Донијета Београдска Резолуција о геноциду НДХ

Прва Београдска резолуција о фашистичко-усташком геноциду у НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима 1941-1945. донета је данас у Београду на Међународној научној Конференцији о Јасеновцу и геноциду НДХ „Гласови Јасеновца: заједнички и сукобљени наративи“.

У Резолуцији је изнета иницијатива да се 22. април у целом свету прогласи за Међународни дан сећања на Јасеновац.

У документу се апелује на УН, као и све организације које се баве Холокаустом, да се супротставе и осуде преименовање улица и других јавних места за потребе величања усташког покрета и да забране употребу усташких симбола и поздрава као што је „За дом спремни“, посебно на местима обележавања геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима.

Резолуцијом се захтева да се репарација мора исплатити свим жртвама Холокауста у ратној Југославији, укључујући и жртве НДХ.

Учесници конференције су Резолуцијом осудили сваки покушај рехабилитације ратног хрватског надбискупа Алојзија Степинца и додали да сматрају да треба пажљиво анализирати саучесништво католичког свештенства у Холокаусту у целини, преноси Спутник.

Нагласили су да је потребно разоткрити и дистанцирати се од било каквих заговарача и промотера усташке идеологије.

У Резолуцији је исказана дубока забринутост због, како се наводи, неуспеха појединих у међународној заједници да најоштрије осуде усташки геноцид, као и због тога што постоје неки који желе да у потпуности избришу ове злочине геноцида из забележене историје.

Учесници скупа оценили су да је ревизионизам историје ухватио маха и да треба подсећати свет да су се најтежи злочини геноцида икада почињени у историји Балкана десили на територији нацистичке марионетске НДХ.

Бедем пред ревизијом историје

Гојко Рончевић Мраовић, преживело дете логора Јастребарско и оснивач Института Диана Будисављевић истакао је да је Резолуција подигла бедем пред ревизијом историје.

Он је за Танјуг изјавио да је дирнут што је доживео да се донесе прва Резолуција, макар и на невладином форуму експерата, као први корак ка међународном признању у УН.

Нагласио је и да резолуција најоштрије осуђује инструментализацију, релативизацију, а пре свега минимизирање броја жртава геноцида у Јасеновцу и НДХ.

Извршни директор њујоршког Истраживачког института Јасеновца (ЈРИ) који организује Конференцију, Бари Литучи нагласио је да је усвојена Резолуција важна основа за сваки рад свих организација које се баве питањима злочина, геноцида и холокауста у бившој Југославији, а да је култура сећања питање националне безбедности, док се у случају Срба показало да је и питање биолошког опстанка нације.

Навео је да је главни циљ конференције да промовише истраживање о злочиначким активностима у НДХ, напомињући да слоган тог института гласи: „Учинимо да се зна истина“.

Он је напоменуо да је било притисака, како је казао, анонимних појединаца који су блокирали настојања да се износе информације о злочинима широм НДХ, али и да су поједине владе утицале на то да се неки учесници ни не појаве у Београду.

У раду конференције учествовали су експерти — пуковник Антун Милетић, Нисан Шарифи и Гидеон Грајф из Израела, Рори Јеоманс из Велике Британије, Јелена Гускова из Русије, Улрих Најдер из Немачке и Норман Марковић из САД са Рутгерс Универзитета.

Конференција је до сада одржана 21 пут, а ово је први пут да се одржава у Србији, преноси Спутник.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: