавао до прошле године. Одједне ми се професор физичког васпитања пожали како су ти ученици урадили некакве мајице са мојим ликом, пушком и натписом јањичари, што би била кованица направљена од мог презимена. Рекао сам том професору да замоли ученике да то не раде. На крају, кад су упозорени и од стране разредног старјешине, одустали су од таквих мајица, што ми је признала и разредни старјешина, јер њима је било веома стало да учествују на таквом турниру. Али већ је било касно…Покренут је механизам домољубних мулти-култи професора, оних истих који су дозволили гажење по школи и ученицима и њиховом подвајању од разних језикословаца и натиста, док су те професорске перјанице мудро ћутале.

Брзопоотезно тим ученицима изрекоше строге казне и, приде, и изрекну забрану даљег учешћа на турниру, понављам, и поред тога што су они одустали од поменутих мајица. Након што су се ти ученици и мени пожалили, а који су били крајње исфрустрирани због забране даљег учешћа на турниру, обратио сам се својим вајним колегама.

Предочио сам им сву количину лицемјерја коју су они испољили према својим ученицима и подсјетио их питањем гдје су они били у оном трнутку кад су натисти спроводили јавну политичку пропаганду у школи. Да би им дочарао колики је степен њиховог лицемјерја, рекао сам им, а у то сам чврсто убијеђен, да су, којим случајем, ти ученици носили натистичке знаке на грудима и натистичке пушке, били би навођени као дирљиви примјери ученичке маште…Рекао сам им да ако би коме требао да смета назив јањичар, на мајицама ученика, онда би требао да смета мени, јер може да личи на карикирање мог презимена, али сам рекао да ми тај назив уопште не смета, јер, како кажу, дјеци и анђели казују, како да изразе своје духовно стање фрустрираности под насртајима натиста, коме много допринијеше и ти мулти-култи, њихови професори…

Тражим слободу за своје ученике, за њихову слободну игру у магарећем времену.

Влајко Јањић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: