Допуна бојкота

Зашто, између осталог, цијењени публикуме, могући повратак у парламент политички не читати као проширивање, те усавршавање и допуну бојкота, будући да је дошао тренутак кад га треба опет успоставити као догађај – лидер који је још и незаменљив у борби са корумпираним режимом? У супротном: чему служи бојкот упразно?! Демократија ничим није загарантована (вријеме је да се коначно ослободимо теоријског салонизма и испразног либерализма који упорно одбија да се уконектује у реалност), прије је неопходност да би друштво уопште могло функционисати, и зато се политика у борби за њу актуелизује и остварује као слобода у свом кретању.

Као грађанин, осјећам да ми недостаје политичке реалности, коју, истина, може донијети једино бојкот(!), али са крајње пажљиво издефинисаним допунама које би га само очврсле и као акцију учиниле неумољивим… Већ је Декарт рекао да неодлучност представља највеће од свих зала.

ДПС ужива у једној приватизованој јавности која је монтирана како би неупитно рекламирала њене „политичке“ потезе. Остатак или тзв., грађански дио опозиције, како нема проблем са апсолутним медијским игнорисањем свог политичког „става“, логично је да нема разумијевања за линч кроз који пролази ДФ. Као грађанин који, ипак, не живим у граду, остављам простор да је могуће како гријешим, али се нешто не сјећам да је остатак или тзв. грађански дио опозиције ишта конкретно урадио у оквирима бојкота! Напротив, све што су од капацитета бојкота искористили јесте стварање екс-првопендрека, бившег Министра полиције Горана, који, пази сад, и у томе позиву видио демократски искорак, иако га је у те сврхе искористио таман као што је остатак или тзв., грађански дио опозиције искористио широки простор бојкота као вид борбе за слободу и демократију.

У савременој политици управо је опозиција та која покреће политику као отворени, јавни дискурс и догађај, док је, пак, позицији најбоље кад се ништа од политике не догађа, док се на сцени непрекидно исцрпљује прича о демократском успону кога остварује сваки грађани својим мишљењем, ставом, разликом, итд. Остатак или тзв. грађански дио опозиције, свим силама одбија да разумије како, ама баш ништа конкретно није урадио у бојкоту који јесте неисцрпан политички пројекат у којег се може савршено много политичке разлике инвестирати на добит саме политике као такве.

Да, бојкот, али са допунама, са непрестаним радом на њему који као модел данас, у постглобалном свијету, остаје једини излаз и могућност ка отварању пута у слободу и демократију. – Опозиција је сама по себи бојкот, само је питање да ли је тај бојкот учинковит, или је прије умивен?!

(Слобода не смије остати сан већ мора постати реалност!)

Слобода за Чађа!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: